https://lat.sputnikportal.rs/20210506/vodic-kroz-novi-projekat-kako-gradjani-da-zamene-stolariju-izoluju-kuce-pomoc-drzave-1125267474.html
Vodič kroz novi projekat: Kako građani da zamene stolariju i izoluju kuće uz pomoć države
Vodič kroz novi projekat: Kako građani da zamene stolariju i izoluju kuće uz pomoć države
Sputnik Srbija
Lokalna samouprava ima još dve nedelje da se odazove javnom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu novca za finansiranje programa energetske... 06.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-06T21:49+0200
2021-05-06T21:49+0200
2021-05-06T20:31+0200
analize i mišljenja
komentari i analitika
ušteda
energija
pomoć
država
izolacija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/0b/1124821727_0:202:1920:1282_1920x0_80_0_0_46c4f8791378f604ca55c66c120fee9c.jpg
Kako je precizirano u javnom pozivu, opštine za dodelu sredstava mogu da se jave do 21. maja i svaka opština može da dobije po 10 miliona evra.Izabrane jedinice lokalne samouprave će nakon potpisivanja ugovora sa Ministarstvom, a na osnovu svojih propisa o raspodeli sredstava, putem javnog poziva birati krajnje korisnike odnosno građane koji se budu prijavili za učešće u tom programu. Javni poziv za građane će, kako se očekuje, biti raspisan početkom jula.Troškove izrade potrebne dokumentacije za prijavu snosi vlasnik objekta i nije deo finansijske podrške ovog pilot projekta. Uslove, kriterijume i neophodnu tehničku dokumentaciju će propisati nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi objekat. Za zamenu stolarije i ugradnju izolacije konkurs u juluU junu bi trebalo da počne sa radom Uprava za energetsku efikasnost koja će zajedno sa lokalnom samoupravom finansirati polovinu troškova građana za zamenu stolarije i ugradnju izolacije.Zbog loše izolacije u Srbiji se troši četiri do pet puta više električne i toplotne energije nego u EU.
Osim javnog poziva namenjenog za prijavljivanje građana za dobijanje bespovratnih sredstava, opštine i gradovi treba da raspišu još jedan javni poziv namenjen firmama. Među onima koje se odazovu javnom pozivu biće izabrana preduzeća koja će obavljati radove na energetskoj sanaciji stambenih objekata.„Ovo je prilika za lokane samouprave da angažuju firme koje tu na lokalu i deluju jer će neko više verovati svojoj lokalnoj firmi koja tu radi. Drugo, odgovornost prema svojim sugrađanima je veća i sigurno su cene niže nego da neko iz Beograda, Niša ide u manja mesta i tamo se bavi tim poslom“, smatra stručnjak za energetsku efikasnost, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, dr Dušan Ignjatović.Realizacija prvih ugovora na jesenPrvi ugovori bi, prema ranijim najavama Ministarstva energetike i rudarstva, trebalo da se realizuju na jesen.Preciznije, očekivanja su da će do Nove godine oko 300.000 domaćinstava krenuti u proces zamene dotrajalih prozora, vrata i ugradnju izolacije, uz finansijsku podršku države.Zbog dotrajale stolarije žitelji Srbije 40 odsto energije praktično bace kroz prozor.
Država će, po rećima ministarke, godišnje trošiti minimum 150 miliona evra na povećanje energetske efikasnosti. Zbog loše izolacije u Srbiji se troši četiri do pet puta više električne i toplotne energije nego u EU i praktično se 40 odsto energije „baci kroz prozor“.Ignjatović za Sputnjik kaže da su prozori ti koji najviše doprinose gubitku energije u stambenim objektima, a posle njih, ravan krov i fasada, ali i napominje da sve zavisi od toga kakav je sklop zgrade.Cena variraOn napominje da prema podacima Beogradskih elektrana stanovi u bloku 23 troše 30 odsto više energije od zgrada u Bloku 45, jer su sa atrijumima, svi stanovi su orijentisani na obe strane i imaju izuzetno veliki broj prozora.Na pitanje koliko bi po prosečnom beogradskom stanu od 60 kvadrata moglo da košta investiranje u energetsku efikasnost, on kaže da to nije moguće precizirati.Modeli od pomoći građanima već postojeOn napominje da prema poslednjem popisu u Srbiji postoji 3.230.000 stanova ukupno računajući i kuće ali i vikendice koje služe za povremeno stanovanje, koje se pravilnim planiranjem mogu aktivirati u stalan stambeni prostor. Osim energetske efikasnosti ta ulaganja će, kako smatra, doneti i dodatnu korist.„Ideja jeste da imamo priliku da kroz ova ulaganja produžimo životni vek i povećamo materijalnu vrednost naših zgrada, da smanjimo potrošnju energije kroz istovremeno povećanje konfora u tim zgradama, a kada su u pitanju kuće, da ljudi u njima koriste više kvadrata“, ističe Ignjatović.On podseća da se već 15 godina grupa ljudi na nekoliko fakulteta u Srbiji bavi problematikom energetske efikasnosti stanova. Sačinjena je i tipologija stambenih zgrada, a napravljen je i energetski kalkulator.To građani mogu da koriste posetom sajtu Mnistarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tako što će svako među tipovima objekata moći da nađe onaj najpribližniji svome. Tako će moći da saznaju šta to znači ako zamene prozore, urade termoizolaciju ili da naprave kombinaciju mera, pa čak i da dođu do preliminarnih informacija o uštedi, objasnio je profesor Arhitektonskog fakulteta.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
analize i mišljenja, komentari i analitika, ušteda, energija, pomoć, država, izolacija
analize i mišljenja, komentari i analitika, ušteda, energija, pomoć, država, izolacija
Vodič kroz novi projekat: Kako građani da zamene stolariju i izoluju kuće uz pomoć države
Lokalna samouprava ima još dve nedelje da se odazove javnom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu novca za finansiranje programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova. Potom sledi poziv građanima da se prijave za pomoć u zameni stolarije i ugradnji izolacije.
Kako je precizirano u javnom pozivu, opštine za dodelu sredstava mogu da se jave do 21. maja i svaka opština može da dobije po 10 miliona evra.
Izabrane jedinice lokalne samouprave će nakon potpisivanja ugovora sa Ministarstvom, a na osnovu svojih propisa o raspodeli sredstava, putem javnog poziva birati krajnje korisnike odnosno građane koji se budu prijavili za učešće u tom programu. Javni poziv za građane će, kako se očekuje, biti raspisan početkom jula.
Troškove izrade potrebne dokumentacije za prijavu snosi vlasnik objekta i nije deo finansijske podrške ovog pilot projekta. Uslove, kriterijume i neophodnu tehničku dokumentaciju će propisati nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi objekat.
Za zamenu stolarije i ugradnju izolacije konkurs u julu
U junu bi trebalo da počne sa radom Uprava za energetsku efikasnost koja će zajedno sa lokalnom samoupravom finansirati polovinu troškova građana za zamenu stolarije i ugradnju izolacije.
Zbog loše izolacije u Srbiji se troši četiri do pet puta više električne i toplotne energije nego u EU.
Osim javnog poziva namenjenog za prijavljivanje građana za dobijanje bespovratnih sredstava, opštine i gradovi treba da raspišu još jedan javni poziv namenjen firmama. Među onima koje se odazovu javnom pozivu biće izabrana preduzeća koja će obavljati radove na energetskoj sanaciji stambenih objekata.
„Ovo je prilika za lokane samouprave da angažuju firme koje tu na lokalu i deluju jer će neko više verovati svojoj lokalnoj firmi koja tu radi. Drugo, odgovornost prema svojim sugrađanima je veća i sigurno su cene niže nego da neko iz Beograda, Niša ide u manja mesta i tamo se bavi tim poslom“, smatra stručnjak za energetsku efikasnost, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, dr Dušan Ignjatović.
Realizacija prvih ugovora na jesen
Prvi ugovori bi, prema ranijim najavama Ministarstva energetike i rudarstva, trebalo da se realizuju na jesen.
„Hoćemo da prve javne pozive kroz jedinice lokalne samouprave završimo do kraja leta, a to znači da već na jesen jedan deo građana može da započne taj posao, a da do Nove godine možemo da kažemo da je pokrenuto bar 10 odsto domaćinstava da menjaju stolariju“, izjavila je ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović.
Preciznije, očekivanja su da će do Nove godine oko 300.000 domaćinstava krenuti u proces zamene dotrajalih prozora, vrata i ugradnju izolacije, uz finansijsku podršku države.
Zbog dotrajale stolarije žitelji Srbije 40 odsto energije praktično bace kroz prozor.
Država će, po rećima ministarke, godišnje trošiti minimum 150 miliona evra na povećanje energetske efikasnosti. Zbog loše izolacije u Srbiji se troši četiri do pet puta više električne i
toplotne energije nego u EU i praktično se 40 odsto energije „baci kroz prozor“.
Ignjatović za Sputnjik kaže da su
prozori ti koji
najviše doprinose gubitku energije u stambenim objektima, a posle njih,
ravan krov i fasada, ali i napominje da sve zavisi od toga kakav je sklop zgrade.
On napominje da prema podacima Beogradskih elektrana stanovi u bloku 23 troše 30 odsto više energije od zgrada u Bloku 45, jer su sa atrijumima, svi stanovi su orijentisani na obe strane i imaju izuzetno veliki broj prozora.
Na pitanje koliko bi po prosečnom beogradskom stanu od 60 kvadrata moglo da košta investiranje u energetsku efikasnost, on kaže da to nije moguće precizirati.
„Cene variraju od 1500 do 2000 evra za manje stanove u kompaktnim zgradama, pa do 5000-6000 evra za one u složenijim zgradama. Uštede, takođe, variraju od dvadesetak posto, pa i preko 50-60 odsto, zavisno od toga kakvo je postojeće stanje i koliko je stara zgrada“, ističe sagovornik Sputnjika.
Modeli od pomoći građanima već postoje
On napominje da prema poslednjem popisu u Srbiji postoji 3.230.000 stanova ukupno računajući i kuće ali i vikendice koje služe za povremeno stanovanje, koje se pravilnim planiranjem mogu aktivirati u stalan stambeni prostor. Osim energetske efikasnosti ta ulaganja će, kako smatra, doneti i dodatnu korist.
„Ideja jeste da imamo priliku da kroz ova ulaganja
produžimo životni vek i povećamo materijalnu vrednost naših zgrada, da
smanjimo potrošnju energije kroz istovremeno povećanje konfora u tim
zgradama, a kada su u pitanju kuće, da ljudi u njima koriste više kvadrata“, ističe Ignjatović.
On podseća da se već 15 godina grupa ljudi na nekoliko fakulteta u Srbiji bavi problematikom energetske efikasnosti stanova. Sačinjena je i tipologija stambenih zgrada, a napravljen je i energetski kalkulator.
To građani mogu da koriste posetom sajtu Mnistarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tako što će svako među tipovima objekata moći da nađe onaj najpribližniji svome. Tako će moći da saznaju šta to znači ako zamene prozore, urade termoizolaciju ili da naprave kombinaciju mera, pa čak i da dođu do preliminarnih informacija o uštedi, objasnio je profesor Arhitektonskog fakulteta.
