00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
20:30
30 min
VESTI (repriza)
Sukob u Ukrajini napada zapadnim raketama na Rusiju poprimio globalni karak
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Demonska životinja čijim su kostima pridavane mistične moći: Zec u narodnim verovanjima

CC0 / / Zec
Zec - Sputnik Srbija, 1920, 29.04.2021
Pratite nas
Zec je, po narodnom verovanju, demonska životinja. Ako se na putu sretne zec, najavljuje nesreću. Trudna žena ne sme da jede zečje meso niti da vidi ubijenog zeca. Zečja krv i pojedini delovi njegovog tela (zub, slezina, koža, mast, dlaka) smatraju se lekovitim. Zečevi mogu i da predskažu vreme.

Osobita se moć pridaje zecu ubijenom na Veliki petak, kada se namerno lovi, a zatim zecu ubijenom na Sv. Tomu na Badnji dan i na Sv. Iliju. Krv zeca ubijenog na Sv. Iliju ostavlja se za bolesnika od velikog kašlja.

U nekim selima leskovačke Morave u božićnu pečenicu neki stavljaju zeca. I u nekim selima na granici Bosne i Korduna bio je običaj da se u božićnu pečenicu obavezno metne zec. Na Božić bi se ritualno omrsili mesom ovog zeca najpre domaćin, a zatim ostali ukućani. Glava ovog zeca čuvala se do Nove godine, kada se jela zajedno sa glavom pečenice. Od božićnog zeca ostavljali su jednu kost kojoj je pridavana mistična moć. Verovanje da ova kost ima lekovito dejstvo na mladu nedelju odgovara opštepoznatom verovanju o lunarnoj prirodi zeca, piše Nacionalna geografija.

U jednoj ruskoj narodnoj pesmi mesec je izjednačen sa zecom („Zeče, meseče, gde si bio?“). U jednom bugarskom narodnom kolu dva igrača oponašaju zečeve koji igraju na mesečini. Zečju igru imali su i Poljaci, a u Hercegovini je zabeleženo „zečko kolo“, koje se izvodilo oko uhvaćenog zeca.

Na Kosovu je na Badnje veče domaćin pozivao zeca, zajedno sa nekim drugim životinjama, na večeru, što veoma jasno ukazuje na njegovu demonsku prirodu.

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970), Mitološki rečnik

Pročitajte i:

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala