Zbog dobro poznatih restrikcija izazvanih virusom korona, ove godine publike na tribinama neće biti, ali to nije omelo organizatore u „utezanju“ stadiona.
Na centralnom terenu postavljene su tribine, uz svečanu ložu i sve ostale propratne objekte, iako je ograničen čak i broj novinara koji mogu da prisustvuju jednom meču istovremeno.
Ulazak u sam kompleks nije jednostavan ni onima koji imaju dozvolu da to urade, a takvih nema mnogo, pošto su pravila koje je postavila krovna organizacija (ATP) veoma striktna.
Ipak, ako je nekome teže nego novinarima, to su ljudi zaduženi za sprovođenje rigoroznih pravila i teniseri, koji ni u Beogradu, kao ni na ostalim turnirima u poslednjih nekoliko meseci, ne mogu normalno da funkcionišu.
Sada već davnih „normalnih“ vremena, slika sa teniskih turnira bila je mnogo drugačija, jer bi jedan bitan deo čari koje donosi jedan teniski turnir činili upravo navijači.
Teniski kompleksi bi vrveli od ljudi, usput bi prolazile i poznate ličnosti, a kontakt sa teniserima bi bio ličan u tom smislu da bi barem na konferencijama za medije novinari i igrači mogli da se gledaju oči u oči, sa nekoliko metara razdaljine.
Ukoliko ste razmišljali da iz tog razloga postanete novinar, svoje planove odložite dok se stvari ne vrate u normalu, jer ove godine, iako bi vas „Gugl maps“ možda locirao na istom mestu kao i igrače, sa njima biste mogli da komunicirate samo putem video-snimka.
Srbija open ima potencijal, ali ove godine ne može da ga ostvari
Prvog dana Srbija opena jedini zaključak koji se iz kompleksa mogao izvući je da je Srbija open, uslovno rečeno, „mrtav“, iako je, u stvari, tek „oživeo“ posle mnogo godina.
Taj podatak nije vezan samo za Srbija open, a zbog njega se ne smeju kriviti organizatori. Krivac nije nijedan čovek, krivac nije nijedna organizacija, krivac je nevidljivi neprijatelj koji duže od godinu dana gospodari svetom - virus korona.
I u doba korone ljubitelji „belog sporta“ mogli su da vide mnogo kvalitetnih mečeva na velikom broju turnira, iako je korona mentalno poremetila određen broj tenisera.
„To je novo iskustvo i to moramo da prihvatimo i da iz toga izvučemo pouku, a onda da se nadamo da će se publika uskoro vratiti i da ćemo moći da se krećemo slobodno, uz našu odgovornost i rizik. Barem ćemo moći da imamo tu slobodu, prostor za kretanje. To bi nam mnogo značilo mentalno. Mislim da je to najveći problem, to što se ograničeni na hotelsku sobu i teren, a da ne možete da vidite ništa drugo, i tako dosta već dugo“, rekao je Novak Đoković na konferenciji po početku turnira.
Novak Djokovic practicing with Miomir Kecmanovic. #SerbiaOpen2021 pic.twitter.com/hwZnvZd4jj
— Luka Nikolić (@luksie1) April 19, 2021
Nijedan događaj ovih razmera ne može biti ono što se očekuje, ukoliko nema publike, reakcija, propratnih aktivnosti, onog zbog čega se, u stvari, organizuju teniski turniri.
Jedna od stvari na koje nova pravila utiču, ali ne u meri koliko i na atmosferu, je nivo tenisa.
Srpski dan na Dorćolu
Prvog dana turnira viđen je „srpski dan“, pošto je na terenu bilo čak pet igrača iz naše zemlje, četvorica u prvom kolu, a jedan u kvalifikacijama.
Nikola Milojević je mimo očekivanja „počistio“ Argentinca Federika Koriju, Filip Krajinović je uz više problema od očekivanog savladao Italijana Stefana Travalju, dok su učešće završili Viktor Troicki i Danilo Petrović.
Igranje bez publike, ipak, ima i jednu prednost, a to je što malobrojni gledaoci, maltene samo članovi timova igrača i novinari, mogu da bolje osete emocije koje igrači proživljavaju tokom duela.
Psovke i reakcije koje bi možda prošle neopaženo sada je nemoguće propustiti. Da li je igrač lopticu udario čisto ili nije je potpuno jasno, dok se mogu čuti i razgovori između igrača i trenera tokom meča.
Slično kao u košarci i fudbalu, ovakvo praćenje utakmica može da ima zanimljiv ugao koji u normalnim uslovima nije moguć, pa čak i da bude zanimljivije od onog standardnog. Međutim, nedostatak prednosti koju donose navijači, a najviše se tiče podizanja atmosfere, ubrzo kreće da nedostaje.
Hamad Međedović – naslednik Novaka Đokovića?
Glavna atrakcija dana bio je definitivno Hamad Međedović, supertalentovani 17-godišnjak iz Novog Pazara, koji je, nažalost, ispao u finalnoj rundi kvalifikacija.
Od trenutno 854. tenisera planete bolji je bio Fakundo Banjis, koji ga je izbacio i sa čelendžera u Beogradu prošle nedelje.
Iskusni šljakaš, trenutno 102. na svetu, nije imao lak zadatak, a utisak je bio da su ga problema spasli Hamadovo neiskustvo i nekonstantnost.
Mlada nada našeg tenisa – za kojeg je u interjvuu za Sputnjik Bogdan Obradović rekao „da ima bolje prolazno vreme od Novaka“ – ove i prethodne nedelje pokazala je da vreme koje mu je Đoković posvetio nije bilo uzalud.
Hamad je na čelendžeru pobedio 153. tenisera sveta Oskara Otea, a u kvalifikacijama za Srbija open 114. na svetu Danijela Galana.
„To su velike pobede za Hamada. On je dosta napredovao, ide u dobrom pravcu i već pokazuje igrački da može da bude na tom nivou. Naravno, tu mora da se poklopi nekoliko elemenata. Imao je priliku da u ovih desetak dana zaradi nekih petnaestak poena, što je puno za njega i već će napraviti značajan skok na rang listi, što će mu omogućiti lakše ulaske na neke turnire koje će igrati u narednom periodu“, prokomentarisao je svog naslednika Novak Đoković.
Međedović oko sebe ima vrhunsku ekipu, poseduje zavidan talenat i deluje da je mentalno spreman za izazove.
Ono što najviše „bode oči“ kod njega je dosta slab servis, i taktički i što se tiče jačine, ali uzimajući u obzir vizuelnu analizu i komentare dosta stručnih ljudi, Hamad ide u pravom smeru.
► Sputnjik na Novakovom treningu /foto, video/
► Rubljov se „osvetio“ Federeru, ali – prestigao je i Đokovića
