https://lat.sputnikportal.rs/20210513/krvava-prepirka-o-perspektivi-eu-da-li-je-pismo-francuskih-generala-predskazalo-buducnost-evrope-1125330295.html

„Krvava prepirka“ o perspektivi EU: Da li je pismo francuskih generala predskazalo budućnost Evrope?

„Krvava prepirka“ o perspektivi EU: Da li je pismo francuskih generala predskazalo budućnost Evrope?

Sputnik Srbija

Ideja je bila da se, simbolički, na Dan Evrope otvori Konferencija o budućnosti Evrope. No mnogo je simboličnije bilo ono što je prethodilo: „krvava prepirka“... 13.05.2021, Sputnik Srbija

2021-05-13T22:54+0200

2021-05-13T22:54+0200

2021-10-11T13:50+0200

analize i mišljenja

novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem

radio

perspektiva

francuska

građanski rat

evropska unija (eu)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0d/1125340680_0:204:2000:1334_1920x0_80_0_0_ed3e7ed0a18bceb0726fcad6910a0580.jpg

Inicijativu za održavanje Konferencije o budućnosti Evrope – diskusionog foruma u kome će na ravnopravnim osnovama učestvovati poslanici Evropskog i nacionalnih parlamenata, ministri i obični građani članica Evropske unije – pokrenuo je još 2019. francuski predsednik Emanuel Makron.Pravo evropsko rešenjeOn je u nedelju u Strazburu, na svečanoj ceremoniji otvaranja, bombastično poručio da je ovo prilika da se „odluči kako će Evropska unija izgledati za 10 do 15 godina“. Bio je to „specijalan dan za evropsku demokratiju“, kako je ponosno napomenuo predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli.Ako se, međutim, dan po jutru poznaje, neće u njemu biti mnogo čega specijalnog. Ovo stoga što mu je, kako piše londonski „Gardijan“, prethodila „svađa koja je pretila da se okonča ponižavajućim otkazivanjem svečanosti“, ona „krvava prepirka“ povodom pitanja čija će biti konačna reč.Na kraju, postignuto je pravo evropsko rešenje. U najgorem smislu te reči – privremeni dogovor da se pitaju svi a da niko ne bude obavezan donetim odlukama. I da se procedura neobaveznog odlučivanja usput i dodatno zakomplikuje.Te se stoga ovaj briselski portal, inače, još kako naklonjen projektu Evropske unije, pribojava da će se Konferencija o budućnosti Evrope pokazati kao „vežba koja je napravljena tako da ne vodi nikuda“ i „još jedna neproduktivna EU pričaonica“. Ali je ona istovremeno, dodaće „Gardijan“, i još jedan „simptom podele na one koji žele da proces dovedu do promene Lisabonskog ugovora iz 2007, i na one koji su odlučni da spreče bilo šta tako radikalno“. Štaviše, „koalicija 12 nevoljnih članica“, predvođena Holandijom, Danskom, Irskom i Švedskom, stoga je i insistirala da ova evropska pričaonica „ne stvori bilo kakve pravne obaveze“.Sve u svemu, u perspektivi je uglavnom mnogo buke ni oko čega, pa zato i ne čudi što je grandiozno najavljeni projekat poveravanja budućnosti Evropske unije njenim građanima, kako je prebrojao „Politiko“, do pre nedelju dana privukao pažnju svega 7.184 građana koji su iskazali nameru da učestvuju u konferenciji. Od njih oko 450 miliona.Upozorenje francuskih oficiraA opet, budućnost Evropske unije možda je već predskazana u onom pismu penzionisanih generala francuske vojske koji su prošlog meseca upozorili da im je zemlja u opasnosti od „islamizma i hordi iz predgrađa“ i da joj preti izbijanje građanskog rata. To je osećanje, opominje „Fajnenšel tajms“, „koga deli dobar deo francuskog društva... Francuzi imaju stavove istovetne onima koje su iskazali generali... 58 odsto francuskih glasača podržava oficire koji su potpisali proglas; neverovatnih 74 odsto smatra da francusko društvo propada, a čak 45 odsto se slaže s ocenom da će se Francuska 'uskoro naći u građanskom ratu'“.A za to vreme EU šef diplomatije Žozep Borelj, još jednim „non pejperom“ kakvi su danas izgleda u modi, Zapadnom Balkanu ponovo nudi nekakvu evropsku perspektivu. Crnoj Gori i Srbiji, kako se navodi, čak i ubrzanje procesa pregovora, ali, pod uslovom da „konsoliduju svoju geopolitičku orijentaciju“...Građanska nezainteresovanostOvo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, i Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije.„Proklamovana ideja konferencije je da Evropsku uniju približi građanima i učini je reprezentativnijom. Međutim“, ukazuje Slobodan Janković, „oni iskazuju nezainteresovanost za to – delom i stoga što je spektar dozvoljenih tema, o kojima mogu da se izjašnjavaju, unapred sužen. A rasprave o budućnosti EU koje se pod takvim okolnostima vode ni po čemu se ne razlikuju od razmena mišljenja na Fejsbuku ili bilo kojoj drugoj društvenoj mreži. Takve diskusije sigurno ne mogu da doprinesu donošenju bilo kakvih strateških odluka, već samo daljoj infantilizaciji i unazađivanju Evropske unije.“„Iako to niko javno neće priznati, među ljudima koji rukovode Evropskom unijom postoji prećutna svest o manjku njihovog demokratskog kapaciteta. I za to postoji jako dobar razlog,“ kaže Dušan Gujaničić, i podseća da su nesuđeni Ustav Evropske unije „građani Francuske odbacili na referendumu, da bi suštinski istovetan tekst, kroz Lisabonski ugovor, potom bio usvojen u parlamentu. Iz ovakvog načina funkcionisanja EU proistekle su tri vrste njenih problema – manjak autoriteta, manjak transparentnosti, i manjak efikasnosti u rešavanju kriza, što je došlo do izražaja tokom pandemije kovida 19. Tako da i na ovaj pokušaj razgovora o budućnosti EU, osim kao na iskrenu želju da se ona reformiše, treba gledati i kao na propagandno ulepšavanje imidža EU, ali i pokušaj da se prikupe politički poeni na unutrašnjem planu.“Portal „Politiko“ upravo za to sumnjiči Makrona: „Francuskom predsedniku Emanuelu Makronu potreban je ishod koji će moći da proda kao uspeh tokom francuskog predsedavanja Unijom sledeće godine, tim pre što će se to podudariti sa tamošnjim izborima.“Upozorenje na haos i nasiljeNekakav uspeh Makronu će biti utoliko potrebniji posle bure koju je izazvalo otvoreno pismo, najpre penzionisanih, a potom i aktivnih pripadnika francuske vojske. Oni su, obraćajući se predsedniku Republike i ostalim zvaničnicima, izneli dramatično upozorenje da je sam opstanak njihove zemlje ugrožen „islamizmom kome se čine ustupci na našem tlu“, tako da „mržnja prema Francuskoj i njenoj istoriji postaju pravilo“. Kažu i da „ovo opadanje“, koje su „videli u mnogim zemljama u krizi, prethodi kolapsu... Najavljuje haos i nasilje... Građanski rat se sprema u Francuskoj“, navode, i opominju da joj preti da postane „propala država“.„Ni Francuska, ali ni Nemačka, kao dva glavna stuba Evropske unije, više nisu iste zemlje kakve su bile pre 30 ili 40 godina. S jedne strane, imaju sve veći broj stanovnika koji nisu domaćeg porekla a nisu se asimilovali u francusku ili nemačku kulturu, dok s druge strane postoji indoktrinacija kvaziliberalnim nasuprot tradicionalnim vrednostima, koja je prevashodno usmerena prema domaćem stanovništvu. Otuda je sad jako teško rešiti probleme s kojima se suočavaju zemlje Zapadne Evrope, a pre svega Francuska i Belgija u kojima su ovi procesi najdalje odmakli. Zato ni građanski rat, na koga upozoravaju francuski generali, ne sme da se isključi kao jedna od opcija u budućnosti; tim pre što će se, prostim prirodnim priraštajem, sve više povećavati udeo stanovništva koji ne prihvata zakone, vrednosti i običaje države u kojoj živi,“ opominje Slobodan Janković.„Nema sumnje da će ovakva vrsta unutrašnje nestabilnosti uticati toksično i na stabilnost čitave građevine Evropske unije. Tim pre što ona ni do sada, u istorijski mnogo povoljnijim okolnostima, nije uspela da izgradi zdrave temelje. A povrh toga nije u stanju ni da odluči ko o njoj treba da odlučuje, niti da formuliše zajedničku viziju sopstvene budućnosti, kako na srednji tako i na duži rok, i to u situaciji u kojoj je istovremeno suočena i sa kulturno-identitetskim, i sa socioekonomskim, i sa spoljnim i bezbednosnim problemima“, zaključuje Dušan Gujaničić.Pročitajte i:

francuska

2021

Vesti

sr_RS

analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, radio, perspektiva, francuska, građanski rat, evropska unija (eu)