https://lat.sputnikportal.rs/20210512/ljubinka-milincic-opasnost-na-vratima-rusije--u-borbi-za-mir-nece-ostati-ni-kamen-na-kamenu-video-1125335345.html
Ljubinka Milinčić: Opasnost na vratima Rusije — u borbi za mir neće ostati ni kamen na kamenu /video/
Ljubinka Milinčić: Opasnost na vratima Rusije — u borbi za mir neće ostati ni kamen na kamenu /video/
Sputnik Srbija
Ukoliko bi se NATO rakete našle na teritoriji Ukrajine, Rusija bi to doživela kao stratešku opasnost i preduzela bi odgovarajuće mere. Mesta za kompromise ne... 12.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-12T21:00+0200
2021-05-12T21:00+0200
2021-07-22T16:56+0200
rusija
svet
vesti
video
multimedija
ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0c/1125327850_0:0:3072:1738_1920x0_80_0_0_47ba07ffb9a201150af696aac680ce7e.jpg
Tako govore politički analitičari komentarišući novu inicijativu ukrajinskog predsednika Zelenskog da na narednom sastanku NATO-a polovinom juna dobije mapu puta za ulazak u NATO.Predsednik Poljske Andžej Duda obećao mu je da će se u Briselu razgovarati o bezbednosti Ukrajine, jer je to po definiciji interes cele Evrope.I administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena, na koga Zelenski računa kao na dobrog poznavaoca Ukrajine, smatra da vrata NATO-a treba da ostanu otvorena za nove članice kada ispune svoje obaveze o članstvu, ali neće učiniti ništa da ispuni želje Zelenskom.Ako se zna da se Nemačka, Francuska i Holandija odlučno protive prijemu Ukrajine u Alijansu, šanse da se to ipak dogodi su minimalne. Pa ipak, teoretski postoje.Objava rata RusijiPraksa pokazuje da u NATO ne može ući zemlja koja ima teritorijalne probleme, mada takva zabrana zvanično ne postoji. Dakle — napori Zelenskog bi, možda, mogli da daju rezultate, iako mu članice Alijanse daju samo verbalnu podršku, svesni da je to gotovo ravno objavi rata Rusiji. Čak i ako bi Ukrajina, nekim čudom, uspela prethodno da reguliše odnose sa Donbasom i Luganskom, morala bi da prizna da je Krim ruski. A to je već u sferi fantastike.Džejmi Šej, jedan od bivših funkcionera Alijanse, kaže da je za ulazak u NATO potrebno odgovoriti na tri pitanja. Prvo — da li je Ukrajina spremna? On i odgovara — ne. Drugo — da li je NATO spreman da je primi? I opet odgovara — ne. Na treće pitanje nema siguran odgovor, a ono glasi — da li je Evropa svesna da bi širenjem NATO-a moralo mnogo toga da se menja u organizaciji Unije?Na oprez poziva i bivši glavnokomandujući NATO-a Džejms Stavridis, koji prognozira da će se u slučaju rata između Rusije i Ukrajine Vašington i NATO „kategorički usprotiviti, ali neće ništa preduzeti“, a da će pobediti — Rusija.Pitanje ulaska Ukrajine u NATO nije novo — o tome se uporno govori još od 2014. godine, kada je Vrhovna rada izmenila dva zakona i tako odustala od nesvrstanog statusa države. U junu 2016. usvojeni su dodatni amandmani koji članstvo u NATO-u definišu kao spoljnopolitički cilj zemlje. U februaru 2019. ukrajinski parlament usvojio je amandmane na Ustav, obezbeđujući politiku zemlje ka Evropskoj uniji i NATO-u. Ukrajina je postala šesta država koja je dobila status partnera NATO-a sa proširenim mogućnostima.Za Ukrajinu niko ne bi ratovaoSaradnja NATO-a i Ukrajine počela je 1992. godine, kada se Ukrajina, nakon dobijanja nezavisnosti, pridružila Savetu severnoatlantske saradnje.Dve godine kasnije ona je, pre svih država ZND, zaključila sporazum o „Partnerstvu za mir“, za kojim će 2005, posle Narandžaste revolucije, uslediti „Ubrzani dijalog“ kao prvi korak ulaska Ukrajine u Alijansu.Dolaskom na vlast Viktora Janukoviča, 2010. godine, spoljnopolitički prioritet će ponovo postati vanblokovska politika Ukrajine. I to je, kako izgleda, maksimum koji Ukrajina danas može postići. A čak i kad bi mogla više, to opet ne bi značilo punopravno članstvo, a pogotovu ne pravo na famozni „član 5“, koji određuje da je napad na jednu članicu Alijanse napad na sve, te zahteva odgovor od svih. Za Ukrajinu niko ne bi ratovao, pa ni veliki deo Ukrajinaca.Prethodne emisije „Moj pogled na Rusiju“:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, svet, vesti, video, multimedija, ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju
rusija, svet, vesti, video, multimedija, ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju
Ljubinka Milinčić: Opasnost na vratima Rusije — u borbi za mir neće ostati ni kamen na kamenu /video/
21:00 12.05.2021 (Osveženo: 16:56 22.07.2021) Ukoliko bi se NATO rakete našle na teritoriji Ukrajine, Rusija bi to doživela kao stratešku opasnost i preduzela bi odgovarajuće mere. Mesta za kompromise ne bi bilo. Ne bi došlo do rata, ali bi borba za mir bila takva da ni kamen na kamenu ne bi ostao.
Tako govore politički analitičari komentarišući novu inicijativu ukrajinskog predsednika Zelenskog da na narednom sastanku NATO-a polovinom juna dobije mapu puta za ulazak u NATO.
Predsednik Poljske Andžej Duda obećao mu je da će se u Briselu razgovarati o bezbednosti Ukrajine, jer je to po definiciji interes cele Evrope.
I administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena, na koga Zelenski računa kao na dobrog poznavaoca Ukrajine, smatra da vrata NATO-a treba da ostanu otvorena za nove članice kada ispune svoje obaveze o članstvu, ali neće učiniti ništa da ispuni želje Zelenskom.
Ako se zna da se Nemačka, Francuska i Holandija odlučno protive prijemu Ukrajine u Alijansu, šanse da se to ipak dogodi su minimalne. Pa ipak, teoretski postoje.
Praksa pokazuje da u NATO ne može ući zemlja koja ima teritorijalne probleme, mada takva zabrana zvanično ne postoji. Dakle — napori
Zelenskog bi, možda, mogli da daju rezultate, iako mu članice Alijanse daju samo verbalnu podršku, svesni da je to gotovo ravno objavi rata
Rusiji. Čak i ako bi Ukrajina, nekim čudom, uspela prethodno da reguliše
odnose sa Donbasom i Luganskom, morala bi da prizna da je Krim ruski. A to je već u sferi fantastike.
Džejmi Šej, jedan od bivših funkcionera Alijanse, kaže da je za ulazak u NATO potrebno odgovoriti na tri pitanja. Prvo — da li je Ukrajina spremna? On i odgovara — ne. Drugo — da li je NATO spreman da je primi? I opet odgovara — ne. Na treće pitanje nema siguran odgovor, a ono glasi — da li je Evropa svesna da bi širenjem NATO-a moralo mnogo toga da se menja u organizaciji Unije?
Ruski stav o tome odavno je poznat. Još 2008. godine, na sastanku Rusija—NATO, kome je prisustvovao Vladimir Putin, upozorio je kolege da je Ukrajina veštačka tvorevina stvorena iz delova teritorije istočne Evrope i delova Rusije. Ukoliko bi ušla u NATO, prosto bi se raspala.
Na oprez poziva i bivši glavnokomandujući NATO-a Džejms Stavridis, koji prognozira da će se
u slučaju rata između Rusije i Ukrajine Vašington i NATO „kategorički usprotiviti, ali neće ništa preduzeti“, a da će pobediti — Rusija.
Pitanje ulaska Ukrajine u NATO nije novo — o tome se uporno govori još od 2014. godine, kada je Vrhovna rada izmenila dva zakona i tako odustala od nesvrstanog statusa države. U junu 2016. usvojeni su dodatni amandmani koji članstvo u NATO-u definišu kao spoljnopolitički cilj zemlje. U februaru 2019. ukrajinski parlament usvojio je amandmane na Ustav, obezbeđujući politiku zemlje ka Evropskoj uniji i NATO-u. Ukrajina je postala šesta država koja je dobila status partnera NATO-a sa proširenim mogućnostima.
Za Ukrajinu niko ne bi ratovao
Saradnja NATO-a i Ukrajine počela je 1992. godine, kada se Ukrajina, nakon dobijanja nezavisnosti, pridružila Savetu severnoatlantske saradnje.
Dve godine kasnije ona je, pre svih država ZND, zaključila sporazum o „Partnerstvu za mir“, za kojim će 2005, posle Narandžaste revolucije, uslediti „Ubrzani dijalog“ kao prvi korak ulaska Ukrajine u Alijansu.
Dolaskom na vlast Viktora Janukoviča, 2010. godine, spoljnopolitički prioritet će ponovo postati vanblokovska politika Ukrajine.
Narandžasta revolucija će opet promeniti kurs države, članstvo u NATO-u postaće ponovo prioritet, a 2020. godine Severnoatlantski savet proglasiće Ukrajinu partnerom s proširenim mogućnostima, kakvih ima ukupno šest u svetu.
I to je, kako izgleda, maksimum koji Ukrajina danas može postići. A čak i kad bi mogla više, to opet ne bi značilo punopravno članstvo, a pogotovu ne pravo na famozni „član 5“, koji određuje da je napad na jednu članicu Alijanse napad na sve, te zahteva odgovor od svih. Za Ukrajinu niko ne bi ratovao, pa ni veliki deo Ukrajinaca.
Prethodne emisije „Moj pogled na Rusiju“:
