Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku podneo je 19. aprila nekoliko amandmana na Predlog Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, čiji je cilj da smanje ugrožavanje životne sredine.
Jednim od amandmana precizira se da će u Srbiji biti zabranjeno paljenje guma i plastike za svrhu grejanja. Drugi podrazumeva da nadležni organi pripremaju planove, programe i projekte kojima se podstiče zamena kotlova na ugalj i mazut kotlovima na gas ili biomasu. To se odnosi i na zamenu peći na ugalj i druge vrste goriva visoko efikasnim pećima na drva, kao i na ugradnju solarnih panela.
Trećim amandmanom Odbora precizira se da je visina prekršajne kazne za spaljivanje guma ili plastike 150.000 dinara, umesto 150 miliona dinara kako je prvobitno predloženo.
Kontranapad na izvore zagađenja u Srbiji
Docent dr Sunčica Vještica, prodekan za nauku Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“ podržava usvajanje skoro svih pomenutih amandmana, jer bi, kako kaže, to dovelo do značajnog poboljšanja u očuvanju životne sredine i zdravlja.
„Svako nesistemsko rešenje tretmana guma i plastike izaziva kontraindikacije, zagađenje životne sredine. Sprečavanje nenamenskog ili tehnološki neprihvatljivog rešenja insineracije i tretmana guma i plastike dovešće do unapređenja kvaliteta vazduha i zdravlja stanovnika na lokaciji i u okruženju gde se nalaze nenamenska postrojenja. Čvrst otpad kao što je ovaj treba tretirati prema načelima koja propisuje Zakon o životnoj sredini, ali ne u nenamenskim postrojenjima, a dokle god je to tako, zagađenje životne sredine i negativan uticaj na zdravlje stanovnika biće maksimalan i dominantan“, ističe Sunčica Vještica za Sputnjik.
Ona predočava da je inicijativa za zamenu kotlova na ugalj i mazut u skladu sa strategijom Srbije, prema kojoj bi naša zemlja do 2050. godine trebalo da pređe na prihvatljivije izvore energije i smanji potrošnju onih konvencionalnih.
„Pitanje kotlova na ugalj i mazut više nije pitanje Srbije. To više ne sme da postoji. Samo je pitanje tog puta prilagođavanja, ne možemo sve preko noći, ali sve ono što karakteriše jednu održivu životnu sredinu nikako ne podrazumeva mazut i ugalj“, kategorična je Sunčica Vještica.
Novinar i autor emisije „Čekajući vetar“ Radio Beograda 2 Aleksandra Vukićević slaže se da bi usvajanje tih amandmana bilo značajno za očuvanje životne sredine u Srbiji, ali i smatra da bi uporedo s novim pravilima trebalo da se sprovodi i edukacija građana o štetnim dejstvima paljenja guma i loženja plastike ili iskorišćenog lož ulja po zdravlje i okolinu.
„Ne može se samo ići na to da kažnjavate. Uporedo s tim, vi morate da jako dobro edukujete. Inače, sama mera je odlična. Naravno da ne smeju da se pale plastika, gume i lož ulja, jer je to mnogo opasnije nego što bilo koji prosečan građanin zna“, napominje Aleksandra Vukićević.
Glavni problem – nekvalitetne peći
Profesor organske biohemije i hemije životne sredine na Hemijskom fakultetu u Beogradu Branimir Jovančićević predočava da je glavni problem u zagađivanju životne sredine paljenjem guma i plastike – vrsta peći, tj. temperatura na kojoj se proces sagovrevanja odvija.
„Ukoliko može da se proizvede temperatura iznad 1.000 stepeni, na tako visokim temperaturama najveća količina prozivoda sagorevanja su bezopasni ugljen-dioksid i voda. Naravno, mogu da se jave neka druga jedinjenja, ali mahom su to ugljen-dioksid i voda. Međutim, ako se proces sagorevanja takvih materijala izvodi, kao što se obično radi u našim pećima, na temperaturama od 400 do 700 stepeni, onda se javljaju neželjeni sporedni proizvodi, među kojima dominiraju policiklični aromatični ugljovodonici, a mogu da se nađu i benzoparadioksini i benzoparafurani. I jedni i drugi i treći su jako toksični, kancerogeni i tu je opasnost“, pojašnjava Jovančićević.
On dodaje da isto važi i za ugalj:
„Ako imate visoku temperaturu, dobru peć, onda organska supstanca uglja, kerogen, makromolekul, potpuno gori do ugljen-dioksida i vode. Ali, ako imate nižu temperaturu, onda nemate proces sagorevanja, već proces pirolize. To nije sagorevanje, nego zagrevanje na visokoj temperaturi, pri čemu se kao proizvodi ne dobijaju mali molekuli ugljen-dioksida i vode, već veliki ugljovodonični lanci, koji su takođe toksični i kancerogeni. I pelet mora da u potpunosti sagori na odgovarajućoj temperaturi. Gas je najbolji. Nema tu šta. Sve drugo je da Bog sačuva. Gas potpuno sagoreva do proizvoda koji su najmanje štetni za životnu sredinu“, objašnjava Jovančićević.
Aleksandra Vukićević podvlači da je korišćenje nekvalitetnih peći u Srbiji ogroman problem i ukazuje na to da u svetu postoje eko-dizajnirane peći, koje ne zagađuju.
„Tu se zna tačno šta se loži i jednostavno to mora da se loži. Ne mogu da se lože stare krpe, gume, plastika i sve ono što preostane. Međutim, jedna takva peć košta oko 1.500 evra. Sad kad se priča o subvencijama, ne može gasifikacija da bude sprovedena po čitavoj Srbiji. Neki ljudi će se i dalje grejati na individualne peći, ali tu onda treba razmisliti i videti kako da se pomogne tim ljudima da kupe peć koja zadovoljava ekološke standarde“, ističe Aleksandra Vukićević.
Sporna kaznena politika
Kako kaže, puko kažnjavanje novčanim iznosima nije dobro rešenje:
„Gume pale uglavnom ljudi koji su siromašni. I šta sad? Vi ćete da uhvatite neke ljude koji žive u nekom naselju i greju se tako što pale gume i njima ćete da naplatite 150 miliona, milijardi, hiljada... Bilo koja suma da je u pitanju, to je apsurdno, smešno. To mora da drugačije bude smišljeno. U redu je da postoje novčane kazne, ali da postoji i neka druga vrsta kazni. Kod nas se ne koristi dovoljno društveno-koristan rad koji zamenjuje novčanu kaznu“, smatra Aleksandra Vukićević.
S druge strane, Sunčica Vještica podseća da se paljenje guma i plastike kosi sa Zakonom o upravljanju otpadom i smatra da je stroga kaznena politika, kako prema postrojenjima, tako i prema pojedincima, pravo rešenje.
„Ja sam za visoke kazne koje će da unaprede dva aspekta. Prvo, ako ne možete lepom rečju da podignete našu svest, onda možete da nas upozorite kaznenom politikom. Drugo, ta visoka kaznena politika će da napuni ’zeleni budžet‘. Dokle god imamo zanemarljivu kaznu od 500 dinara umesto 50.000, mi nećemo radikalno promeniti stvari“, kaže Sunčica Vještica.
Amandmanima koje je predložio Odbor preciziraju se i odredbe Zakona koje se odnose na investicioni sporazum koji zaključuju Vlada i investitor koji je stekao pravo na eksploataciju, kao i odredbe koje se odnose na odobrenje za gradnju rudarskih objekata ili izvođenje rudarskih radova.
Saznajte: Šta treba preduzeti da bi se smanjilo zagađenje vazduha u Srbiji
