Tako novu vest iz Brisela vidi profesor Slobodan Aćimović koji na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predaje grupu predmeta koji se bave logistikom, saobraćajem i infrastrukturom.
Odmah posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na Tviter nalogu je, između ostalog, napisala da je bilo reči i o obnovi železničke pruge od Beograda do Severne Makedonije koju je EU spremna da podrži. Time je otklonila zapitanost koji je to jedan od najvećih infrastrukturnih projekata koji će potpuno promeniti Srbiju ukoliko bude dogovora sa EU, što je dan uoči razgovora najavio predsednik Srbije.
Srbija postaje transportno čvorište
Svako ulaganje u infrastrukturu za Srbiju je odlično i potpuno je nebitno jesu li u pitanju kineske ili evropske investicije, kaže Aćimović. Uz napomenu da je u ovom trenutku malo informacija o tom velikom infrastrukturnom projektu, on ipak smatra da bi obnova tu prugu trebalo da svrsta u najmodernije.
„Ta pruga bi morala da bude pruga za velike brzine. To ne bi trebalo da bude samo revitalizacija postojeće pruge, nego prosto gradnja pruge za velike brzine, poput onog što već radimo na potezu Beograd – Budimpešta. Ona bi onda, verovatno, bila nastavljena kroz Severnu Makedoniju i pretpostavljam došla do Soluna i onda bismo za ne znam koliko godina ovde imali sjajan završetak Puta svile koji ulazi putem železnice“, ocena je našeg sagovornika.
Iz Soluna brzom prugom do srca Evrope
On smatra da je koristeći dobru kinesku ideju EU povukla odličan potez, ali i kaže da ga raduje što Srbija sada, posle ulaganja u puteve, ide ka novim ulaganjima u železnicu.
„Železnica je idealan vid transporta kada treba prevesti velike količine robe koje bi trebalo da idu od luke Solun, kada imamo velike daljine, a praktično se ulazi u srce Evrope preko Severne Makedonije, Srbije i Mađarske“, ističe ovaj stručnjak za saobraćaj i infrastrukturu.
On napominje da će taj koridor biti posebno važan za transport robe i da time Srbija poprima značaj transportnog čvorišta, što ona, kako kaže, prirodno i jeste. Podsetio je da je u vreme godina sankcija, ratova, i problema sa kojima se Srbija suočavala, nastao evropski Koridor 4 kao neka vrsta paralele železničkom Koridoru 10.
Prirodan put robe i ljudi
„Taj železnički Koridor 4 ide preko Rumunije, Bugarske i takođe se završava u Grčkoj, u Solunu. On, međutim, ima jedan veliki problem što je 300 kilometara duži. Drugim rečima, ako EU reši da ojača ovaj kraći Koridor 10, onda taj Koridor 4 na neki način ispada iz prioriteta EU i onda imamo mogućnost da roba ide tim prirodnim putem kojim je uvek i išla od Turske i Azije, preko Balkanskog poluostrva, do Evrope. Koridor broj 10 koji ide od Grčke, preko Makedonije, Srbije, nadalje Budimpešte prosto je najcelishodniji put robe i putnika“, nedvosmislen je Aćimović.
Na pitanje, u kojoj meri će to doprineti podizanju privrede tog dela Srbije kroz koji će brza pruga proći on kaže da se sada o tome ne može precizno govoriti. Za takvu ocenu bi moralo da se rade ozbiljna istraživanja kakva su rađena kada je u pitanju bio drumski Koridor 10, ali za železnicu to još nije rađeno.
Niži troškovi transporta
Ono što je, međutim, sigurno je, kaže, da će to doneti pogodnosti.
„Svakako su to niži troškovi za privredu. Železnica je jeftiniji vid transporta nego drum. Pored nižih troškova prevoza za privredu, brže je putovanje i ono što je najbitnije, udobnije je putovanje za građane“, ističe Aćimović.
Vučić je posle razgovora sa zvaničnicima EU izrazio očekivanje da će uskoro sa zvaničnicima iz Brisela o tome biti potpisan ugovor prema kome će bespovratna sredstva EU iznositi između 600 i 700 miliona evra, odnosno između 35 i 50 odsto vrednosti investicije.
Srbija će sa tom brzom prugom, po oceni Vučića, biti sto posto drugačija zemlja jer će kreirati mnogo prilika i šansi, ali će značiti mnogo bolji transport i za one koji putuju iz Minhena, Beča u Srbiju, kako prema Sofiji i Istanbulu, tako i prema Skoplju i dalje ka Grčkoj.
Brza pruga bi, kako je precizirao, išla od Beograda preko Niša, Vranja, Tabanovaca, do granice sa Severnom Makedonijom.
