https://lat.sputnikportal.rs/20210504/otvoren-put-u-vizni-rat-rusije-i-sad-prvi-na-udaru--obicni-gradjani-1125232357.html
Otvoren put u vizni rat Rusije i SAD, prvi na udaru – obični građani
Otvoren put u vizni rat Rusije i SAD, prvi na udaru – obični građani
Sputnik Srbija
Američki državljani, koji borave u Rusiji, a kojima ističe viza trebalo bi da napuste Rusiju do 15. juna, pozvala je Američka ambasada u Moskvi. Ambasada je... 04.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-04T22:33+0200
2021-05-04T22:33+0200
2021-08-26T01:13+0200
analize i mišljenja
vize
amerika
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111214/28/1112142856_0:240:4600:2828_1920x0_80_0_0_76af6c0377894415ef99baaca275c3c8.jpg
Konzularne usluge će, kako je precizirano, pružati samo Amerikancima i to samo u vanrednim slučajevima, čiji će broj biti dodatno ograničen. Profesor Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije Oleg Matvejčev podseća da inicijator pokretanja sankcionog i diplomatskog rata nije bile ruska strana. SAD same nastavljaju taj diplomatski hibridni rat i, kako kaže Matvejčev, očigledno neće stati dok ne udare u zid. Prvi na udaru obični građaniPolitikolog Sergej Sudakov pojašnjava da su Sjedinjene Države sada prinuđene da smanje broj svojih zaposlenih u ambasadi i konzulatima.„To je pre svega zbog činjenice da su Sjedinjene Države od Ministarstva spoljnih poslova Rusije dobile notu prema kojoj ruski državljani više neće raditi u američkim predstavništvima. Shodno tome, oni bi trebalo da nađu nove zaposlene u ambasadi i nekako nadoknade nedostatak osoblja. Ali SAD su donele drugačiju odluku — odlučile su da smanje broj zaposlenih u svojoj ambasadi u Rusiji za 75 odsto, a samo 25 odsto osoblja je ostalo da radi», konstatuje ruski politikolog."Mnogi su ovo shvatili kao znak za to da je moguća dublja konfrontacija između Rusije i SAD. Verujem da je ovo signal za početak pravog diplomatskog rata i, na kraju, možemo doći do prekida diplomatskih odnosa ako se ne preduzmu koraci u susret jedni drugima, odnosno ako se ne bude vodila politika poboljšanja odnosa SAD i Rusije. Podsetiću na reči Lavrova: politika detanta je apsolutno neophodna svima i danas je njeno sprovođenje moguće samo ako SAD anulira sve što je započela administracija Baraka Obame. Ali još nije došlo do anuliranja, pa je ovo direktan put ka diplomatskom ratu", upozorava Sudakov.Direktor Fonda „Frenklin Ruzvelt“ za proučavanje istorije SAD Jurij Roguljov povodom odluke američke ambasade u Rusiji ističe da će ona zasad stvoriti probleme pre svega običnim građanima. To je jedna od negativnih posledica koja dovodi do realne štete u ionako teškim odnosima između Rusije i SAD,kaže ovaj ekspert.Pregovori će početi, pre ili kasnijeRoguljov očekuje da će na ovu odluku američke ambasade svakako uslediti reakcija Ministarstva spoljnih poslova Rusije.Sredinom aprila Vašington je uveo nove sankcije protiv Rusije, a takođe proglasio personama non grata 10 ruskih diplomata. Moskva je odgovorila recipročno i objavila prekid rada američkih fondova i NVO koje su pod kontrolom Stejt departmenta i drugih američkih državnih struktura. Uz to, ambasadi SAD biće zabranjeno da zapošljavaju građane Rusije, a američkim diplomatama koji ostanu u zemlji biće ograničena sloboda kretanja. Moskva je odlučila i da prekine praksu kratkih poslovnih putovanja saradnika Stejt departmenta u Rusiju, svodeći na minimum broj viza koje se izdaju u te svrhe na najviše 10 godišnje.Pročitajte još:
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Tatjana Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878385_0:0:1275:1275_100x100_80_0_0_0568416ad030ff8a39a48b0f24dc3a6c.jpg
Tatjana Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878385_0:0:1275:1275_100x100_80_0_0_0568416ad030ff8a39a48b0f24dc3a6c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tatjana Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878385_0:0:1275:1275_100x100_80_0_0_0568416ad030ff8a39a48b0f24dc3a6c.jpg
analize i mišljenja, vize, amerika, rusija
analize i mišljenja, vize, amerika, rusija
Otvoren put u vizni rat Rusije i SAD, prvi na udaru – obični građani
22:33 04.05.2021 (Osveženo: 01:13 26.08.2021) Američki državljani, koji borave u Rusiji, a kojima ističe viza trebalo bi da napuste Rusiju do 15. juna, pozvala je Američka ambasada u Moskvi. Ambasada je takođe saopštila da će od 12. maja prekinuti obradu zahteva za neimigracione vize, sa izuzetkom diplomatskih putovanja.
Konzularne usluge će, kako je precizirano, pružati samo Amerikancima i to samo u vanrednim slučajevima, čiji će broj biti dodatno ograničen.
Ruski eksperti poručuju da sve ovo govori u prilog tome da se treba okrenuti politici poboljšanja odnosa između Rusije i SAD, jer je trenutna situacija direktan put ka pravom viznom diplomatskom ratu a prvi na udaru su– obični građani.
Profesor Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije Oleg Matvejčev podseća da inicijator pokretanja sankcionog i diplomatskog rata nije bile ruska strana. SAD same nastavljaju taj diplomatski hibridni rat i, kako kaže Matvejčev, očigledno neće stati dok ne udare u zid.
Prvi na udaru obični građani
Politikolog Sergej Sudakov pojašnjava da su Sjedinjene Države sada prinuđene da smanje broj svojih zaposlenih u ambasadi i konzulatima.
„To je pre svega zbog činjenice da su Sjedinjene Države od Ministarstva spoljnih poslova Rusije dobile notu prema kojoj ruski državljani više neće raditi u američkim predstavništvima. Shodno tome, oni bi trebalo da nađu nove zaposlene u ambasadi i nekako nadoknade nedostatak osoblja. Ali SAD su donele drugačiju odluku — odlučile su da smanje broj zaposlenih u svojoj ambasadi u Rusiji za 75 odsto, a samo 25 odsto osoblja je ostalo da radi», konstatuje ruski politikolog.
Sudakov komentariše i preporuku ambasade SAD u Rusiji da svi američki državljani kojima uskoro ističe viza napuste Rusiju.
"Mnogi su ovo shvatili kao znak za to da je moguća dublja konfrontacija između Rusije i SAD. Verujem da je ovo signal za početak pravog diplomatskog rata i, na kraju, možemo doći do prekida diplomatskih odnosa ako se ne preduzmu koraci u susret jedni drugima, odnosno ako se ne bude vodila politika poboljšanja odnosa SAD i Rusije. Podsetiću na reči Lavrova: politika detanta je apsolutno neophodna svima i danas je njeno sprovođenje moguće samo ako SAD anulira sve što je započela administracija Baraka Obame. Ali još nije došlo do anuliranja, pa je ovo direktan put ka diplomatskom ratu", upozorava Sudakov.
Direktor Fonda „Frenklin Ruzvelt“ za proučavanje istorije SAD Jurij Roguljov povodom odluke američke ambasade u Rusiji ističe da će ona zasad stvoriti probleme pre svega običnim građanima. To je jedna od negativnih posledica koja dovodi do realne štete u ionako teškim odnosima između Rusije i SAD,kaže ovaj ekspert.
Pregovori će početi, pre ili kasnije
Roguljov očekuje da će na ovu odluku američke ambasade svakako uslediti reakcija Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
"Sve institucije koje se bave spoljnim poslovima u principu uvek deluju recipročno. I naravno, moglo se predvideti da će smanjenje broja osoblja ambasade dovesti do kašnjenja procesa izdavanja viza. Vizni rat se vodio i ranije, pa se i sada nastavlja. I ovde nijedna strana ne želi da popusti. Stoga mislim da će Ministarstvo spoljnih poslova Rusije odgovoriti. Ili, nadajmo se da će pregovori, koji će početi pre ili kasnije, dovesti do razumnog pristupa situaciji", kaže Roguljov.
Sredinom aprila Vašington je uveo nove sankcije protiv Rusije, a takođe proglasio personama non grata 10 ruskih diplomata. Moskva je odgovorila recipročno i objavila prekid rada američkih fondova i NVO koje su pod kontrolom Stejt departmenta i drugih američkih državnih struktura. Uz to, ambasadi SAD biće zabranjeno da zapošljavaju građane Rusije, a američkim diplomatama koji ostanu u zemlji biće ograničena sloboda kretanja. Moskva je odlučila i da prekine praksu kratkih poslovnih putovanja saradnika Stejt departmenta u Rusiju, svodeći na minimum broj viza koje se izdaju u te svrhe na najviše 10 godišnje.
