https://lat.sputnikportal.rs/20210506/borelj-potrebno-dugorocno-resenje-krize-u-ukrajini-rusija-za-to-nije-spremna-1125271386.html
Borelj: Potrebno dugoročno rešenje krize u Ukrajini, Rusija za to nije spremna
Borelj: Potrebno dugoročno rešenje krize u Ukrajini, Rusija za to nije spremna
Sputnik Srbija
Šefovi ministarstava odbrane zemalja Evropske unije podržali su „dugoročno političko rešenje“ situacije oko Ukrajine, ali „Rusija za njega trenutno nije... 06.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-06T18:32+0200
2021-05-06T18:32+0200
2022-09-29T13:54+0200
svet
vesti
žozep borelj
ukrajina
rusija
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/06/1125271303_0:0:3061:1722_1920x0_80_0_0_ef9731f7c75bd1afb81421f7888bb2eb.jpg
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.Zbog situacije u Ukrajini i oko Krima, koji je ušao u sastav Rusije nakon referenduma o poluostrvu 2014. godine, pogoršali su se odnosi Rusije i zapadnih zemalja. Optužujući Rusiju za mešanje, Zapad joj je uveo sankcije. Moskva je uvela recipročne mere, pokrenula politiku zamene uvoza i više puta izjavljivala da je kontraproduktivno razgovarati sa njom na jeziku sankcija. Rusija je više puta isticala da nije strana u sukobu u Ukrajini ni predmet Minskih sporazuma.Zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u Ukrajini. Vašington je izjavio da postoji eskalacija „ruske agresije“ i premeštanje ruskih trupa na Krimu i na istočnoj granici Ukrajine. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ranije je izjavio da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po svom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikoga ne ugrožava i ne treba nikoga da brine.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210501/borelj-ruske-sankcije-nas-nece-zaustaviti-da-kaznjavamo-one-koji-krse-ljudska-prava-1125239051.html
ukrajina
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, vesti, žozep borelj, ukrajina, rusija, evropa
svet, vesti, žozep borelj, ukrajina, rusija, evropa
Borelj: Potrebno dugoročno rešenje krize u Ukrajini, Rusija za to nije spremna
18:32 06.05.2021 (Osveženo: 13:54 29.09.2022) Šefovi ministarstava odbrane zemalja Evropske unije podržali su „dugoročno političko rešenje“ situacije oko Ukrajine, ali „Rusija za njega trenutno nije rapoložena“, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj nakon sastanka Saveta Ministarstva odbrane EU.
„Nedavno je u regionu bilo primećeno nagomilavanje ruskih snaga u blizini granica sa Ukrajinom i na ilegalno anektiranom Krimu. Razgovarali smo o napetosti koja je nastala zbog ovih dejstava. Potrebno je postići političko rešenje, ali se trenutno stiče utisak da Rusija verovatno nije spremna za takvo rešenje“, rekao je Borelj.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
Zbog situacije u Ukrajini i oko Krima, koji je ušao u sastav Rusije nakon referenduma o poluostrvu 2014. godine, pogoršali su se odnosi Rusije i zapadnih zemalja. Optužujući Rusiju za mešanje, Zapad joj je uveo sankcije. Moskva je uvela recipročne mere, pokrenula politiku zamene uvoza i više puta izjavljivala da je kontraproduktivno razgovarati sa njom na jeziku sankcija. Rusija je više puta isticala da nije strana u sukobu u Ukrajini ni predmet Minskih sporazuma.
Zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog
intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u Ukrajini. Vašington je izjavio da postoji eskalacija „ruske agresije“ i premeštanje ruskih trupa na Krimu i na istočnoj granici Ukrajine. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ranije je izjavio da
Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po svom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikoga ne ugrožava i ne treba nikoga da brine.
