Hrvatska ponovo na braniku kosovske državnosti i u odbrani ratnih zločinaca iz OVK
19:49 04.05.2021 (Osveženo: 14:56 30.08.2021)
© AP Photo / Francois Mori
Pratite nas
Ne bi bilo iznenađenje da Hrvatska pruži garancije za privremeno puštanje Hašima Tačija i ostalih iz OVK, koji su u pritvoru Specijalnog suda u Hagu. Zagreb je još pred Međunarodnim sudom pravde branio Prištinu, a hrvatske diplomate su optužile Srbiju da je protivpravno ukinula autonomiju i Albancima uskratila pravo na samoopredeljenje.
Ovo je stav Danijela Igreca, magistra međunarodnog prava iz Slovenije, koji dodaje da iako još nema potvrde ove informacije iz Zagreba, sama činjenica da ona dolazi od poslanice u hrvatskom Saboru Emine Lekaj, koja zastupa i interese albanske zajednice, pokazuje da je reč o realnoj mogućnosti koja se očigledno razmatra u hrvatskom državnom rukovodstvu.
Hrvati su najjači zagovornici nezavisnog Kosova
„Poznato je da je Hrvatska u regionu jedan od najglasnijih zagovornika tzv. nezavisnog Kosova i nikada nije skrivala da snažno podržava potpunu međunarodnu verifikaciju kosovske državnosti. Nema sumnje da bi, ukoliko se ova najava zaista i obistini, Zagreb još jednom pokazao da deluje suprotno međunarodnom pravu i u smeru ugrožavanja mira u regionu – posebno u smeru destabilizacije Srbije, koja je poslednjih meseci ponovo pod velikim pritiscima da stavi trajni pečat na nezavisnost svoje južne pokrajine,“ naglašava sagovornik Sputnjika.
Igrec podseća da je svoju privrženost projektu nasilnog izdvajanja KiM iz Srbije Hrvatska demonstrirala i 2015. godine svojim aktivnim lobiranjem da Priština postane članica Interpola i Uneska.
Zločine OVK žele da prikažu kao žrtve
„Takođe, tu imamo i aktivnu podršku koju Zagreb u kontinuitetu pruža secesionističkim vlastima u izgradnji oružanih snaga, odnosno tzv. vojske Kosova. Smatram da je u tom svetlu potrebno posmatrati i mogućnost da Hrvatska pruži garancije za bivše lidere OVK. To se potpuno uklapa u kampanju pojedinih zemalja sa Zapada koja ima za cilj da albanske ratne zločince prikaže kao žrtve i borce za slobodu – koji se nepravedno nalaze na optuženičkoj klupi – kako bi se opravdao projekat nezavisnog Kosova, a time i ideja ’Velike Albanije‘“, uveren je Igrec.
Hrvatski profesor i politički analitičar Žarko Puhovski podseća da u politici postoji pravilo u interpretaciji političkih zbivanja koje glasi „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“.
Srpski neprijatelji su oduvek bili hrvatski saveznici
„To je u realnosti skoro uvek pogrešno, ali političari često na to nasedaju. U Hrvatskoj se smatralo jasnim da u nekoj vrsti geometrije odnosa na Balkanu oni koji su bili protiv Srbije, koja je zaista shvaćena kao hrvatski neprijatelj, treba da budu hrvatski saveznici. I to nije samo nešto na liniji primitivnog nacionalizma već je i sastavni deo hrvatske državne politike, što se u nekoliko navrata i videlo – kada je Hrvatska jasno pokazivala simpatije za Kosovo, a takođe sumnogi ljudi sa Kosova bili dobrovoljci u hrvatskoj vojsci“, napominje Puhovski.
Oni su se, kako kaže Puhovski, borili u ime Hrvatske smatrajući to i albanskim i hrvatskim zadatkom. Tako da nije čudno što se ovo nagoveštava, niti neobično i sa stanovišta Evropske unije, jer te iste članice rade mnogo gore stvari Srbiji. A zašto je ovo potrebno baš Hrvatskoj, Puhovski objašnjava:
Srbijom šetaju oni koji su ubijali u Hrvatskoj - to može biti opravdanje
„Meni se čini da je potrebno stanovište hrvatske nacionalističke politike zato što se svaki čas iz Srbije čuju slični nacionalistički poklici i onda se većini u Hrvatskoj čini da na to treba odgovoriti. Prema tome, ova podrška Kosovu ima ’logike‘ pod plaštom nacionalističke politike, jer treba malo oslabiti Srbiju pošto nam je ona ’sused‘ u ratu.“
Naravno, dodaje Puhovski, u Hrvatskoj postoji osećaj da Srbija nije učinila dovoljno u kažnjavanju zločinaca koji su ubijali po Hrvatskoj.
„Imate situaciju da se u Srbiji slobodno šeta barem desetak ljudi kojima je u Hrvatskoj suđeno ili su osuđeni za ratni zločin i onda se ovo može interpretirati kao opravdanje, da mi to činimo drugoj strani“, objašnjava Puhovski.
Bivši komandant OVK na području Košara Hisen Beriša je prvi naveo da je hrvatski predsednik Zoran Milanović ponudio da bude jemac u Specijalnom sudu za puštanje bivšeg predsednika Hašima Tačija i drugih, kako bi se branili sa slobode. Taj dogovor bi trebalo da bude realizovan posle posete hrvatskih predstavnika Prištini, koja je najavljena za iduću nedelju. Inače, posle najave iz Hrvatske navodno su se i Slovenija i Austrija ponudile za kauciju za haške optuženike.
