Autori muzeja su teolog Darko Nikolić i scenarista Bogdan Španjević, koji se uspešno bavi digitalnim predstavljanjem muzejskih eksponata u svetu.
„Portal je jedna vrsta hrestomatije, čitanke o Jasenovcu u kojoj smo pokušali da saberemo relevantnu istorijsku građu i da je sistematizujemo. Što se tiče aplikacije, inovacija je pristup u kome angažujemo gledaoca putem zvuka, specijalnog zvučnog dizajna. Kada se kaže virtuelno, misli se na stvarnost kreiranu putem računara i softvera, muzej je uslovno rečeno virtuelan, koristimo softver, ali slike koje stvaramo su zvučne. Veoma su pažljivo dizajnirane“, objašnjava Španjević.
Jasenovac – Zemlja živih
Muzej „Jasenovac logor smrti – zemlja živih“ daje sliku o tome šta se zapravo u Jasenovcu dogodilo, zbog čega, odnosno, šta je prethodilo ubijanju na najsvirepiji način, ali i šta se desilo po prestanku rata. Objašnjava kakav je bio odnos vlasti prema stravičnom zločinu, kakav je danas i kakav bi trebalo da bude.
Međutim, glavna vrednost projekta je novi pogled na smrt u stravičnom sistemu logora, perspektiva za koju, kao teolog Nikolić smatra da je jedina moguća - novozavetna, jer je ona i temelj naše kulture.
Priča o Jasenovcu podeljena je u deset velikih poglavlja, prvih devet aludira na krugove pakla, a zbog poslednjeg su se autori i upustili u ovaj složeni poduhvat.
„U poslednjem poglavlju, koje smo nazvali „Zemlja živih“, zapravo svemu dajemo jevanđeljski ton, to što se dogodilo posmatramo iz eshatološke perspektive Carstva Božijeg, kada sve počinje da dobija drugu dimenziju. Ti događaji odjednom se doživaljavaju u potpuno novom svetlu, u svetlu vaskršnje radosti. Oseća se da sve to, koliko god da je bilo strašno, počinje da ima potpuno novi smisao za svakoga od nas“, kaže Nikolić.
Svedočanstva žrtava
Da bi se to postiglo, pred posetiocima muzeja su svedočanstva žrtava predstavljena na do sada kod nas neviđen način. Španjević kaže da je koristio niz iskustava ovakvih projekata koji su realizovani po svetu. Suština je u tome da posetoci ono što muzej predstavi dožive na što ličniji način.
„Pokušali smo da povežemo naše, sa životima ljudi koji su nestali u Jasenovcu, da pronađemo te veze i osetimo njih kao ljude, kao ličnosti, kao neponovljive fenomene na Zemlji, kao što je to svako od nas. To je upravo suprotno percepciji tih ljudi kao brojeva, kao sumarnih statistika kojima kalkulišemo u toj matematici zločina, da li ih je bilo ovoliko ili onoliko. Zapravo, kada doživite jednog čoveka kao neponovljivi svemir koji se rodio na zemlji, osetite njega, njegov život, njegova osećanja - on za vas postaje brat ili sestra, on postaje neko zaista vaš“, kaže ovaj scenarista.
Istorijski materijal pažljivo je raspoređen u više celina, pa tako posetioci sajta po prvi put na jednom mestu mogu da vide i topografiju logora smrti i na taj način osete razmere ustačkog zločina.
Topografija zločina
„Jako je važno da se upoznamo sa geografijom i topografijom ovog užasa, sa svakim mestom stradanja, ali s druge strane, ona nije samo to, to je geografija svetosti. To je zemlja živih, to je za nas Sveta Zemlja. Kada se upoznate sa njom, upoznate prostor svetosti u kome bi čovek mogao da oseti potpuno novu dimenziju života, potpuno novi duh koji je u stanju da čoveka menja“, kaže Nikolić.
Virtuelni muzej Jasenovca biće predstavljem i interaktivnom izložbom koja će biti otvorena u sredu 21. aprila u 19 časova u galeriji „Progres“ u Beogradu.
"Gvozdena knjiga" stigla iz Jasenovca
Posetioci će imati priliku da dodirnu jedinu skulpturu koju ovaj projekat ima, reč je o „Gvozdenoj knjizi", koja je pored portala i aplikacije treća komponenta virutelnog muzeja o stradanju u NDH.
Neophodno je da sa sobom ponesu mobilni telefon, jer će, dok pregledaju "Gvozdenu knjigu", slušati svedočanstva logoraša. Eksponat je specijalno za ovu priliku dopremljen iz Jasenovca.
„Ne želimo da otkrivamo druge detalje, posetioci će se osetiti ganuto, ali će osetiti i ljubav prema životu. Jasenovac nas uči životu, da ga volimo, da ljubimo jedni druge, grlimo jedni druge, ne upućuje nas da budemo zagledani u smrt i mržnju. To su lekcije koje mi pokušavamo da naučimo iz užasa Jasenovca“, kaže Španjević.
„Mi smo se zapravo bavili žitijem svetih. Svi jasenovački mučenici su proglašeni svetim, mi smo se bavili upravo tom temom“, dodaje Nikolić.
Virtuelni muzej Jasenovca ima podršku Ministarstva kulture i informisanja, Muzeja žrtava genocida i Eparhije pakračko – slavonske, odnosno vladike Jovana Ćulibrka koji je autorima kao stručnjak za pitanje genocida dao okvir u kome će priča biti ispričana.
