Rajačke pimnice predstavljaju zasebnu celinu sela Raajc, i one su sezonsko naselje u kome svaka porodica ima jednu ili više pimnica u kojima se prerađuje grožđe i čuva vino. Pretpostavlja se da su izgrađene u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka.
Ove jedinstvene spomenike pravili su isti majstori, kamenoresci sa juga Srbije, koji su zaslužni i za izgled najstarijih građevina, odnosno pimnica.
U ovom selu se nalazi i jedinstveno groblje koje mnogi nazivaju „srpski Stounhendž“. Na samom kraju Rajačkih pimnica, 1.540 spomenika, visokih i do tri metra, i dalje čuvaju tajne nekih prošlih vremena. Rajačke pimnice sa svojim neobičnim grobljem su kandidat za upis na Uneskovu listu svetske baštine, prenosi Nacionalna geografija.
„Nije slučajnost što se na mestu gde se nalazimo završava Vinsko selo, odnosno Rajačke pimnice, a počinje groblje, tu ima neke simbolike. Poslednji pozdrav pokojnika mora proći kroz Vinsko selo, kada kovčeg prolazi onda prosipaju po njemu vino. To je kultura sahranjivanja koja je doneta iz Metohije“, navodi Miroslav Karamančić.
Nekada je postojao veliki broj ovakvih naselja sa vinskim podrumima, ali je danas sačuvano samo njih nekoliko.
CC BY-SA 2.0 / Fif' /
Karamančić dodaje: „I danas se poštuje ta kultura sahranjivanja. Stari deo groblja je vrlo interesantan. Da biste ušli na Uneskovu listu mora se izvršiti ekshumacija svih nadgrobnih spomenika koji su od granita. Samo se u obzir uzimaju kameni spomenici, a specifični su zbog toga što je to isti kamen od kog su građene pimnice. Postoji tim stručnjaka koji detaljno proučava ovo groblje, a 1.540 spomenika još nije istraženo. Kada istraže sve, reći će nam koje priče nose spomenici“.
Meštani kažu da su Rajačke pimnice imale svoje zlatno doba u periodu od 1864. do 1900. godine, kada je filoksera, bolest vinove loze, uništila francusko vinogorje. Tada su Francuzi otkrili bogatstvo srpskih vinara. „Onda su plaćali jedan čabar jednim zlatnikom sa likom Napoleona. To je trajalo oko 30 godina i smatra se zlatnim dobom Rajačkih pimnica“, ispričao je jedan meštanin.
Najviše spomenika je u obliku stuba, a na vrhovima mnogih stubova nalaze se kamene kape.
Najveći broj spomenika je u obliku stuba, a mnogi na vrhu imaju kamene „kape“. Gotovo čitave površine spomenika su bogato ukrašene reljefnim ornamentima. Najčešći motiv je krst, prikazan u različitim varijacijama, ali se mogu videti i simboli Sunca, svastika (kukasti krst), krugovi, izlomljene cik-cak linije, kao i vegetalni motivi poput grana vinove loze. Još uvek nisu dešifrovani svi simboli sa ovih spomenika, ali se radi na tome.
„Siguran sam da se u spomenicima kriju tajne naših predaka i Balkana. Gosti često ne znaju da ovo postoji, ja onda preporučim da dođu i obiđu. Nadamo se da ćemo poput Romulijane steći uslove za ulazak na Uneskovu listu. Ovo je jedinstveno u svetu. Stranci se oduševe kada vide groblje“, rekao je Miroslav.
Rogljevske pimnice šezdesetih godina 20. veka
Arheolog Julka Kuzmanović Cvetković objašnjava još neke neobične karakteristike spomenika: „Shodno materijalnom statusu pokojnika se postavlja i nadgrobni spomenik. Spomenici koji su rađeni od lokalnog kamena su izuzetno zanimljivi. Neki podsećaju čak na grčke stubove i baš takvi spomenici odražavaju istaknut status pokojnika. Oblik spomenika je takođe zanimljiv, on je rađen u skladu sa vremenom. Za male spomenike pretpostavljamo da su namenjeni deci. Od 15. veka pa nadalje vidimo da nije bilo dozvoljeno pisati po spomenicima, tek kasnije od 19. veka se pojavljuju tekstovi na njima. Ono što je posebno interesantno je da se pojavljuju i novi spomenici, ljudi žele da naprave svojim precima spomenik kako bi odali počast“.
Pročitajte i:
.jpg){kind=link}
.jpg){kind=link}
