Problem severnih teritorija, kako u Japanu nazivaju ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, japanski spoljnopolitički resor nazvao je najsloženijim u odnosima sa Rusijom.
„Severne teritorije su ostrva na koje se proteže suverenitet naše zemlje. Vlada aktivno vodi pregovore sa Rusijom i nastavlja tesan dijalog na nivou ministara inostranih poslova koji je zasnovan na osnovnom pravcu – rešavanju problema pripadnosti severnih teritorija i zaključivanju mirovnog sporazuma. Vlada će pod snažnim liderstvom šefova Japana i Rusije nastaviti da uporno vodi pregovore sa Rusijom o tim pitanjima“, navedeno je u dokumentu.
Tokio je u isto vreme naglasio značaj dijaloga sa Moskvom. S tim u vezi, MIP Japana namerava da gradi takav dijalog „uzimajući u obzir potencijalne mogućnosti, da planira razvoj čitavog kompleksa japansko-ruskih odnosa u širokom spektru oblasti, poput politike, ekonomije, humanističkih razmena, uključujući problem potpisivanja mirovnog sporazuma, kao i da se postara da reši problem severnih teritorija“.
„Strateška situacija u Indo-pacifičkom regionu je izložena velikim problema, stoga izgradnja stabilnih odnosa sa Rusijom ne služi samo interesima naše zemlje, već je i krajnje važna za stabilnost i razvoj regiona. Stav Japana u vezi sa pridavanjem ozbiljnog značaja odnosima sa Rusijom ostaje nepromenjen“, saopšteno je u dokumentu.
Spor oko Kurila
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci nepostojanja mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Pročitajte još:
