Marina je zajedno sa suprugom Miroslavom (30) pre šest godina pokrenula brend Plemenita ulja. Danas u Kragujevcu gde i žive, obavljaju i proizvodnju.
Puneći kutije tek napravljene kreme, Marina uporedo i snima kratak film za Instagram profil firme. Tamo imaju 19.300 pratilaca, a oni svakodnevno dobijaju informacije ne samo o proizvodima Plemenitog ulja, već i preko potrebne savete za negu kože. U formi slika, rečenica, kratkih filmova.
„Ljudi vole posvećenost, tako da mislim da je bolje objaviti i samo jednu kvalitetnu objavu nedeljno nego na silu samo kačiti fotografije proizvoda samo da bi objavili nešto. Najbolje su reakcije na video-sadržaj kada mi objašnjavamo o proizvodima. Fejsbuk više nije toliko zabavna platforma i tu su nam stare i verne mušterije koje već dugo koriste naše proizvode. Tik-tok mi je zanimljiv, i imam par videa, ali je jako zahtevno samo praviti sadržaj za društvene mreže, a uz to i biti u kontaktu sa kupcima, proizvoditi sve proizvode, pakovati proizvode, prijavljivati porudžbine i slati ih“.
Eksperimentisanje im je u krvi
Na studijama Prirodno-matematičkog fakulteta gde su se Marina i Miroslav upoznali, doneli su odluku da otpočnu proizvodnju ulja. Oboje vole da eksperimentišu.
„Eksperimentisanje nam je u krvi, non-stop nešto osmišljavamo, ispitujemo, mućkamo, i stalno se trudimo da budemo inovativni“, navodi Marina.
U početku njihova inicijalna ideja su bila eterična ulja, pošto su na diplomskom pravili i istraživali više o njima. Međutim, bilo je potrebno puno zemlje da se obrađuje da bi se dobila eterična ulja, pa su se odlučili za hladno ceđena ulja.
„Krenuli smo od ulja divlje ruže, a potom smo širili asortiman, opet sa jako retkim i traženim uljima, poput ulja semena kupine, maline, šljive, kajsije“, kaže Marina za portal Plodna zemlja.
Dobitnici su brojnih priznanja, među kojima su nagrade za njihovu preduzetničku ideju, priznanje na Vikendu inovacija, međunarodna nagrada za najbolju studentsku biznis ideju, između ostalih i prvo mesto na konkursu Zelene ideje.
Početak samo sa mašinom za hladno ceđena ulja
Počeli su sa ulaganjem od 5.000 evra i to za mašinu za hladno ceđenje ulja, a kasnije su kupili selektor semena, sušaru, krckalicu.
„I na kraju smo tek izgradili halu. Sirovine smo nabavljali u početku od mojih roditelja, koji se bave proizvodnjom džemova, a kasnije od drugih proizvođača, koji se takođe bave proizvodnjom džemova. Imali smo seme šipurka kao nus-proizvod iz proizvodnje džemova, pa smo se zato odlučili da krenemo baš od njega, da izolujemo ulje. Sirovina se vrlo teško priprema za izolaciju ulja. I veoma su mali prinosi ulja, tako da za ceo dan može da se dobije tek oko dva litara ulja“, navodi ona.
U ponudi Plemenitih ulja trenutno je oko 20-ak proizvoda, uglavnom sve mogu da koriste i muškarci i žene, pa čak i bebe i deca mogu da koriste pet osnovnih ulja (ružu, malinu, kupinu, šljivu, kajsiju). Osim ulja i seruma, u ponudi su i kreme, mleka za tela, čiji proces proizvodnje nije prezahtevna i ne zahteva puno vremena, za razliku od ulja kod kojih je proces proizvodnje jako dug i komplikovan.
„Najinteresantniji proizvod iz naše ponude je zlatni serum, koji u svom sastavu pored hladno ceđenih ulja, sadrži i etarska ulja smilja i ylang ylanga i čestice 24k zlata koji deluje na regeneraciju kože i usporava procese starenja kože redovnom upotrebom“.
Sastojci se nalaze u prirodi
Marina i Miroslav sami beru samo rusu travu, koju nalaze u prirodi, ne bave se uzgajanjem, jer ona svuda raste sama.
U zavisnosti o kom bilju ili plodu je reč zavisi koliko će se dobiti ulja. Najmanji je kod ulja divlje ruže jer iz 100 kg semena može da se dobije od 1-3 litra ulja. Svako hladno ceđeno ulje nakon ceđenja mora da odstoji 48 č da se staloži, pa neka od njih nakon taloženja zahtevaju i filtraciju ukoliko su zaostale sitne čestice od semenki u ulju. Za neke kao što je šipurak, priprema sirovine je sezonski posao od septembra do polovine decembra.
„Količina ulja koja može da se dobije iz sirovine zavisi pored ostalog i od broja sunčanih dana u godini, nadmorske visine na kojoj je biljka rasla i još puno drugih faktora. Čuvanje ulja ne zahteva posebne uslove, bitno je samo da nisu na temperature iznad 40 stepeni i da nisu direktno izložena svetlosti, zbog čega se čuvaju u tamnim staklenim bocama. Ali je najsigurnije, ipak, čuvati ih u frižideru“.
Celokupan proces od proizvodnje do prodaje obavljaju porodično.
„Sve i dalje radimo sami, uključujemo po potrebi ostale članove porodice, svako se trudi da nam pomogne koliko može. Tako na primer, Miroslavljev tata je najčešće u proizvodnji, njegova i moja sestra pišu i pakuju porudžbine, sipaju ulja u bočice, a svekrva puni bočice i čuva decu“.
Kupci Plemenitog ulja su ljudi koji imaju neki kožni problem koji žele da reše, ljubitelji hladno ceđenih ulja i prirodne kozmetike.
„Kada je reč o nezi prirodnim preparatima rekli bismo svima da daju šansu prirodnoj kozmetici bez parabena, etanola, konzervanasa i štetnih hemikalija. Koža će biti zahvalna“, navela je Marina kao savet.
Pročitajte i:
