Ovako situaciju povodom posete ministra spoljnih poslova Nemačke prvo Prištini pa Beogradu vidi nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović. Štaviše, motivisanje Prištine da ne sprovodi sporazume na koje se obavezala bio je, uveren je naš sagovornik, jedan od razloga zbog kojih je i posetio taj grad.
Nemačka inspiriše Prištinu da ne sprovodi dogovoreno
Ako biste pitali Masa, može li Nemačka da utiče da Briselski sporazumi konačno budu sprovedeni, on će odgovoriti odrečno i upreti prstom u Vašington.
„Nemci uvek imaju dodatni projekat, kao što su imali Ramuša Haradinaja sa taksama. Ono na šta oni takođe igraju, što je neodgovorno i licemerno – kada pogledate Briselske sporazume, sve što je naša strana trebalo da sprovede, oročeno je i sprovedeno, a sve što je prištinska strana trebalo da sprovede nije sprovedeno. I sada se događa nešto što u životu nisam čuo – mi smo sproveli sve, oni nisu sproveli ništa i traže reviziju sporazuma“, objašnjava Čović.
Revizija sporazuma je nekorektan pristup, ali ako se ide na to, onda se vraćamo na početak, u Savet bezbednosti UN, kategoričan je naš sagovornik. On podseća da je Beograd napravio ogroman iskorak u sprovođenju Briselskih sporazuma, uz protivljenje i pritisak javnosti i u užoj Srbiji, i na KiM. Albanci bi, prema Čovićevim rečima, iz jedne prevare, revizijom sporazuma, sad da uskoče u novu prevaru.
Kako bi se Srbija oduprla reviziji Briselskih sporazuma, Čovićev savet je da naša zemlja preuzme model ponašanja koji ima druga strana za pregovaračkim stolom – puno obećanja, a malo ispunjavanja.
„Sve više mi se čini da oni guraju ideju, a vrlo su uporni u tome već godinama, ako ne može nezavisno Kosovo, onda može „velika Albanija“. To je po njima pristup dodatnim pritiscima“, smatra Čović.
Povodom Masove opaske da će od normalizacije odnosa sa Prištinom, Beograd imati ekonomske koristi, Čović napominje da ekonomska saradnja ne podrazumeva neokolonijalizam.
Nemački uticaj na Prištinu zaustavlja se jednim migom Vašingtona
Dopisnik srpskih medija iz Nemačke Miroslav Stojanović smatra, međutim, da ideja o reviziji Briselskih sporazuma nije inspirisana od Nemačke, iako Berlin zastupa najradikalniji stav od svih zemalja EU – da konačni sporazum između Beograda i Prištine mora za rezultat da ima takozvano „međusobno priznanje“.
„On nije reagovao u Prištini, ali reagovao je u Beogradu. Rekao je da ono što je potpisano treba da se ostvari. Bio je nemački rezolutan, kako su Nemci uvek bili kada je u pitanju KiM, izgovarajući i u Prištini, i u Beogradu, da Nemačka po svaku cenu insistira na priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije“, kaže Stojanović.
Iako podržava Briselski sporazum, Nemačka, prema Stojanovićevim rečima, ne može da potpomogne njegovu primenu, jer, kako kaže, sve zavisi od Vašingtona.
„Nemci nešto sigurno mogu da učine, ali treba računati da sadašnje rukovodstvo u Prištini, kao i sva prethodna, daleko više osluškuju šta dolazi iz Vašingtona, nego šta dolazi iz Evrope, bez obzira na nemačku podršku. Oni računaju da će daleko više dobiti od Bajdenove administracije, nego sa Evropljanima, za koje smatraju da nemaju snage da izvrše pritisak na Beograd, kako imaju Amerikanci“, objašnjava Stojanović.
Priština računa da Evropska unija nema jedinstven glas i ne veruje u efikasnost Brisela. Iako je prištinski premijer Aljbin Kurti neko koga je Berlin podržavao i podržava, ukoliko Priština dobije, makar za nijansu drugačiji mig iz Vašingtona, Nemačka ne može ništa da učini kako bi Briselski sporazumi konačno bili primenjeni, smatra Stojanović.
Podsećamo da je predsednica privremenih institucija na KiM Vjosa Osmani pred Masom ponovila stav da je potrebno „resetovati“ dijalog između Beograda i Prištine, a da je Mas tek u Beogradu odgovorio na to.
Na pitanje hoće li sporazum u Briselu biti ispunjen ili ne, Mas je rekao samo da je sada pravi trenutak za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
