00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Deset godina od ubistva Bin Ladena: Od američkog „korisnog islamiste“ do neprijatelja broj 1

© Flickr / outtacontextNovine sa vestima da je Osama bin Laden ubijen
Novine sa vestima da je Osama bin Laden ubijen - Sputnik Srbija, 1920, 03.05.2021
Pratite nas
Deset godina od likvidacije Osame bin Ladena, lidera Al Kaide koja je izvršila napad na Svetski trgovinski centar i Pentagon 11. septembra 2001. godine, mnoga pitanja o tom islamskom teroristi i dalje su bez odgovora, ali je izvesno da je reč o čoveku koji je u početku karijere i te kako bio koristan Amerikancima, između ostalog i na Balkanu.
Prema rečima novinara Nikole Vrzića, autora emisije „Novi Sputnjik poredak“, Bin Laden je Amerikancima bio višestruko koristan, a ta korist datira još iz vremena sovjetskog rata u Avganistanu.

Bin Laden na početku bio koristan Amerikancima

„Tada su američki mediji, poput ’Njujork tajmsa‘ i ’Vašington posta‘, pisali hvalospeve i praktično bajke o tim ’hrabrim‘ borcima protiv sovjetskih ’zavojevača‘, o mudžahedinima, a Bin Laden je bio i sam jedan od junaka tih napisa po američkoj štampi. Naravno da im je on kasnije pomogao i u ostvarivanju njihovih ciljeva u Bosni i Hercegovini, kao produžena ruka onih njihovih namera koje nisu mogli svojim direktnim angažovanjem da sprovedu. Prvenstveno se tu radi o švercu oružja i naoružavanju bosanskih muslimana, uprkos embargu Ujedinjenih nacija, ali i o direktnom učešću mudžahedina u borbi protiv prvenstveno Srba u Bosni i Hercegovini“, objašnjava Vrzić.
Da je lider Al Kaide tokom rata u BiH u najmanje dva navrata boravio na Balkanu potvrdio je svojevremeno i bečki dnevnik „Esterajh“, a posetu Bin Ladena Sarajevu i njegov susret sa Alijom Izetbegovićem 1994. otkrila je novinarka nemačkog magazina Špigl, Renate Flotau. On je ispred kancelarije tadašnjeg prvog čoveka u Sarajevu čekala intervju i slučajno nabasala na Bin Ladena, a on joj je tada dao i vizit-kartu i rekao da namerava da u Bosnu dovede muslimanske dobrovoljce i potvrdio da ima pasoš BiH.
© AP Photo / The White House, Pete SouzaDržavna sekretarka SAD Hilari Klinton, predsednik Barak Obama i potpredsednik Džo Bajden, zajedno sa članovima nacionalnog bezbednosnog tima, dobijaju obaveštenje o misiji protiv Osame bin Ladena u Situacionoj sobi Bele kuće u Vašingtonu.
Državna sekretarka SAD Hilari Klinton, predsednik Barak Obama i potpredsednik Džo Bajden, zajedno sa članovima nacionalnog bezbednosnog tima, dobijaju obaveštenje o misiji protiv Osame bin Ladena u Situacionoj sobi Bele kuće u Vašingtonu. - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Državna sekretarka SAD Hilari Klinton, predsednik Barak Obama i potpredsednik Džo Bajden, zajedno sa članovima nacionalnog bezbednosnog tima, dobijaju obaveštenje o misiji protiv Osame bin Ladena u Situacionoj sobi Bele kuće u Vašingtonu.
Nikola Vrzić dodaje da se Bin Laden pokazao i kao vrlo zgodan i koristan izgovor za okupaciju Avganistana i ostvarenje geopolitičkih ciljeva Amerike u tom momentu.
„Talibani su tada nudili Amerikancima svoju pomoć u hvatanju Bin Ladena, u organizovanju suđenja, a u krajnjoj liniji i u njegovom kažnjavanju ukoliko bi se dokazalo da je kriv. Međutim, to Ameriku nije zanimalo, a njegovo prisustvo u Avganistanu je iskorišćeno kao izgovor za invaziju na tu zemlju“, primećuje Vrzić.

Poslužio svrsi i kada se otrgao kontroli

Na pitanje da li je Bin Laden bio američki projekat koji se otrgao kontroli ili koji je poslužio svrsi, Vrzić kaže da je Bin Laden svakako poslužio svrsi.
„Treba podsetiti na Projekat za novo američko stoleće (neokonzervativni tink-tenk čiji je proklamovani cilj bila promocija globalnog liderstva Amerike), odnosno tu ideju da je Americi potreban jedan kataklizmičan događaj poput Perl Harbura da bi ostvarila svoje geopolitičke ciljeve. U tom momentu iza tog projekta stajali su upravo oni neokonzervativci koji su potom postali najvažniji činioci administracije Džordža Buša Mlađeg. Desio se taj 11. septembar i sve ostalo je istorija, tako da je Bin Laden svakako poslužio svrsi kojoj je bio namenjen, bez obzira na to da li se na kraju oteo kontroli ili ne“, ukazuje Nikola Vrzić.
Istoričar i publicista, spoljnopolitički urednik časopisa „Hronikls“ Srđa Trifković za Sputnjik kaže da je problem sa Bin Ladenom taj što mi ni posle skoro dve decenije od napada 11. septembra zapravo ne znamo šta se zaista desilo.
„Sasvim sigurno imamo razloga da verujemo da Bin Laden jeste bio organizator i mozak konkretne akcije koja se desila 11. septembra, kao i da je tih 19 izvršilaca zaista verovalo da rade nešto veliko i sveto udarajući u „Velikog Satanu“ tamo gde je najranjiviji. Međutim, u slučaju 11. septembra suviše je ozbiljnih ljudi koji imaju razloga da sumnjaju u autentičnost zvanične verzije, a treba imati u vidu i da je nakon napada na SAD usledio ’Pejtriot USA akt‘, koji je predstavljao prethodnicu sadašnjeg zakonodavstva koje uspostavlja sve čvršću kontrolu nad unutrašnjim komunikacijama u SAD“, kaže Trifković.
© AP Photo / FileOsama bin Laden 1998. u Avganistanu
Osama bin Laden 1998. u Avganistanu - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Osama bin Laden 1998. u Avganistanu

Ko dobija?

Takođe, dodaje on, usledio je i takozvani rat protiv terorizma koji je obuhvatao i irački rat, premda Sadam Husein sa tim napadima nije imao nikakve veze.
„Kao posledica napada došlo je i do sveopšte veće spremnosti običnog sveta da bude podvrgnut raznim oblicima kontrole. Zato se postavlja pitanje – ko dobija? Rekao bih da su dobitnici upravo oni slojevi američke „duboke države“ i njihovi prekomorski partneri koji imaju u interesu da stvore bauka od spoljnog neprijatelja. To, naravno, nipošto ne znači da islamski terorizam ne postoji kao pretnja, ali ga oni istovremeno koriste da njime manipulišu i da ga eksploatišu u cilju jačanja globalne hegemonije, kao i što čvršće kontrole nad domaćim diskursom, nad domaćim komunikacijama i nad onim šta sopstveni narod misli“, ocenjuje Trifković.
Bin Laden je, smatra Trifković, bio fanatik, zlikovac i budala koji je sa svojom grupom izvršio jedan scenario koji je bio vrlo daleko od toga da baci takozvanog „Velikog Satanu“ na kolena, već je doprineo jačanju onih elemenata u američkom spoljnopolitičkom i bezbednosnom establišmentu koji upravo želi da taj „satanski“ karakter svog globalnog projekta ojača.
„Ne verujem da je to bio akt državne politike SAD, niti da su Bušova ili prethodna Klintonova administracija napravili nekakav master-plan za realizaciju tako složene operacije. Pre bih rekao da su to bili takozvani ’elementi van kontrole‘ u strukturi moći koji su imali dosta jasan cilj i dosta jasne proračune posledica njegove realizacije“, navodi Srđa Trifković.

Primer Bin Ladena pokazatelj šta znači biti američki prijatelj

Stevica Deđanski, direktor Centra za razvoj međunarodne politike kaže da je o ovakvim jubilejima uvek interesantno podsetiti se šta znači biti američki prijatelj.
„Kada smo mi svojevremeno govorili da osvedočeni terorista Osama bin Laden ima svoje brigade ovde to niko nije uzimao za ozbiljno jer je on bio američki prijatelj. To im se kasnije obilo o glavu, pa je on postao najveći američki neprijatelj. Kao što je svojevremeno Vinston Čerčil rekao: ’Možemo biti sigurni da će Amerikanci uraditi ispravnu stvar, ali tek kada probaju sve ostale stvari‘. Dakle, sa Amerikancima treba biti oprezan i ne uzdati se previše u njihovo prijateljstvo“, smatra Deđanski.
Osama bin Laden, sin milijardera, rođen je 1957. godine u Rijadu u Saudijskoj Arabiji. Odbacivao je sekularizam, socijalizam, pan-arabizam i demokratiju, zalažući se za uspostavljene teokratske islamske države. Zajedno sa nekoliko drugih islamističkih lidera 1988. godine osnovao je Al Kaidu u želji da borbu mudžahedina u Avganistanu izveze u druge države islamskog sveta.
Napad na Svetski trgovinski centar u kome je stradalo 3.000 ljudi Bin Laden je u početku negirao, da bi 2004. godine rekao da je on lično bio inicijator. Godine 2011. tadašnji američki predsednik Barak Obama je naredio tajnu operaciju hapšenja ili ubijanja lidera Al Kaide. Osama Bin Laden ubijen je 2. maja u Abotabadu u Pakistanu od strane američkih specijalnih snaga, u operaciji pod kodnim imenom „Džeronimo“.
Pročitajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala