Istraga je odavno zaključila da je u pitanju neodgovornost onih koji su ga čuvali, ali se odjednom pojavila verzija da je Rusija kriva za eksploziju, a da je novičok najneefikasniji otrov, jer ni Baširov ni Popov, navodni pripadnici GRU koji su navodno otrovali novičokom porodicu Skripalj, ni iz drugog puta nisu uspeli da otruju vlasnika oružja. Kao ni Skripaljeve, ni Navaljnog.
Na zahtev Rusije da joj se daju dokazi o zločinu, premijer Češke odgovara da je tražio od istražnih organa, ali mu ih nisu dali!
Nema odgovora ni na pitanje kako se zabranjeno oružje moglo naći u državnom skladištu na teritoriji Evropske unije i kako je stranac (Emilijan Gebrev, Bugarin) mogao odatle da ga izvozi u Ukrajinu i Siriju, zemlje na čijoj se teritoriji ratuje.
Odgovor, uostalom, nije ni potreban —
ako vam se činjenice ne dopadaju, zatrpajte ih nekim skandalom i sve će „proći“. I ne samo da je prošlo, nego su se zemlje-članice EU, doduše ne sve, solidarisale sa Češkom i nakon što je ona proterala 18 ruskih diplomata, počele da čine to isto.
Zrno razuma u taj haos pokušao je da unese predsednik Zeman, koji je zatražio da se „pre donošenja zaključaka o eksplozijama u selu Vrbjetice, sačekaju rezultati istrage koja je u toku“. Setimo se, Zeman je i u vreme kad se govorilo o trovanju Skripalja i kad su sve zapadne zemlje govorile da nemaju novičok potreban da bi se uporedio sa navodnim otrovom kojim su otrovani, jedini imao hrabrosti da kaže da Češka ima izvesne količine tog bojnog otrova i zaključio — to su male zalihe, „ali nemojte da se pravimo ludi“.
Naravno da su se svi pravili ludi. Ako ste pomislili da su Englezi tada zatražili pomoć od češke laboratorije za identifikaciju otrova, grdno ste pogrešili. Nije ih zanimalo.
A Zeman ponovo upozorava:
U izveštajima kontraobaveštajne službe nije bilo dokaza o prisustvu „ruskih agenata“, te da je kontraobaveštajna služba radila šest godina na tom slučaju i ni u jednom od svojih godišnjih izveštaja, čak ni u njihovom poverljivom delu, nije pomenula moguće učešće agenata ruskih specijalnih službi u organizovanju eksplozije.
Uzalud, jer postoje „viši interesi“ — u Češkoj je upravo u toku tender za izgradnju sedmog bloka atomske centrale Dukovani, na kome je trebalo da učestvuje i „Rosatom“. Štaviše, bilo je logično da dobije posao jer je upravo „Rosatom“, zajedno sa češkim kolegama, u vreme SSSR-a sagradio prethodnih šest. Učešće Čehoslovačke u tom poslu uopšte nije bilo malo, naprotiv, bila je ozbiljan partner ruskoj kompaniji. Odbacivši ponudu „Rosatoma“, Češka je danas svoju industriju lišila više milijardi dolara koje bi njenih i evropskih stotinak firmi-kooperanata zaradile.
Interes, dakle, nije bio češki, ali američki jeste. Blok će „morati“ da radi američki Vestinghaus. Da se zna ko je gazda.
Sve u svemu — cilj je postignut, odnosi između dve zemlje su na najnižem nivou od nastanka Češke, „Rosatom“ je eliminisan, vest o pripremi državnog udara u Belorusiji i atentata na Lukašenka „zatrpana“.
Da situacija bude još apsurdnija, Bugarska je odlučila da nadmaši Češku u vođenju antiruske kampanje. Scenario je kao prepisan, samo je Bugarska, umesto jedne, „iskopala“ četiri eksplozije iz 2011. i 2020. godine. I u obe se nalazilo oružje istog trgovca Gebreva, čija je kompanija munjevito reagovala izjavom: „To je laž koja se lako može demantovati dokumentima.“
Ali, koga to zanima, svi pišu o „groznim“ Rusima, što je bio cilj cele igre.
Prethodne emisije „Moj pogled na Rusiju“:
