Na Veliki petak stradao je na krstu Isus iz Nazareta, Bog i čovek. U pravoslavnim hramovima, na večernjim bogosluženjima na ovaj dan obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji simbolično predstavlja Hristov grob, iznosi plaštanica.
Tri puta se, uz zvuke klepala, obilazi oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara. Dan se provodi u tihovanju i molitvi.
Zaustavljaju se svi poslovi u kući i polju, najvažniji posao danas je farbanje jaja i to u crvenu boju, simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.
Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća, čuva se na posebnom mestu da se ne razbije.
Pripisuju mu se posebna svojstva — lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila.
Ko ne stigne danas, može da oboji jaja i sutra, pre sunca.
Danas se strogo strogo posti, ko može, ne jede ništa, drugi samo suvi hleb i vodu. Poste čak i oni koji to nisu činili tokom prethodnih dana Velikog posta.
Velikom petku prethodi Veliki četvrtak, kada se Hristos sa učenicima vratio u Jerusalim, gde je na taj dan bila Tajna večera, kada je Isus ustanovio svetu tajnu pričešća govoreći: „Uzmite, jedite, ovo je telo moje. I pijte iz nje svi, jer ovo je krv moja Novoga zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova“.
