Ovde se drugačije diše: Pravda i sloboda imaju duplo snažnije značenje u Gračanici
© Foto : Narodno pozorište, Gračanica
Pratite nas
Svaka replika koja se tiče slobode, pravde, pravednog društvenog uređenja poprima dva puta snažnije značenje u sali Doma kulture u Gračanici. Ako hoćete da doživite potpunu složenost emocionalne katastrofe, morate doći ovde. Ovde se drugačije diše, kaže za Sputnjik reditelj Nenad Todorović.
Drama koju je premijerno izveo ansambl Srpskog pozorišta iz Prištine sa sedištem u Gračanici, u Todorovićevom novom čitanju uključila je u Sofoklov tekst i snažno prisustvo onoga što je aktuelna gračanička stvarnost. Zato što se tu, kako reditelj kaže, drugačije osećaju i misle reči kao što su sloboda, pravda, etika...
„Etiku je teško sačuvati kada imate ogromne nedoumice o tome da li ćete preživeti ili ne, to znaju svi koji žive u nemirnim društvima. Ali upravo zbog toga i jeste najvažnije sačuvati je, za sve drugo ćemo lako. Naš teatar to radi od početka. Naš moto je isti kao i čuvena Antigonina poruka - Za ljubav ne za mržnju ja sam rođena“, kaže Todorović.
Komad „Antigona“ je jedan od nosećih stubova antičke kulture koji drže sigurnu kuću evropske civilizacije.
© Foto : Narodno pozorište, Gračanica
Ne pratimo političke prilike, mi komuniciramo sa njima
O samom tekstu i „korekciji“ izvornika Todorović objašnjava da nikada do sada nisu omašili repertoarski ne samo kada je u pitanju pozorišna dramaturgija, nego i ideološko-politička.
„Mi ne pratimo političke prilike, mi komuniciramo sa njima. Odluka da radimo 'Antigonu' nije bila samo zbog toga što je reč o tekstu koji je temelj naših evropskih vrednosti, jedan od najvažnijih stubova svetske kulture. To je i komad koji je prvi u istoriji promovisao pobunu zbog pravde. Pokušali smo da u ovom komadu napravimo komunikaciju sa drugim Antigonama koje su radili Breht, Anuj, Glovacki... Miksovali smo sve to, tako da je Sofokle samo inicijalna kapisla za usložnjavanje te ideološko- političke znakovnosti koju savremenost provocira. Kao što je Breht iz religijskog sve prebacio u ideološko-političko pitanje, tako smo mi komad doveli žanrovski do onog na šta Breht misli kad kaže da je tragedija umrla i da se pretvorila u farsu: u neku vrstu cirkus makabra“, objašnjava reditelj predstave.
Predstava je rađena u koprodukciji Narodnog pozorišta u Prištini i Narodnog pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“ iz Zaječara.
© Foto : Narodno pozorište, Gračanica
Antigona je danas - niko
On kaže da ga je okruženje i sam savremeni život „poterao“ da krene iz pravca tiranije u taj mračni makabristički cirkus, u koma nikakva pobuna više – nije moguća.
„Na pitanje ko je danas Antigona odgovor je – jednostavno niko. Kreont koji se kod Sofokla pokajao, kod nas se ne kaje. Likovi koji okružuju Antigonu su takvi da je bilo kakva promena prosto nemoguća. To što će vladar da plati kaznu nije dovoljno zato što će društvo da proizvede novog vladara koji će ponovo, u samom temelju, da iseče svaku mogućnost pobune. Probali smo da ne budemo advokati morala jer čak ni mi kao pozorišni ljudi nemamo na to pravo. Mi ovde želimo da se postidimo i da postidimo publiku koja, kao i mi, nije sklona pobuni i ne vidi čak ni prostor za njeno stvaranje. Zato što živimo u postpobunjeničkom društvu“, kaže Todorović.
U predstavi igraju: Gorica Regodić, Igor Damnjanović, Jelena Orlović, Miloš Đuričić, Branko Babović, Miloš Đuričić, Nebojša Đođević.
© Foto : Narodno pozorište, Gračanica
Na pitanje šta očekuje kako će publika prihvatiti Antigonu kao junakinju postpobunjeničkog društva, reditelj „Antigone“ kaže:
„Ne dovodimo mi publiku pred sažvakanu misao o tome šta je etički pravilno, nego postavljamo dve ideologije jednu nasuprot druge – na ravne noge. Da li može u ime religije da se krši zakon? Da li može u ime zakona da se krši etičko pravilo? Ta dva pitanja suprotstavljena su na ravne časti“.
