Glavne frakcije Evropskog parlamenta pozvale su zemlje EU da preduzmu „odlučne korake“ protiv Rusije zbog navodne umešanosti Moskve u incident u Češkoj 2014. godine. Šef evropske diplomatije Žozep Borelj poručio je istovremeno da će Unija odlučno reagovati na poteze ruskih specijalnih službi koji imaju, kako je rekao, subverzivni cilj.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova navela je da iz EU ne prestaju da dolaze neosnovane optužbe na račun Rusije.
Šef odeljenja za društvena i politička istraživanja na Institutu Evrope Ruske akademije nauka Vladimir Švejcer kaže da EU svako malo zauzima antiruski stav i hvata se za sve što Rusija radi. Po njegovom mišljenju, Evropljani pronalaze nedostatke u ruskoj politici za koje nisu ni sigurni da postoje.
„Ovo je opšta linija koju prate, a u rezolucijama ovog parlamenta nema ničeg posebnog ni izvanrednog. Ne znam šta više oni mogu da urade, jer sve što su mogli da nam uskrate su uskratili. Ali teško da će išta imati od toga jer mi u svetu imao svoje pristupe i stavove. Stoga smatram da njihovi pozivi protiv Rusije ništa ne menjaju“, istakao je Švejcer.
„Situacija kao tridesetih godina, ne sluti na dobro“
Ruski politikolog Pavel Šipilin konstatuje da trenutna situacija kada su odnosi Rusije sa Evropskom Unijom blizu tačke pucanja, podseća na tridesete godine prošlog veka.
„Iako kažu da nikada nije bilo tako loše, u suštini bilo je kada je SSSR izbačen iz Lige nacija. I naravno da ova predratna atmosfera koja sada vlada ne sluti na dobro ni Rusiji, ni Evropi. Sada će se, sa moje tačke gledišta, odnosi maksimalno pogoršati, ali ipak se nadam da neće doći do rata, jer mislim da Evropa nema za cilj da ratuje sa Rusijom. To hoće Sjedinjene Države. Odnosno, Amerika ne želi da se ona bori, već da ratuje Stari Svet. Činjenica je da je Stari Svet spreman da se pokorava svom nadređenom, ali ipak do određenih granica“, pojasnio je Šipilin.
On je istakao da su evroatlantisti jedva dočekali da se Amerika vrati na evropsku scenu, ali da od toga nikom u Evropi neće biti bolje jer je za Sjedinjene Države i EU konkurent, i to moćan.
„Neki u EU to naravno shvataju. Imamo primer Nemačke koja se već suočila sa činjenicom da je jednostavno primoravaju da pogorša svoj životni standard, a prelazak sa ruskog gasovoda na američki tečni gas, kog između ostalog nema dovoljno, znači samo smanjenje životnog standarda Nemačke. Odnosno, Nemačka je spremna na rečima da podrži sve američke pokušaje, ali Severni tok 2 će ipak izgraditi do kraja. Ostatak Evrope takođe ima jak nagon za potčinjavanjem, ali takođe samo na rečima“, rekao je Šipilin.
Česi se pod pritiskom odriču svoje političke kulture
Politikolog Jurij Počta se posebno osvrnuo na ponašanje Češke prema Rusiji nakon što je Prag odlučio da posle proterivanja 18 ruskih diplomata dodatno smanji broj zaposlenih u ambasadi Rusije u Češkoj za još 70 ljudi.
„Imam hipotezu da je na Češku izvršen vrlo jak pritisak, uslovno od američkih partnera, jer nije u češkoj tradiciji da se sukobljava sa susedima i sa velikim državama, kao što pokazuje istorija Češke u 20. veku. Ovo što sada Česi rade jeste pokušaj da se potpuno udalje od svoje političke kulture i tradicije. Oni zapravo pokušavaju da se odreknu diplomatije. Sami proteruju ruske diplomate i predlažu zemljama EU i NATO da učine isto. Imam utisak da je počela antiruska psihopandemija“, rekao je politikolog.
Po mišljenju Počte, činjenica da se Česi upuštaju u ovakve stvari ne ide njima u korist. U ovom slučaju vidi se bespomoćnost male države, koja se u potpunosti odriče svoje spoljne politike i reputacije, a takođe učestvuje u složenim geopolitičkim igrama i skandalima, iz kojih svakako neće biti na dobitku, zaključio je politikolog.
