https://lat.sputnikportal.rs/20210511/kraj-sporazuma-o-otvorenom-nebu--ko-je-najveci-gubitnik-1125320535.html
Kraj Sporazuma o otvorenom nebu – ko je najveći gubitnik
Kraj Sporazuma o otvorenom nebu – ko je najveći gubitnik
Sputnik Srbija
Predsednik Rusije Vladimir Putin podneo je Državnoj dumi nacrt zakona o raskidanju Sporazuma o otvorenom nebu od strane Rusije iz kog su ranije već istupile... 11.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-11T22:27+0200
2021-05-11T22:27+0200
2021-08-26T01:13+0200
analize i mišljenja
svet
vesti
rusija
sporazum o otvorenom nebu
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112027/65/1120276514_0:157:3083:1891_1920x0_80_0_0_e1a92a7cf898ef8d8b2f782440b8b844.jpg
Predlog zakona o raskidanju Sporazuma o otvorenom nebu će biti operativno razmotren u Savetu Federacije, kako je rekao senator Konstantin Kosačov, čim ga usvoji Državna duma. Reč je o dokumentu koji su su 1992. u Helsinkiju potpisali predstavnici 23 zemlje OEBS-a s ciljem da ojačaju poverenje kroz mehanizme kontrole vojne aktivnosti i poštovanja dogovora iz oblasti kontrole naoružanja. Do 2017. sporazum je imao već 34 potpisnice. Međutim, američka administracija je u maju 2020. najavila da želi da istupi iz dogovora, što je zvanično realizovano u novembru te godine.Rusiji i Sjedinjenim Državama sporazum je omogućavao međusobnu inspekciju i kontrolu, ali i predstavljao instrument za povećanje međusobnog poverenja. Okončanjem sporazuma Moskva je izgubila samo još jedan instrument interakcije sa Vašingtonom, ali i Rusija i SAD imaju razgranate grupe satelita i druge izvore obaveštajnih informacija. Manje zemlje saveznice SAD će, objašnjavaju ruski stručnjaci, dotle biti u problemu.SAD inicijatori okončanja SporazumaRuski vojni ekspert Igor Korotčenko napominje da su Sjedinjene Države prve izašle iz Sporazuma o otvorenom nebu i bez njihovog učešća ovaj sporazum zapravo gubi bilo kakvu vrednost za Rusiju, te je stoga Rusija bila primorana da se povuče iz ovog sporazuma. Sporazum o otvorenom nebu je bio izuzetno važan, imao je, kako kaže Korotčenko, „stabilizujuću ulogu za međunarodnu vojno-političku situaciju, ali nažalost, politika Vašingtona, koji se rukovodi sebičnim ciljevima, dovela je do toga da ovaj sporazum izgubi na snazi, a Rusija je samo konstatovala ovu situaciju“. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov precizirao je da Vašington de fakto nastavljao da dobija informacije koje razmenjuju zemlje u okviru Sporazuma o otvorenom nebu, a Moskva ne. Rusija će i dalje imati obaveštajne informacijeVojni stručnjak Dmitrij Litovkin slaže se da bez učešća SAD Sporazum o otvorenom nebu gubi svaki smisao jer su države koje su zajedno sa Rusijom i SAD bile učesnice ovog sporazuma uglavnom američki saveznici u NATO bloku ili sateliti ove države i one, kako ističe Litovkin, nikada neće odbiti da pruže Sjedinjenim Državama obaveštajne informacije zvanično dobijene u okviru Sporazuma o otvorenom nebu. Posledice po američke saveznikeLitovkin je pojasnio da će odluka Rusije o raskidanju Sporazuma uticati pre svega na baltičke zemlje, Ukrajinu, ali i Gruziju koja je u okviru savezničkih odnosa sa NATO-om i SAD imala priliku da prisustvuje inspekcionim letovima i rešava svoje zadatke. „Ukrajina je, na primer, mogla da proverava jug Rusije, da nadgleda kretanje ruskih trupa i izgradnju novih vojnih objekata. A sada nemaju tu mogućnost. Shodno tome, Ukrajinci će sada biti u vrlo napetoj poziciji. Baltičke zemlje i Poljska su mogle da kontrolišu severozapad Rusije, a sada više neće moći“, konstatuje Litovkin.
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Tatjana Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878385_0:0:1275:1275_100x100_80_0_0_0568416ad030ff8a39a48b0f24dc3a6c.jpg
Tatjana Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878385_0:0:1275:1275_100x100_80_0_0_0568416ad030ff8a39a48b0f24dc3a6c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tatjana Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878385_0:0:1275:1275_100x100_80_0_0_0568416ad030ff8a39a48b0f24dc3a6c.jpg
analize i mišljenja, svet, vesti, rusija, sporazum o otvorenom nebu, sad
analize i mišljenja, svet, vesti, rusija, sporazum o otvorenom nebu, sad
Kraj Sporazuma o otvorenom nebu – ko je najveći gubitnik
22:27 11.05.2021 (Osveženo: 01:13 26.08.2021) Predsednik Rusije Vladimir Putin podneo je Državnoj dumi nacrt zakona o raskidanju Sporazuma o otvorenom nebu od strane Rusije iz kog su ranije već istupile Sjedinjene Države. Sporazum je imao stabilišuću ulogu, pa će njegovim nestankom na gubitku biti svi, a najviše, kako kažu ruski eksperti, američki saveznici.
Predlog zakona o raskidanju Sporazuma o otvorenom nebu će biti
operativno razmotren u Savetu Federacije, kako je rekao senator Konstantin Kosačov, čim ga usvoji Državna duma.
Reč je o dokumentu koji su su 1992. u Helsinkiju potpisali predstavnici 23 zemlje OEBS-a s ciljem da ojačaju poverenje kroz mehanizme kontrole vojne aktivnosti i poštovanja dogovora iz oblasti kontrole naoružanja. Do 2017. sporazum je imao već 34 potpisnice. Međutim, američka administracija je u maju 2020. najavila da želi da istupi iz dogovora, što je zvanično realizovano u novembru te godine.
Rusiji i Sjedinjenim Državama sporazum je omogućavao međusobnu inspekciju i kontrolu, ali i predstavljao instrument za povećanje međusobnog poverenja. Okončanjem sporazuma Moskva je izgubila samo još jedan instrument interakcije sa Vašingtonom, ali i Rusija i SAD imaju razgranate grupe satelita i druge izvore obaveštajnih informacija. Manje zemlje saveznice SAD će, objašnjavaju ruski stručnjaci, dotle biti u problemu.
SAD inicijatori okončanja Sporazuma
Ruski vojni ekspert Igor Korotčenko napominje da su Sjedinjene Države prve izašle iz Sporazuma o otvorenom nebu i bez njihovog učešća ovaj sporazum zapravo gubi bilo kakvu vrednost za Rusiju, te je stoga Rusija bila primorana da se povuče iz ovog sporazuma.
„Mi nismo inicijatori, ali u trenutnoj situaciji, polazeći od interesa naše zemlje, dalje učešće u Sporazumu o otvorenom nebu bez učešća SAD je jednostavno besmisleno. Shodno tome, naše obaveštajne sposobnosti će biti nadoknađene korišćenjem satelitskih i elektronskih izviđačkih sredstava“, rekao je Korotčenko.
Sporazum o otvorenom nebu je bio izuzetno važan, imao je, kako kaže Korotčenko, „stabilizujuću ulogu za međunarodnu vojno-političku situaciju, ali nažalost, politika Vašingtona, koji se rukovodi sebičnim ciljevima, dovela je do toga da ovaj sporazum izgubi na snazi, a Rusija je samo konstatovala ovu situaciju“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov precizirao je da
Vašington de fakto nastavljao da dobija informacije koje razmenjuju zemlje u okviru Sporazuma o otvorenom nebu, a Moskva ne.
Rusija će i dalje imati obaveštajne informacije
Vojni stručnjak Dmitrij Litovkin slaže se da bez učešća SAD Sporazum o otvorenom nebu gubi svaki smisao jer su države koje su zajedno sa Rusijom i SAD bile učesnice ovog sporazuma uglavnom američki saveznici u NATO bloku ili sateliti ove države i one, kako ističe Litovkin, nikada neće odbiti da pruže Sjedinjenim Državama obaveštajne informacije zvanično dobijene u okviru Sporazuma o otvorenom nebu.
„Kada je reč o posledicama ruskog napuštanja ovog sporazuma, ne bi trebalo previše da se uznemiravamo jer je trenutno grupa satelita za posmatranje Zemlje prilično velika. Rusija će i dalje imati obaveštajne informacije i kada je reč o primanju tih informacija, niko ga neće ograničavati uslovima ili primedbama koje postoje poslednjih godina u okviru realizacije Sporazuma o otvorenom nebu“, istakao je Litovkin za Sputnjik.
Posledice po američke saveznike
Litovkin je pojasnio da će odluka Rusije o raskidanju Sporazuma uticati pre svega na baltičke zemlje, Ukrajinu, ali i Gruziju koja je u okviru savezničkih odnosa sa NATO-om i SAD imala priliku da prisustvuje inspekcionim letovima i rešava svoje zadatke.
„Ukrajina je, na primer, mogla da proverava jug Rusije, da nadgleda kretanje ruskih trupa i izgradnju novih vojnih objekata. A sada nemaju tu mogućnost. Shodno tome, Ukrajinci će sada biti u vrlo napetoj poziciji. Baltičke zemlje i Poljska su mogle da kontrolišu severozapad Rusije, a sada više neće moći“, konstatuje Litovkin.
