Odmah posle studija Nikola je dobio posao prvog inženjera u startapu koji je razvijao napredne sisteme za dijalog, koji je zatim postao deo čuvenog “Epla”. U ovom timu proveo je dve godine, paralelno završavao doktorske studije, da bi zatim okupio kolege i otisnuo se u preduzetništvo osnovavši kompaniju “PolyAI”.
Konačno, uspeo je da skupi 30 miliona dolara od investitora koju veruju da će njegova kompanija naučiti kompjutere da razgovaraju s ljudima. A onda je sve to potvrdio i “Forbs”, prenosi Blic.
"Nije to ništa posebno, mada je bilo dosta poziva, više interesovanja, ali ne razmišljam o tome", skromno ističe Nikola Mrkšić.
"Nama je cilj da od “PolyAI” napravimo ogromnu kompaniju koja će izaći na berzu i koja će biti deo vašeg svakodnevnog života. Zovete frizera, restoran, avio-kompaniju, gde god pričate sa korisničkom podrškom mi želimo da budemo deo tog razgovora," rekao je u razgovoru za RTS Nikola Mrkšić.
.@nikola_mrksic (CEO and co-founder of PolyAI) chatting to a group of Computer Science students at the University of Cambridge about how his academic journey at Cambridge has equipped him with the skills to succeed as an entrepreneur and founder. pic.twitter.com/zzfgWkXmzg
— Entrepreneur First (@join_ef) March 5, 2018
Na prvi pogled mnogima nije baš najjasnije čime se bavi ova kompanija.
“PolyAI” je firma od pedesetak ljudi sa sedištem u Londonu i kancelarijama u SAD i Singapuru. Mi pravimo konverzacione sisteme, “voice assistant”, ne znam kako se to kaže na srpskom, recimo govorni automat, mada to zvuči kao nešto već prevaziđeno. To su sistemi koji se javljaju na telefon kada zovete korisničku podršku, bilo da zovete telekomunikacionu firmu ili banku ili ugostiteljski objekat i pravite rezervaciju ili se žalite na uslugu. Ili imate problem sa povezivanjem na internet i treba vam pomoć. U svakom od tih scenarija naš sistem se javi i razgovara sa vama isto kao što bi i veoma dobro obučeni operater u kol centru to radio.
Mrkšić objašnjava da ovo nije nimalo lak zadatak jer ljudi imaju različiti akcenat, govorne mane, samo u Velikoj Britaniji postoji 67 poddijalekata engleskog jezika.
"U opštem slučaju ako biste pričali u dijalektu ili o nečem vrlo specifičnom, to nije problem koji je potpuno rešen. Ali ako razgovarate sa sistemom koji zna otprilike šta vi pokušavate da postignete, taj sistem zna šta da očekuje. Pa ako rezervišete mesto u restoranu, sledeće što ide je datum ili broj ljudi koji dolaze ili neko pitanje oko parkinga", ispričao je Nikola za RTS.
Ipak, kako dodaje, ljudi nisu potpuno isključeni.
"Naši sistemi mogu da automatizuju 80 pa i 90 odsto saobraćaja koji ide u kol centar. Ali u deset odsto slučajeva ili kada je reč o korisnicima koji pitaju neko veoma retko pitanje ili premijum korisnicima, njih čuvate za razgovor sa nekim od vaših najboljih operatera. Nije ideja zameniti ljude. Naši najuspešniji projekti do sada bili su sa firmama u kojima nije bilo dovoljno ljudi da urade neki posao".
Po njegovim rečima, trenutno su na dobrom putu.
"Vidite, ja sam radio za “Epl”. Projekat “Siri” ima dve hiljade ljudi. Amazonov “Aleksa” ima 14.000, i dalje raste. To su komplikovani sistemi koji u odnosu na uloženi novac nisu postigli neki rezultat. Nama je cilj da napravimo sisteme koji će stvarno dodati neku vrednost. Cilj je da napravimo što više dobrih iskustava i da dokažemo da ova tehnologija ima budućnost. Za sada nam ide jako dobro. Imamo puno klijenata kojima smo pomogli da povećaju prihode, da smanje troškove. Nama je cilj da od ove kompanije napravimo ogromnu kompaniju koja će izaći na berzu koja će biti deo vašeg svakodnevnog života".
Mrkšić dodaje da nije tajna da bi voleo jednog dana da se vrati u domovinu.
"Voleo bih to da uradim i voleo bih da provodim više vremena u Srbiji. Nadam se da će me život za jednu deceniju vratiti u Srbiju. Za sada je firma prilično koncentrisana ovde", zaključio je Nikola.
"Mislim da u Srbiji ima mnogo dobrih IT kompanija, taj sektor je uspešan i dobar, iako ti ljudi rade u težim uslovima nego ja ovde. Te su kompanije stvorene u teškim uslovima, nemaju pristup enormnoj količini kapitala koji investicione firme investiraju ovde ili u Americi. Nije zgoreg kada se radi prodaja da odmah budu ambiciozni. Možete da imate najbolji proizvod na svetu, kupiće vas pet godina kasnije daleko manje tehnički sposoban američki kompetitor koji će rasti brže jer ima bolje tržište. Ne treba to odlagati i fokusirati sa na domaće tržište. Razvijajte proizvod u Srbiji, ali prodaja mora da bude u Americi da bi se napravile globalno bitne firme".
Pročitajte još:
- Dok anđeli spavaju: Marko Krčo - Srbin sa najboljim pogledom na svemir (drugi deo)
- Otkrivamo: Ko je misteriozna plavooka Srpkinja koju je u Melburnu video ceo svet
