https://lat.sputnikportal.rs/20210503/od-antisrpske-zmije-do-brze-pruge-buducnosti-veliki-projekti-koji-zauvek-menjaju-srbiju-1125228205.html

Od „antisrpske zmije“ do brze pruge budućnosti: Veliki projekti koji zauvek menjaju Srbiju

Od „antisrpske zmije“ do brze pruge budućnosti: Veliki projekti koji zauvek menjaju Srbiju

Sputnik Srbija

Brza pruga od Beograda preko Niša do granice sa Severnom Makedonijom, izvesno je, u mnogome će menjati Srbiju. Uostalom, kao i svaki veliki infrastrukturni... 03.05.2021, Sputnik Srbija

2021-05-03T21:28+0200

2021-05-03T21:28+0200

2023-11-02T11:23+0100

analize i mišljenja

komentari i analitika

projekti

železnica

auto-put

privreda

napredak

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110998/42/1109984238_0:127:2449:1505_1920x0_80_0_0_3cf94c4620131920b0067e45e13d5d3e.jpg

Kada je knez Milan Obrenović juna 1881. godine označio početak gradnje prve železničke pruge u Srbiji, upravo od Beograda do Niša, nisu baš svi shvatali koliki je njen značaj i koji će progres doneti. Bilo je i onih koji su u železničkim šinama videli antisrpsku zmiju koja treba da „dođe iz Evrope i da uništi Srbiju”.Ponovo će menjati Srbiju – pruga Beograd-NišPrvi voz iz Beograda ka Nišu uputio se avgusta 1884. i nakon što je ustanovljena redovna linija Beograd-Niš, stanovništvo pored pruge se vremenom naviklo na “parnog diva” koji je tutnjao 55 kilometara na sat.Solunska pruga od Niša do Ristovca i turske granice završena je početkom novembra 1886. godine, a Turci su marta 1883. pristali da pruga spoji Skoplje sa Vranjem. Ta pruga koja je spojila Beograd sa grčkom lukom Solun je u celosti završena maja 1889. godine. Tako je konačno centralna Evropa dobila najkraću železničko – pomorsku saobraćajnicu do Sueckog kanala na trgovačkom putu za Aziju.Brza pruga do Niša ponovo će menjati Srbiju, kao i ona završena 1884. godine. Objašnjavajući značaj ovakvih projekata, ekonomista Božo Drašković za Sputnjik kaže da ne treba da čudi početno nerazumevanje jer se njihove prednosti pokazuju tek na duži rok.Svi veliki infrastrukturni projektiOva pruga, koja će se, zahvaljujući najavljenoj podršci EU u vidu bespovratnih sredstava koja će činiti 35 do 50 odsto investicije, posle rekonstrukcije svrstati u brze pruge, nije, međutim, najstariji infrastrukturni projekat na tlu današnje Srbije.1. Hidrosistem Dunav-Tisa-DunavZa njegovu preteču smatra se Veliki bački kanal, koji je građen između 1793. i 1801. godine sa ciljem da isuši tada močvarno područje Vojvodine. Dugačak 114 km, on je u svoje vreme predstavljao najveći vodoprivredni sistem u dunavskoj regiji i Jugoistočnoj Evropi.Idejni tvorac Hidrosistema DTD je inženjer Nikola Mirkov, koji je 1947. godine izložio ideju o njegovoj gradnji sa ciljem navodnjavanja i odvodnjavanja. Dugačak 960 kilometara, od kojih je 600 plovno, građen je od 1957. do 1977. godine i svojom mrežom povezuje 80 vojvođanskih naselja.U vreme izgradnje, Hidrosistema DTD smatran je za jedan od najvećih investicionih projekata što ilustruje i podatak da je za njegovu gradnju bilo potrebno iskopati 130 miliona kubika zemlje, a poređenja radi, za nastanak Panamskog kanala 179 miliona kubika.2. Pruga Beograd-BarDužine 476 kilometara, građena je od 1951. do 1976. godine, pruga je bila najveći i najskuplji infrastrukturni projekat u vreme SFR Jugoslavije. Rekonstrukcija 77,6 kilometara te pruge, od Resnika do Valjeva, završena je 2017. godine, a radovi na obnovi preostalih 210 kilometara od Valjeva do granice sa Crnom Gorom trebalo bi da počnu 2022. godine. 3. Pruga Beograd-Novi Sad-SuboticaRekonstrukcija ove pruge u okviru brze pruge Beograd-Budimpešta počela je decembra 2015. godine. Tunel i vijadukt Čortanovci, na najzahtevnijoj deonici pruge od Stare Pazove do Novog Sada, nedavno su završeni pola godine pre roka pa se očekuje da će se vozovima koji će ići 200 kilometara na sat, u Novi Sad iz Beograda stizati za pola sata na kraju ove godine. Uporedo sa tim teku pripreme za početak radova na pruzi između Novog Sada i Subotice, dužine 108 kilometara.Tunel i vijadukt Čortanovci na potezu od Stare Pazove do Novog Sada u okviru brze pruge Beograd-Budimpešta, završeni su pola godine pre roka. 4. Autoput od Horgoša do PreševaDugačak 584 kilometara, ovaj autoput, deo evropskog Koridora 10 od Mađarske do granice sa Severnom Makedonijom, predstavlja najvažniji saobraćajni pravac kroz Srbiju. Izgradnja auto-puta počela je sedamdesetih godina prošlog veka najpre gradnjom auto-puta kroz Beograd, da bi se kasnije nastavila u Vojvodini, a potom i prema Nišu. Auto-put između Beograda i Niša je završen 1985. godine. Posle duže pauze devedesetih godina, zbog ratova, sankcija, radovi na severu završeni su 2013. godine, a auto-put kroz Grdeličku klisuru i deonica do Vladičinog Hana puštena je u saobraćaj u maju 2019. godine.Ostalo je još da se završi obilaznica oko Beograda.5. Auto-put „Miloš Veliki“Auto-put od Beograda do Boljara na crnogorskoj granici, jedan od najvažnijih u državi, počeo je da se radi 2011. godine. Od 270 kilometara završena su 103 kilometra od Surčina do Preljine i 2019. ta deonica je puštena u saobraćaj.„Dobro je što je Srbija započela revitalizaciju kada je reč o železničkoj infrastrukturi, da se poveže sa lukom u Solunu i lukom Bar, a istovremeno da obezbedi bržu komunikaciju i da smanji prevoz robe drumskim saobraćajem koji je ne samo skuplji nego istovremeno i ekološki osetljiviji, više zagađuje okolinu nego železnica“, kaže Drašković.Auto-putem Miloš Veliki od Beograda do Boljara na granici sa Crnom Gorom će se stizati za nešto više od dva sata. Infrastruktura pretpostavka rastaTe investicije će, kako smatra podstaći ekonomski rast i razvoj. Zahvaljujući velikim već ugovorenim infarstrukturnim projektima, lakše smo se nosili sa posledicama pandemije zato što su ti radovi gurali potrošnju i amortizovali pad u pojedinim granama. To se odrazilo na nešto povoljniju poziciju i manji pad bruto domaćeg proizvoda. Najvažniji parametri rasta su, kaže on, industrijska proizvodnja i izvoz, a rasta ne može da bude bez investicija, a investicija bez dobre putne infrastrukture. To je pretpostavka suštinskog ekonomskog rasta i rasta proizvodnje, ističe sagovornik Sputnjika. On, pri tom, dodaje da se infrastrukturni objekti nikada ne grade sa kratkoročnim očekivanjima i daju efekat na dug rok, na 20, 30, 50 godina.Srbija trenutno gradi deonicu auto-puta od Pojata do Kruševca, u okviru budućeg Moravskog koridora koji će spojiti auto-put Beograd–Niš sa auto-putem "Miloš Veliki". U toku su i radovi na autoputu Ruma-Šabac i Kuzmin-Sremska Rača, a treba da počne i izgradnja autoputa „Vožd Karađorđe“ koji će spojiti centralni deo Šumadije sa istokom Srbije, od Orašca do Bora preko Svilajnca i Despotovca. Svi ti projekti će, nesumnjivo, svaki na svoj način menjati Srbiju.

2021

Vesti

sr_RS

analize i mišljenja, komentari i analitika, projekti, železnica, auto-put, privreda, napredak