https://lat.sputnikportal.rs/20210512/moskva-ne-dozvoliti-da-arktik-sklizne-u-konfrontaciju-1125327949.html
Moskva: Ne dozvoliti da Arktik sklizne u konfrontaciju
Moskva: Ne dozvoliti da Arktik sklizne u konfrontaciju
Sputnik Srbija
Moskva ne posmatra Arktički region kao na ratište, poziva na izbegavanje eskalacije i konfrontacije, izjavio je za Sputnjik specijalni izaslanik Ministarstva... 12.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-12T11:39+0200
2021-05-12T11:39+0200
2021-08-26T01:13+0200
svet
vesti
arktik
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0c/1125327918_0:192:3281:2047_1920x0_80_0_0_f038e5cd1b3c3d990e8a455461b3a366.jpg
„Naravno, ne smemo dozvoliti da arktički region sklizne u konfrontaciju. Mi smo za deeskalaciju i za dijalog. Nažalost, ne dele svi partneri na Arktiku ovo gledište“, rekao je Korčunov.Prema njegovim rečima, postoje dva moguća razvoja događaja.On je naglasio da bi Moskva želela da izbegne drugi scenario za arktički region „koji je još uvek zona niskih tenzija, mira i saradnje“.„Rusija ne posmatra Arktik kao ratište. To se objašnjava, pre svega, značajem koji Arktik ima za naše nacionalne interese, pre svega ekonomske“, zaključio je diplomata.Rastuće potencijalne pretnjeKorčunov je istakao da je Rusije prinuđena da u svom vojnom planiranju uzme u obzir rastuće potencijalne pretnje na Arktiku.„Vidimo takve znake povećanja vojno-političke napetosti u regionu, povećanja aktivnosti kontingenta država-članica NATO-a, pre svega nearktičkih država. To nas zabrinjava. Naravno, ovo moramo uzeti u obzir u našem vojnom planiranju na Arktiku“, objasnio je Korčunov.Moskva spremna na kontakte na ArktikuKorčunov je dodao da je Rusija u Arktičkom savetu spremna za kontakte na visokom nivou radi očuvanja Arktika kao regiona mira i konstruktivne saradnje.„Za sada nema govora o pripremi takvog samita. Ali Ruska Federacija, naravno, kao najveća arktička zemlja koja preuzima predsedavanje Arktičkim savetom, biće spremna za sve kontakte, uključujući i na najvišem nivou, u interesu očuvanja Arktika kao teritorije mira i konstruktivne saradnje“, rekao je Korčunov komentarišući mogućnost održavanja samita arktičkih država na najvišem nivou. On je rekao da za sada nije bilo direktnih kontakata između ruskih i američkih institucija, ali je bilo kontakata ambasadora dveju zemalja. Rusija u maju 2021. godine preuzima dvogodišnje predsedavanje (do 2023.) Arktičkim savetom od Islanda.Arktički savet je osnovan 1996. godine u skladu sa Otavskom deklaracijom i predstavlja međuvladin forum na visokom nivou koji promoviše saradnju u regionu, posebno u oblasti zaštite životne sredine. U Savetu su Danska (uključujući Grenland i Farska ostrva), Island, Kanadu, Norvešku, Rusiju, SAD, Finsku i Švedsku.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210409/rusija-rusija-nikome-ne-preti-na-arktiku-tenzije-izazivaju-vojne-aktivnosti-amerike-1125049646.html
arktik
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, vesti, arktik, rusija
svet, vesti, arktik, rusija
Moskva: Ne dozvoliti da Arktik sklizne u konfrontaciju
11:39 12.05.2021 (Osveženo: 01:13 26.08.2021) Moskva ne posmatra Arktički region kao na ratište, poziva na izbegavanje eskalacije i konfrontacije, izjavio je za Sputnjik specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Rusije i visoki zvaničnik Arktičkog saveta iz Ruske Federacije Nikolaj Korčunov.
„Naravno, ne smemo dozvoliti da arktički region sklizne u konfrontaciju. Mi smo za deeskalaciju i za dijalog. Nažalost, ne dele svi partneri na Arktiku ovo gledište“, rekao je Korčunov.
Prema njegovim rečima, postoje dva moguća razvoja događaja.
„Ili je to deeskalacija – spremnost za dijalog i odustajanje od optužujuće retorike. Ili je to put eskalacije, kada države ne pokazuju spremnost za multilateralni dijalog, kada se države koriste optužujuću retoriku, samim tim podstičući informacionu konfrontaciju“, objasnio je zvaničnik.
On je naglasio da bi Moskva želela da izbegne drugi scenario za arktički region „koji je još uvek zona niskih tenzija, mira i saradnje“.
„Rusija ne posmatra Arktik kao ratište. To se objašnjava, pre svega, značajem koji Arktik ima za naše nacionalne interese, pre svega ekonomske“, zaključio je diplomata.
Rastuće potencijalne pretnje
Korčunov je istakao da je Rusije prinuđena da u svom vojnom planiranju uzme u obzir rastuće potencijalne pretnje na Arktiku.
„Vidimo takve znake povećanja vojno-političke napetosti u regionu, povećanja aktivnosti kontingenta država-članica NATO-a, pre svega nearktičkih država. To nas zabrinjava. Naravno, ovo moramo uzeti u obzir u našem vojnom planiranju na Arktiku“, objasnio je Korčunov.
„Ne treba potcenjivati rizik trke u naoružanju. Tu je važna konstruktivna saradnja u Arktičkom savetu u vojno-političku sferu. Rusija je spremna za odgovarajuće multilateralne vojne kontakte koji bi bili usmereni na smanjenje napetosti, sprečavanje konfliktnih situacija, nesporazuma i netačnih procena vojnih potencijala“, naglasio je Korčunov.
Moskva spremna na kontakte na Arktiku
Korčunov je dodao da je Rusija u Arktičkom savetu spremna za kontakte na visokom nivou radi očuvanja Arktika kao regiona mira i konstruktivne saradnje.
„Za sada nema govora o pripremi takvog samita. Ali Ruska Federacija, naravno, kao najveća arktička zemlja koja preuzima predsedavanje Arktičkim savetom, biće spremna za sve kontakte, uključujući i na najvišem nivou, u interesu očuvanja Arktika kao teritorije mira i konstruktivne saradnje“, rekao je Korčunov komentarišući mogućnost održavanja samita arktičkih država na najvišem nivou.
On je rekao da za sada nije bilo direktnih kontakata između ruskih i američkih institucija, ali je bilo kontakata ambasadora dveju zemalja.
Rusija u maju 2021. godine preuzima dvogodišnje predsedavanje (do 2023.) Arktičkim savetom od Islanda.
Arktički savet je osnovan 1996. godine u skladu sa Otavskom deklaracijom i predstavlja međuvladin forum na visokom nivou koji promoviše saradnju u regionu, posebno u oblasti zaštite životne sredine. U Savetu su Danska (uključujući Grenland i Farska ostrva), Island, Kanadu, Norvešku, Rusiju, SAD, Finsku i Švedsku.
