Kosanović, aktivista Srpskog narodnog veća (SNV), prisustvovao je obeležavanju 76. godišnjice proboja logoraša Jasenovca na kom je govor održao predsednik Hrvatske Zoran Milanović. Prethodno su vence položili Andrej Plenković sa predstavnicima vlade, a potom i predsednik parlamenta Gordan Jandroković.
Milanovićeva predstava na polaganju venaca u Jasenovcu
U Milanovićevoj petparačkoj predstavi, kako je Kosanović zove, ne učestvuje samo on, već i drugi akteri hrvatske politike, samo ne predstavnici žrtava, odnosno srpskog, jevrejskog i romskog naroda. U toj Milanovićevoj predstavi učestvuju i novinari, jer su njihova pitanja vezana za dnevnu politiku i dolivanje ulja na vatru, a ne za ono zbog čega su se ljudi okupili, kaže Kosanović.
Milanović je, naime, iskoristio odavanje pošte stradalima u Jasenovcu da bi bocnuo premijera Plenkovića, kritikovao film „Dara iz Jasenovca“, koji je nazvao jeftinim i neuverljivim, ali i za polemiku sa ponekim novinarom. Tako je ušao u verbalni okršaj sa Kosanovićem, a povod je bio nezgodno pitanje novinara zbog čega Milanović ne pominje reč genocid.
Milanović ga je upitao da li je ovde kao novinar ili kao političar, ustvrdivši da je Kosanović „do grla u sukobu interesa“.
Kosanović primećuje da svi hrvatski zvaničnici koji dođu u Jasenovac po svaku cenu izbegavaju reč „genocid“, a da je Milanović na pitanje o genocidu nad Srbima odgovorio na „skandalozan način“.
„Rekao je da su se u Jasenovcu genocid i rasni zakoni odnosili na Jevreje i Rome, a da je genocid počinjen nad bosanskim Srbima, misleći na Kozaru. Onda je počeo da relativizuje govoreći kako su neki hrvatski Srbi dobro živeli u Zagrebu, a neki su nastradali… On nije negirao genocid nad Srbima iz Hrvatske, ali iz onoga što je izgovorio, svaki prosečno inteligentan građanin bi mogao da izvuče taj zaključak“, kaže Kosanović.
Tužno je kada jedan visoki hrvatski zvaničnik izgovara tako nešto u bilo kojoj situaciji, pogotovo na mestu na kome je genocid izvršen. Tužno je takođe i to što ni posle 76 godina od kraja Drugog svetskog rata u Hrvatskoj ne postoji čvrsta definicija onoga što se dogodilo u Jasenovcu, dodaje Kosanović.
Šta je Šumadija za hrvatskog predsednika
Kosanović smatra da je neprimereno i što je, prilikom ceremonije u Jasenovcu, Milanović našao za shodno da, u svrhe svog obračuna sa HDZ-om, pejorativno govori o Šumadiji, kao simbolu primitivizma. Za Kosanovića je to eklatantan primer kulturnog rasizma.
„Dotakao se Šumadije kako bi još jednom, sa nekakve, ničim izazvane pozicije kulturne dominacije, s visoka bacio oko na regiju, kao što baca na Srbiju i BiH kada god mu se za to pruži prilika, kad god se potegnu regionalne teme. Tako je rekao da su se HDZ-ovci u centru Zagreba okupili i spojili stolove kao da su u Šumadiji. To je rečeno na način koji bi u kulturološkom smislu bio ponižavajući za stanovnike Srbije i Šumadije. Grozim se termina kao što je „rasizam“, ali to ima elemente kulturnog rasizma“, ocenjuje Kosanović.
U Spomen parku Jasenovac obeležena je, podsećamo, 76. godišnjica proboja poslednjih zatočenika iz tog ustaškog logora, a vence i cveće odvojeno su položili predsednik, premijer, predsednik parlamenta Hrvatske i predstavnici naroda žrtava i antifašista.
Milanović je cveće, jednu ružu i kamenčić po jevrejskom običaju, položio sa nekadašnjim šefovima hrvatske države i poslednjim predsedavajućim predsedništva SFRJ Stipom Mesićem, nekadašnjim predsednikom Ivom Josipovićem i bivšom premijerkom Jadrankom Kosor.
Milanović je novinarima rekao da je u njegovoj delegaciji trebalo da bude i predstavnik antifašista, ali je izostao jer, kako je rekao, njegovo udruženje zavisi od Plenkovićeve milostinje. Milanović je rekao da „jedna strana preteruje da je tu ubijeno 700.000 ljudi“ i dodao da si time čini šteta, kako je naveo, istini i srpskom narodu.
