Rusija želi da ima dobre odnose sa svima i nema nameru da spaljuje mostove za sobom, ali ako neko drugi to pokuša da uradi, odgovoriće asimetrično, brzo i oštro, rekao je ruski predsednik. I mada je njegov govor zvučao terminološki prilično suzdržano, on u suštini sadrži niz upozorenja svima kojima bi moglo pasti na pamet da na bilo koji način ugroze bezbednost i suverenitet Rusije.
Ali pre nego što je išta rekao o spoljnoj politici, o sankcijama, pretnjama, ucenjivanju i uslovljavanju, Putin je sat vremena posvetio onome što u ovom trenutku smatra najvažnijim — nameri da se ulože velika sredstva u obezbeđenje blagostanja naroda Rusije. Veliki deo svog govora posvetio je merama koje bi trebalo da ojačaju zemlju ekonomski, da povećaju natalitet, produže prosečni životni vek, obezbede bolju medicinsku pomoć, biološku bezbednost, školstvo… da podignu standard građana, da potpomognu razvoj nauke, obrazovanja, turizma…
Tek posle toga, došla je na red spoljna politika. „U nekim zemljama uveden je gadan običaj da se iz bilo kog razloga, a najčešće bez ikakvog razloga, svaki čas okome na Rusiju. To im je kao neka nova vrsta sporta.“
„Na ovom planu su sve granice već pređene“
Putin je istakao da Rusija ima svoje interese i uvek će naći načina da ih odbrani u okviru međunarodnog prava, a „organizatorima eventualnih provokacija protiv temeljnih interesa bezbednosti države“ poručio je da će zažaliti zbog onoga što učine, „onako kako se dugo i ni zbog čega drugog nisu kajali“.
Ruski predsednik je, koristeći metaforu iz Kiplingove „Knjige o džungli“, podsetio na podanički odnos nekih evropskih zemalja prema „tigru“ sa drugog kontinenta i na niz slučajeva rušenja režima, ubistava i pokušaja ubistava predsednika. On je posebno skrenuo pažnju na najnoviji slučaj otkrivenog planiranja napada na beloruskog predsednika Lukašenka, za koji se ceo svet pretvara da nije video, iako su snimci pokazani na ruskoj i beloruskoj televiziji. Prisetio se ubistva Gadafija kome su se na Zapadu toliko radovali, kao i pokušaja atentata na Janukoviča 2014. godine. I upozorio: „Na ovom planu su sve granice već pređene.“
Svetu je na ovaj način poslata poruka da je Belorusija deo Savezne države Rusija-Belorusija i da će tako ostati. Sve pokušaje, od — iz inostranstva organizovanih protesta, pa do planiranja ubistva — Rusija će sankcionisati.
Nade još ima
Vladimir Putin, tokom svog govora dužeg od sata, nijednom nije pomenuo ni Sjedinjene Države, ni Ukrajinu, ni Bajdena, ni eventualni sastanak s njim, dajući tako svetu na znanje da je Rusija suverena država koja vodi svoju politiku, onako kako njoj odgovara, a sve što se događa izvan nje, dotiče je se tačno onoliko koliko ona dozvoli.
„Nadam se da nikome neće pasti na pamet da pređe takozvanu crvenu liniju u odnosima sa Rusijom. A gde je ona, mi ćemo u svakom konkretnom slučaju sami odrediti“, naglasio je i podsetio na najsavremenije oružje koje Rusija ima.
Ipak, nade još ima: „Svim partnerima predlažemo dogovor o jednakoj bezbednosti za sve, i zaključivanje sporazuma koji bi — pored tradicionalnog strateškog naoružanja — uključili i sve ofanzivno i odbrambeno oružje koje je u stanju da rešava strateške zadatke.“
Kao i mnogo puta do sada, Putin je pozvao predsednike članica Sveta bezbednosti, kao najodgovornije za mir u svetu, da se sastanu i zajedno definišu neku bolju budućnost. Do sada, one na takav poziv nisu odgovarale — možda će ih situacija na planeti koja sve više liči na džunglu, ipak naterati da zajedno sednu za sto.
Prethodne emisije „Moj pogled na Rusiju“:
