Godišnjica Crnomorske flote u okolnostima bez presedana
10:30 13.05.2021 (Osveženo: 11:10 13.05.2021)
© Ministerstvo oboronы RF
/ Pratite nas
Crnomorska flota Rusije na današnji dan obeležava 238. godišnjicu osnivanja. Važan dan obeležava u okolnostima bez presedana - prinuđena je da nadgleda nikad veći broj brodova NATO u Crnom moru.
Bivši komandant Crnomorske flote Rusije Viktor Kravčenko je dešavanja sa brodovima u Crnom moru nazvao situacijom bez presedana.
„Kada u Crno more ulaze strani brodovi to je situacija bez presedana. Naravno da su oni ograničeni konvencijom iz Montrea, da ne mogu da tu borave više od 21 dana i da njihova tonaža mora da bude adekvatna. Takva je sloboda delovanja i sloboda svetske plovidbe“, rekao je Kravčenko.
Napomenuo je da čak i u vreme Sovjetskog Saveza nije bio toliki broj ulazaka na crnomorsku teritoriju. Smatra da je to najverovatnije povezano sa antiruskim raspoloženjem u nizu crnomorskih zemalja, kao što su Ukrajina, Gruzija, Bugarska i Rumunija, zbog čega one pozivaju druge zemlje članice NATO-a na zajedničke vežbe.
Crnomorska flota drži situaciju pod kontrolom, naveo je Kravčenko i dodao da oni šalju ne samo brodove već i radijsko-tehnička sredstva i avijaciju.
Bivši komandant Crnomorske flote (1998-2002. godine) admiral Vladimir Komojedov je ponašanje zemalja članica NATO-a, pre svega Amerikanaca, okarakterisao kao bezobrazno. Crnomorska flota je zajedno sa krimskom vojskom sposobna ne samo da nanese udar i uništi protivnika, već i „da mu potkopa moral“.
Crno more na meti brodova sa svih strana sveta
U poslednje vreme je povećano prisustvo NATO brodova u Crnom moru, koji su od početka 2021. godine nekoliko puta uplovljavali. U Crno more je 23. januara ušao američki razarač „Donald kuk“ naoružan krstarećim raketama, a već posle nekoliko dana društvo mu je pravio razarač „Porter“.
Krajem februara su u Crno more uplovila dva NATO minolovca „Tajo“ i „Evropi“, koji pripadaju španskoj i grčkoj mornarici, a 12. marta je uplovio i španski brod fregate „Kristobal Kolon“. Posle pet dana se u Crnom moru našla i fregata „Mendez Nunjez“ i razarač „Tomas Hudner“. Američki raketni kruzer „Monterej“, koji može da ponese do 122 krstareće rakete „Tomahavk“ ili protivraketni sistem „Standard“, uplovio je 20. marta.
Ministarstvo odbrane Rusije je redovno saopštavalo o pojavi brodova, a njihovo delovanje u Crnom moru je nadgledala upravo Crnomorska flota.
Pored toga, SAD su planirale da u Crno more pošalje razarače „Ruzvelt“ i „Donald kuk“, koji bi ušli u Crno more iz Sredozemnog mora kroz moreuz Bosfor o čemu su dužni da obaveste Ankaru. Čak je i velika Britanija planirala da pošalje svoje brodove. Pentagon je kasnije odustao od planova za slanje brodova u Crno more zbog straha od eskalacije napetosti između Rusije i Ukrajine.
Ipak, 27. aprila u Crno more je uplovio patrolni čamac „Hamilton“ obalske straže SAD, koji je sproveo vežbe zajedno sa mornaricom Ukrajine. Čak je i Francuska 11. maja u crnomorske vode poslala patrolni brod „Komandant Birot“.
Odnos snaga
Komandant Crnomorske flote Igor Osipov je, na dan podmorničara 19. marta, izjavio da se svih šest podmornica Crnomorske flote nalaze na dežurstvu i ispunjavaju različite zadatke. Tako je podmornica „Varšavjanka“ projekta 636.3 bila akter neobičnog incidenta u Sredozemnom moru. Nekoliko inostranih medija objavilo je da ona bila u kontaktu sa grupom brodova NATO, a da se potom sakrila. Obavešteni izvor je rekao je Sputnjiku da je podmornica, koja je nestala sa NATO radara, sve vreme bila u kontaktu sa ruskom komandom.
Ocenjujući moć Crnomorske flote, admiral Kravčenko je naveo, da po broju brodova ona ne zaostaje od pomorskih snaga Turske. On smatra da je Rusija korak ispred drugih u raketnom naoružanju i izdvojio je šest dizel-električnih podmornica „Varšavjanka“ naoružanih raketama „Kalibr“.
„U naoružanju postoje novi raketni kompleksi koji se nalaze na podmornicama, a njih je šest, to je ozbiljna stvar. Čak i brodovi malog deplasmana takođe imaju krstareće rakete“, dodao je Kravčenko.
Komojedov je naveo da je Crnomorska flota pre 20 godina po svojoj moći bila pet puta slabija od turske flote, a ako su bili u pitanju NATO brodovi iz Sredozemnog mora oni su po svojoj moći bili i 10-20 puta jači.
„Kada sam stupio na dužnost bila je jedna i po podmornica, jedna je 'Varšavjanka', a druga je bila na remontu. Sada ih imamo dovoljno i one su naoružane drugačije, mogu rešavati ne samo taktičke već i operativno-strateške zadatke“, rekao je admiral.
Pročitajte još:
