Vlada Srbije je Strategiju usvojila za period do 2027. godine i njom uspostavila centralizovan sistem upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasnižtvu države Srbije. Savić smatra da bi to mogao da bude značajan pomak u odnosu na sadašnju situaciju, kada se ne zna tačno šta je čija nadležnost jer je bilo preplitanja nekoliko ministarstava u radu preduzeća u državnom vlasništvu, pa se delila i odgovornost, što uglavnom nije dobro.
Strategija je korak napred
Po njegovom mišljenju, centralizacija odgovornosti i nadležnosti gde će jedno telo u okviru Ministarstva privrede da bude zaduženo gotovo za sva javna preduzeća mogao bi da bude najjednostavniji i najefikasniji način.
„Sada prvi put država Srbija, odnosno vlada hoće da uvede red, da kaže ako je Elektroprivreda Srbije pod nadležnošću Ministarstva energetike, ministar za energetiku je odgovoran za poslovanje tih preduzeća. A ako se radi o nekom drugom preduzeću koje nije iz oblasti energetike odgovorno je Ministarstvo privrede i tu sada nema neke nejasnoće“, kaže Savić za Sputnjik.
Prema usvojenoj Strategiji, Ministarstvo privrede će biti to koje će obavljati centralizovanu vlasničku funkciju. Izuzeztak je napravljen prema preduzećima iz oblasti energetike, koja će i dalje ostati pod kapom Ministarstva energetike.
Važna je nadležnost, ali je ključno upravljanje
Cilj Strategije, koja je prvi put usvojena u Srbiji, jeste da se, kako je objašnjeno, efikasnim upravljanjem privrednim subjektima poveća korist od državnog vlasništva za državu i građane i zaštite opšti interesi države.
Savić ipak smatra da je od nadležnosti važnije upravljanje tim preduzećima.
„To je ključno pitanje, a koliko sam video, država razmišlja o uvođenju takozvanog korporativnog upravljanja, gde će definitivno u Srbiji, kao i u celom svetu da postoji državno ili javno vlasništvo, ali gde će država biti samo vlasnik preduzeća“, kaže naš sagovornik.
Upravu će, kako očekuje, prepustiti menadžerima, ali ne kao do sada nekima koji su postavljeni a u stvari država vukla konce pa bi oni na kraju godine iskazali dobit i uplatili u budžet države ono što joj pripada. Već sledeće godine bi im, međutim, država garantovala za kredit koji podignu, što znači da preduzeće prethodnu godinu nije završilo sa dobiti, kako se to prikazivalo.
„Očekujem da će se takva situacija izbeći, a to je jedino moguće ako je država vlasnik, ona postavlja ciljeve, bira upravu. Uprava, pri tom, ima potrebnu samostalnost da ostvari planirane ciljeve, a država meri prolazno vreme i ocenjuje da li se ostvaruju ciljevi koji su planirani“, slikovito objašnjava red stvari Savić.
Oporavak do 2027. godine
Ako se, pak, ti ciljevi ne ostvaruju onda će biti preduzete određene mere, napominje naš sagovorni i dodaje - ako to tako bude to je značajan pomak u odnosu na sadašnju situaciju gde nema politike čistih računa, kada se ne zna ni nadležnost, ni ko snosi odgovornost.
To što je Strategija doneta za period do 2027. godine on vidi kao znak da država računa da će se ta preduzeća oporaviti do tada, pri čemu će Ministarstvu privrede biti potrebno vreme da se kadrovski osposobi za taj posao. Ako ono dobije punu nadležnost nad nekoliko desetina preduzeća u državnom vlasništvu to, kako kaže, nije moguće raditi sa postojećim kadrovskim potencijalom.
Na pitanje da li ovakva Strategija znači da ta preduzeća ostaju u državnom vlasništvu i da neće biti privatizovana u međuvremenu, on kaže da sve zavisi od toga šta država hoće da uradi.
Naučili smo lekciju
„Kako ja vidim stvari u državi Srbiji, nisam siguran da će država da privatizuje neki veći broj preduzeća. Mislim da su i oni prepoznali da su velika, infrastrukturna preduzeća vrlo važna i da je važno pitanje ko njih kontroliše. Pogotovo je to došlo do izražaja u pandemiji. Svi koji su imali mogućnost da kontrolišu ekonomiju u smilsu resursa, tržišta, lakše su prošli kroz pandemiju“, ističe sagovornik Sputnjika.
On podseća kako su i države sa jakim privredama od početka korona krize dospele u probleme jer su bile potpuno nepripremljene na situaciju kada su zbog pokidanih lanaca snabdevanja ostale bez uvoznih komponenti neophodnih za proizvodnju. Koliko god se na političkoj sceni vodila borba između suverenista i globalista, ova ekonomska kriza je, kako smatra, pokazala da su mnogo optpornije bile ekonomije u kojima je udeo domaćih komponenti bio veći. Mislim da smo svi mi, zajedno sa državom, naučili lekcije, zaključio je Savić.
