Tokom 2020. godine države širom sveta borile su se da podrže svoje ekonomije u periodu poteškoća i „zaključavanja“ uzrokovanih pandemijom kovida 19. Ti napori ih očigledno nisu sprečili da troše više novca na vojsku nego ikada pre u više od tri decenije, pokazao je najnoviji izveštaj Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja u Stokholmu (SIPRI).
Svetski vojni izdaci porasli su za 2,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom i dostigli 1.981 bilion dolara, što je najviši nivo od 1988. godine, navodi se u izveštaju objavljenom u ponedeljak.
Tokom poslednje decenije, globalna vojna potrošnja povećala se za skoro 10 odsto.
Povećanje je došlo u godini kada se bruto domaći proizvod (BDP) na svetu smanjio za 4,4 odsto, napominje istraživački institut.
„Sa sigurnošću možemo reći da pandemija nije imala značajan uticaj na globalnu vojnu potrošnju 2020. godine“, rekao je dr Dijego Lopez da Silva, istraživač iz SIPRI Programa za naoružanje i vojnu potrošnju.
Ipak, neke zemlje, poput Južne Koreje i Čilea, trošile su deo planiranih vojnih sredstava na odgovor na pandemiju, dok su druge, poput Rusije i Brazila, potrošile znatno manje na odbranu nego što je planirano za 2020. godinu.
SAD, međutim, i dalje vode na listi najvećih vojnih "trošadžija" na svetu. Samo američki vojni izdaci iznosili su 39 odsto globalne odbrambene potrošnje, naveo je SIPRI, dodajući da su SAD takođe zabeležile jednu od najviših stopa rasta potrošnje među top 10 vojnih potrošača.
„Nedavno povećanje američke vojne potrošnje može se prvenstveno pripisati velikim ulaganjima u istraživanje i razvoj i nekoliko dugoročnih projekata poput modernizacije američkog nuklearnog arsenala i velikih nabavki naoružanja“, rekla je Aleksandra Markstejner, istraživačica iz Programa naoružanja i vojne potrošnje Instituta u Stokholmu.
„Ovo odražava rastuću zabrinutost zbog uočenih pretnji strateških konkurenata poput Kine i Rusije, kao i napor Trampove administracije da ojača ono što je videla kao osiromašenu američku vojsku“, dodala je ona.
Najbliži „konkurent“ Amerike - Kina - potrošila je oko tri puta manje novca na odbranu, a njena vojna potrošnja u 2020. godini iznosila je oko 13 odsto globalnog iznosa. Peking nije morao da podiže svoje odbrambene troškove na štetu povećanja vojnog rashoda, jer je kineska ekonomija bila jedna od retkih koja je bila u porastu 2020. godine.
Indija, Rusija i Velika Britanija takođe su se našle među prvih pet zemalja sa najvećim vojnim rashodima, iako su njihovi budžeti za odbranu bili znatno manji od kineskih, a o Americi da i ne govorimo, prenosi RT.
