Usledile su sankcije Rusiji, prvo jedne, pa druge, ucene, bojkoti, pretnje...
Kada je otkrivena zavera kojom je pripreman državni udar u Belorusiji i ubistvo predsednika Lukašenka i kad su uhapšeni zaverenici priznali pripremanje zločina, Evropa nije ni trepnula.
Lukašenkova munjevita reakcija
Samo je Lukašenko ozbiljno shvatio situaciju i reagovao munjevito. Iako je, kako kaže, „malo verovatno da će Belorusija iznenada ostati bez predsednika“, odlučio je da napiše svojevrstan testament — dekret o prenosu vlasti.
„Ako se desi da ubiju predsednika, već sutradan na vlast dolazi Savet bezbednosti. Mora odmah da se uvede vanredna situacija, u slučaju da se neko primakne našim granicama.“
Prema njegovom planu, u vanrednoj situaciji u zemlji će se faktički pojaviti „kolektivni predsednik“ — Savet bezbednosti na čijem će čelu biti premijer.
Situacija u Belorusiji je takva da pokušaj nasilne smene vlasti mnoge nije iznenadio, kao ni činjenica da jedan od dvojice uhapšenih ima američko državljanstvo.
Obojena revolucija, organizovana i potpomognuta, kao i sva prethodna „proleća“ od strane Zapada, nije uspela, nisu uspeli ni štrajkovi po državnim preduzećima, pa ni pokušaj ekonomskog bojkota; zapadne obaveštajne službe nisu uspele ni da od žene bivšeg predsedničkog kandidata Tihanovskog naprave lidera, ma koliko je spremali po zapadnim zemljama i primali na najvišem nivou. Zato su morali da smisle radikalniji scenario.
Zaverenici su nameravali da blokiraju Minsk, isključe energetski sistem, da vojsku, policiju i KGB navedu da se međusobno sukobe, što bi dovelo do strašnog građanskog rata i velikog broja žrtava.
Snajperista za samo milion
Prema jednom od 3 scenarija, koji je objasnio sam Lukašenko, za uništenje rezidencije i predsednika izdvojeno je 10 miliona dolara, a za snajperistu — milion. U napadu je trebalo da strada i čitava njegova porodica.
Beloruski opozicionari bi morali ozbiljno da se zamisle — jeftino su se prodali, ako se ima u vidu 750 miliona evra, koliko je, po rečima ministra Hajka Masa, samo Nemačka potrošila za podršku arapskom proleću! A snajperista, koji je imao zadatak da ubije predsednika suverene zemlje i time izazove građanski rat — samo milion.
Lukašenko je za organizaciju zavere optužio Bajdenovog savetnika Karpenera i time izazvao bar jednu, doduše, mlaku reakciju — Amerika ne priznaje bilo kakvu vezu sa događajem. I gotovo. Ne traže krivca, ne sude nikome, ne prete, ne uvode sankcije. Lukašenko nek vidi šta će. Ionako ne može da se koristi na način na koji koriste Navaljnog.
Ubijanje tuđih predsednika
A državni prevrat i pokušaj ubistva, sa direktnim ili indirektnim učešćem Amerike, nisu ništa novo. Setimo se samo Sadama. Obesili su ga po nalogu Amerike. I nikom ništa. Jedino se „stilski“ nije dopalo predsedniku Bušu Mlađem — zato što je bilo „grubo“ izvedeno. Kako kaže, izgledalo je kao da je osveta, a ne kazna za zločine.
A šta je ako ne osveta — veza Sadama sa Al kaidom nije potvrđena, a beli prah u bočici koju trese Kolin Pauel, ostaće kao primer laži sa najvišeg mesta. Lažne optužbe, a kazna stravična.
I ubistvo Gadafija je na savesti Amerikanaca i mada je izgledalo još strašnije, gomila ga je prosto linčovala, nije izazvalo čak ni stilske zamerke. Hilari Klinton se obradovala. „Vau“, izjavila je sa osmehom.
Tome treba dodati i pokušaj ubistva Janukoviča 2014. godine i to nakon što je pristao na sve što je opozicija od njega tražila i nakon što su Francuska, Nemačka i Poljska stavile svoj potpis na praktično mirnu predaju vlasti.
Pojavila se Viktorija Nuland, opsovala Evropu i preuzela stvar u svoje ruke. Tako je počeo pravi lov na Janukoviča. Putin će jednom prilikom izjaviti da su mu Rusi jedva spasli glavu.
I Erdogan je tvrdio da su Amerikanci organizovali neuspeli atentat na njega.
Ko je sledeći?
Prethodne emisije "Moj pogled na Rusiju":
