Odnosi s Amerikom su nikakvi. Ja se lično ne sećam tako loših odnosa. Čak su gori od perioda „hladnog rata“. Ambasadori se nalaze u svojim zemljama. Šta će biti dalje?
– Kad bi to zavisilo samo od nas, verovatno bismo se vratili normalnim odnosima, a prvi, i po mom mišljenju očigledan, nimalo težak korak, bilo bi poništavanje svih tih mera koje su preduzete u cilju ograničavanja rada diplomata Rusije u SAD – kao odgovor na to mi smo ograničili rad diplomata SAD u Rusiji. Predlagali smo to Bajdenovoj administraciji čim je položila zakletvu i preuzela svoja ovlašćenja. Spominjao sam to Blinkenu, ne namećući se. Jednostavno sam rekao da bi očigledan korak za normalan rad bilo anuliranje svega toga što je započeo Barak Obama, kada je par sedmica pre napuštanja dužnosti predsednika, lupajući vratima, pokazujući nervozu, zaplenio rusku imovinu, kršeći sve Bečke konvencije, proterao ruske diplomate. Nakon toga je usledila lančana reakcija. Mi smo, uzgred rečeno, dugo trpeli – čekali smo do leta 2017. godine pre nego što smo reagovali, jer nam je Trampova administracija tražila da ne reagujemo na ekscese Obamine administracije, koja je napuštala Belu kuću.
Ali ni Trampova administracija nije uspela da vrati tu situaciju u normalne okvire, stoga smo bili primorani da odgovorimo manje-više recipročno. Ali, Amerikanci se ni posle toga nisu smirili.
Vidimo da Bajdenova administracija takođe nastavlja da klizi nizbrdo, iako su nam tokom razgovora Putina i Bajdena koji je održan odmah nakon inauguracije, i tokom mog razgovora sa državnim sekretarom Blinkenom naše američke kolege rekle da oni sprovode ozbiljnu reviziju odnosa sa Rusijom, i da se nadaju da će nakon tog razgovora mnogo toga postati jasno. Ali rezultat tog razgovora bile su nove sankcije na koje smo bili prinuđeni da odgovorimo ne samo recipročno, nego kako smo više puta upozoravali – da ćemo na kraju krajeva delovati asimetrično. To se, između ostalog, tiče značajne nejednakosti u broju diplomata i drugih službenika koji rade u američkim diplomatskim misijama u Rusiji, a koji premašuje broj naših diplomata u SAD. Govorili smo o tome, neću se udubljivati.
Ali ako govorimo o strateškoj viziji naših odnosa, nadam se da će u Vašingtonu, poput nas, postati svesni odgovornosti za stratešku stabilnost u svetu. To nisu samo problemi Rusije i Amerike, nisu samo problemi koji značajno otežavaju živote naših građana, njihovu komunikaciju, kontakte, poslovne i humanitarne projekte – to su i problemi koji izlažu ozbiljnim rizicima međunarodnu bezbednost u najširem smislu te reči.
Stoga znate kako smo odreagovali na ekscese u poznatom intervjuu Džoa Bajdena televiziji „Ej-Bi-Si“. Znate kako je predsednik Putin odreagovao na predlog predsednika SAD da održe sastanak – pozitivno smo odreagovali. Želimo da razumemo sve aspekte te inicijative, koju sada i analiziramo.
Još jednom ću ponoviti – ukoliko SAD prestanu da deluju sa pozicije suverena, kao što je rekao predsednik obraćajući se Federalnoj skupštini, ukoliko shvate da nemaju perspektivu bilo kakvi pokušaji oživljavanja unipolarnog sveta, stvaranja nekakve konstrukcije gde će svi biti potčinjeni zapadnim zemljama i gde će ceo zapadni blok vrbovati pod svoje zastave sve druge zemlje na različitim kontinentima protiv Kine i Ruske Federacije, ukoliko SAD ipak shvate da nisu uzalud u Povelji UN-a zapisani principi poput poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, nemešanja u unutrašnje poslove i suverene jednakosti zemalja – jednostavno ispunjavanje svojih ustavnih obaveza – i ukoliko budu vodile sa nama dijalog kao sa bilo kojom drugom zemljom – uz međusobno poštovanje, na osnovu ravnoteže interesa koji se mora pronaći... U suprotnom, ništa nećemo uspeti.
Predsednik je to jasno rekao u svom govoru, istakavši da smo spremni na najšire sporazume, ako to odgovara našim interesima. I naravno, oštro ćemo reagovati na bilo kakve pokušaje prelaska „crvenih linija“ koje, kako ste čuli, sami definišemo.
Koliko je realno očekivati da oni to shvate, da odustanu od pozicije sizerena? Dobro je nadati se, ali realnost je potpuno drugačija.
– Nisam iskazivao nade. Rekao sam pod kojim uslovima ćemo biti spremni da razgovaramo.
A u suprotnom?
– Ako neće – to je njihov izbor. Znači, živećemo u uslovima, kao što ste rekli, ili iz vremena „hladnog rata“, ili još gorim. Smatram da je u vreme „hladnog rata“, naravno, tenzija bila veoma ozbiljna, više puta je bilo rizičnih, kriznih situacija. Ali postojalo je uzajamno poštovanje, koje je sada u deficitu. A ponegde se provlači šizofreni prizvuk u izjavama pojedinih ličnosti u Vašingtonu. Nedavno je portparolka Bele kuće izjavila da će se sankcije protiv Rusije nastaviti, da sankcije daju približan efekat onome kojem se nadao Vašington, i da je cilj sankcija smanjenje napetosti u odnosima SAD i Rusije. To ne mogu ni komentarisati. Nadam se da je svima jasno da takve izjave ne služe na čast onima koji zagovaraju takvu politiku u Beloj kući.
Čuo sam mišljenje da diplomate loše rade, ne mogu da izgrade odnose – mi se opiremo, naš stav uopšte nije fleksibilan i zato su odnosi loši.
– Da, i ja čitam takve ocene, tim pre što je kod nas sloboda govora, ja mislim, mnogo zaštićenija nego u mnogim zapadnim zemljama, uključujući istu tu Ameriku. Čitam i opozicione internet izvore, i novine, i smatram da ti ljudi, verovatno, imaju pravo da iskazuju svoje mišljenje, koje se sastoji u tome da, kad se ne bismo prepirali sa Zapadom, sad bismo imali parmezan i još mnogo toga, što nam iskreno nedostaje. Ali kada je iz nekih razloga Zapad branio izvoz proizvoda, pritom bez objašnjenja da je to bila recipročna mera, jednostavno smo prestali da kupujemo hranu, počeli smo da se bavimo zamenom uvoza, namirnice su poskupele. Znate, to je uski i jednostrani pogled, isključivo sa pozicije blagostanja – biranje između televizora i frižidera. To je njihov jezik na kome oni razgovaraju.
Ako oni smatraju tako važnim sagledavanje američkih vrednosti, podsetiću na izjavu, po mom mišljenju, najznačajnijeg predsednika SAD Džona Kenedija:“Ne razmišljaj o tome šta tvoja zemlja može učiniti za tebe. Razmišljaj o tome šta ti možeš učiniti za svoju zemlju“. U tome je radikalna razlika od sadašnjih liberalnih stavova, kada samo lično blagostanje, lična dobrobit imaju odlučujući značaj. Oni koji propagiraju takve filozofske stavove, po mom mišljenju, ne samo da ne razumeju naš genetski kod, nego pokušavaju da ga na sve načine potkopaju. Jer osim želje da se živi dobro, da postoji sigurnost za našu decu, prijatelje, rođake, u našoj zemlji je osećaj nacionalnog ponosa uvek igrao jednako važnu ulogu u svemu tome što je urađeno u čitavoj našoj hiljadugodišnjoj istoriji. Ako neko smatra da za njega, ili kako je sada korektno reći, za nju te vrednosti nemaju značaja, to je njihov izbor. Ali, ja sam ubeđen da velika većina našeg naroda misli drugačije.
Da li planirate sastanak sa Blinkenom? Kada bi se taj sastanak mogao održati i da li će se uopšte dogoditi u doglednoj budućnosti?
– Kada smo razgovarali telefonom, ja sam mu, u skladu sa diplomatskim bontonom, čestitao. Razmenili smo pojedine procene situacije. Razgovor je bio, ja mislim, dobronameran, miran, pragmatičan. Istakao sam da kada naše američke kolege završe formiranje svih svojih odeljenja u Stejt departmentu, između ostalog, bićemo spremni da obnavljamo kontakte uz razumevanje da ćemo tražiti obostrano prihvatljive dogovore po pitanju mnogih problema, počevši od funkcionisanja diplomatskih misija, završavajući strateškom stabilnošću i mnogim drugim stvarima. Američki i ruski poslovni krugovi su zainteresovani za proširenje saradnje, što nam je nedavno saopštila Američko-ruska privredna komora. Završili smo time da će biti nekih zajedničkih multilateralnih događaja, na marginama kojih se, u slučaju potrebe, može razgovarati. Zasad nije bilo nikakvih signala iz SAD.
Ako govorimo o kalendaru događaja – Rusija će za tri sedmice preuzeti predsedavanje Arktičkim savetom od Islanda. Mislim da je 20-21. maja u Rejkjaviku planiran sastanak na nivou ministara. Ako američku delegaciju bude predvodio državni sekretar, ja ću, naravno, biti spreman da razgovaram sa njim ukoliko on bude zainteresovan. S obzirom na to da mi na svake dve godine preuzimamo dužnost predsedavajućeg Arktičkim savetom, već sam obavestio naše islandske kolege da ću učestvovati na tom ministarskom sastanku.
