https://lat.sputnikportal.rs/20210512/srbi-najvise-zele-da-zive-i-rade-u-zapadnoj-evropi-1125331168.html
Srbi najviše žele da žive i rade u Zapadnoj Evropi
Srbi najviše žele da žive i rade u Zapadnoj Evropi
Sputnik Srbija
„Infostudov“ tim sproveo je devetomesečno istraživanje kako bi na osnovu oglasa za posao saznao u koje zemlje stanovništvo Srbije najčešće emigrira. 12.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-12T20:46+0200
2021-05-12T20:46+0200
2021-05-12T18:52+0200
vesti
ekonomija
emigracija
zapadna evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111240/90/1112409010_0:200:1920:1280_1920x0_80_0_0_81003a15f58bc44127ecdd1912b345d1.jpg
Prema rezultatima istraživanja, najveći broj građana koji traži posao u inostranstvu želi da radi u Zapadnoj Evropi – 63 odsto, zatim u Severnoj Americi skoro 17 odsto, u Australiji i Novom Zelandu šest odsto, kao i u zemljama regiona skoro šest odsto.Kada se analiziraju željene destinacije za odlazak iz zemlje, dominiraju Nemačka, Austrija, Velika Britanija – sa 63 odsto, SAD i Kanada sa skoro 17 odsto, potom Australija i Novi Zeland sa šest odsto i na četvrtom mestu se nalaze zemlje iz regiona Slovenija, Mađarska, Hrvatska sa blizu šest odsto.Što se tiče motivacije za odlazak, ispitanici koji već rade ili su nezaposleni, prevashodno žele da nastave život u uređenom sistemu (44 odsto), da bolje zarađuju (30 odsto) i borave u zdravijem društvenom okruženju (15 odsto).Studentska populacija češće od prve grupe navodi i motive kao što su: nastavak školovanja na dobrom stranom univerzitetu (osam odsto), stručno usavršavanje (devet odsto i sticanje novog životnog iskustva (10 odsto).Tim „Infostud data“, iz kompanije „Infostud grupa“, finalizirao je rezultate analize koju je sproveo kao jedan od pobednika izazova „Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije“.Ovaj izazov je organizovala Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji u partnerstvu sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA), uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), prenosi B92.Cilj izazova je bio da se na inovativan način kombinuju tradicionalni i alternativni podaci i ekspertiza istraživača, sa alatima zasnovanim na savremenim tehnologijama, kako bi se stekli novi uvidi o procesu smanjenja stanovništva u Srbiji.Ideja je da se pruži podrška efikasnijem donošenju mera za suzbijanje odliva radno sposobnog stanovništva iz naše zemlje.Dodatni podaci dobijeni su i na osnovu ankete na reprezentativnom uzorku od 4.173 ispitanika i analize tekstova oglasa.Od onih koji razmišljaju da emigriraju iz zemlje, ne ohrabruje podatak da bi njih 84 odsto želelo da se odseli dugoročno, to jest za stalno, dok bi se 16 odsto onih sa namerom iseljavanja vratili u roku od godinu dana, verovatno nakon što bi zaradili nešto novca ili stekli željeno iskustvo.Na pitanje zašto toliko ljudi želi da napusti ove prostore, najviše odgovora vezano je za ekonomsko društvene probleme koje tište naše društvo.I pored velikog procenta ispitanika koji razmišlja o odlasku, većina njih je pasivna po tom pitanju.Rezultati pokazuju da aktivno na tome radi 23 odsto od onih koji se i dalje školuju i 36 odsto ispitanika koji su na tržištu rada.Ono što ohrabruje jeste da jedan deo ispitanika želi samo privremeno da napusti zemlju, kako bi stekli dodatno obrazovanje ili radno iskustvo.Tako 50 odsto ispitanih studenata planira da se vrati u zemlju po završetku školovanja u inostranstvu, kao i 15 odsto onih koji odlaze na rad.Takođe, određeni broj naših ljudi, koji već godinama žive u inostranstvu, želi da se vrati u Srbiju.
zapadna evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
vesti, ekonomija, emigracija, zapadna evropa
vesti, ekonomija, emigracija, zapadna evropa
Srbi najviše žele da žive i rade u Zapadnoj Evropi
„Infostudov“ tim sproveo je devetomesečno istraživanje kako bi na osnovu oglasa za posao saznao u koje zemlje stanovništvo Srbije najčešće emigrira.
Prema rezultatima istraživanja, najveći broj građana koji traži posao u inostranstvu želi da radi u Zapadnoj Evropi – 63 odsto, zatim u Severnoj Americi skoro 17 odsto, u Australiji i Novom Zelandu šest odsto, kao i u zemljama regiona skoro šest odsto.
Kada se analiziraju željene destinacije za odlazak iz zemlje, dominiraju Nemačka, Austrija, Velika Britanija – sa 63 odsto, SAD i Kanada sa skoro 17 odsto, potom Australija i Novi Zeland sa šest odsto i na četvrtom mestu se nalaze zemlje iz regiona Slovenija, Mađarska, Hrvatska sa blizu šest odsto.
Na pitanje da li razmišljaju o odlasku iz zemlje, čak 83,1 odsto ispitanika izjasnilo se da razmišlja o odlasku, dok samo 17 odsto naših punoletnih građana ne razmišlja o iseljavanju iz Srbije.
Što se tiče motivacije za odlazak, ispitanici koji već rade ili su nezaposleni, prevashodno žele da nastave život u uređenom sistemu (44 odsto), da bolje zarađuju (30 odsto) i borave u zdravijem društvenom okruženju (15 odsto).
Studentska populacija češće od prve grupe navodi i motive kao što su: nastavak školovanja na dobrom stranom univerzitetu (osam odsto), stručno usavršavanje (devet odsto i sticanje novog životnog iskustva (10 odsto).
Tim „Infostud data“, iz kompanije „Infostud grupa“, finalizirao je rezultate analize koju je sproveo kao jedan od pobednika izazova „Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije“.
Ovaj izazov je organizovala Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji u partnerstvu sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA), uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ),
prenosi B92.
Cilj izazova je bio da se na inovativan način kombinuju tradicionalni i alternativni podaci i ekspertiza istraživača, sa alatima zasnovanim na savremenim tehnologijama, kako bi se stekli novi uvidi o procesu smanjenja stanovništva u Srbiji.
Ideja je da se pruži podrška efikasnijem donošenju mera za suzbijanje odliva radno sposobnog stanovništva iz naše zemlje.
Analizom podataka u oglasima za posao, strukturi poslova koji se nude, kao i broju i karakteristikama ljudi koji traže zaposlenje, dobijena je informacija o tome koliko ljudi se iz godine u godinu prijavi za posao u inostranstvu, koja su to radna mesta za koja se najčešće prijavljuju, kao i o broju aplikacija za stipendije i prakse u inostranstvu na godišnjem nivou.
Dodatni podaci dobijeni su i na osnovu ankete na reprezentativnom uzorku od 4.173 ispitanika i analize tekstova oglasa.
Od onih koji razmišljaju da emigriraju iz zemlje, ne ohrabruje podatak da bi njih 84 odsto želelo da se odseli dugoročno, to jest za stalno, dok bi se 16 odsto onih sa namerom iseljavanja vratili u roku od godinu dana, verovatno nakon što bi zaradili nešto novca ili stekli željeno iskustvo.
Na pitanje zašto toliko ljudi želi da napusti ove prostore, najviše odgovora vezano je za ekonomsko društvene probleme koje tište naše društvo.
Kao prvi razlog navodi se loša ekonomska situacija (44 odsto), zatim to što zakoni ovde ne važe za sve jednako (16 odsto), kao i loša politička situacija (13 odsto), odnosno negativna društvena selekcija (11 odsto).
I pored velikog procenta ispitanika koji razmišlja o odlasku, većina njih je pasivna po tom pitanju.
Rezultati pokazuju da aktivno na tome radi 23 odsto od onih koji se i dalje školuju i 36 odsto ispitanika koji su na tržištu rada.
Ono što ohrabruje jeste da jedan deo ispitanika želi samo privremeno da napusti zemlju, kako bi stekli dodatno obrazovanje ili radno iskustvo.
Tako 50 odsto ispitanih studenata planira da se vrati u zemlju po završetku školovanja u inostranstvu, kao i 15 odsto onih koji odlaze na rad.
Takođe, određeni broj naših ljudi, koji već godinama žive u inostranstvu, želi da se vrati u Srbiju.
