Prošlo je tačno 2.922 dana otkad su Ivica Dačić i Hašim Tači uz posredstvo baronice Ketrin Ešton potpisali Briselski sporazum, a i dalje postoje nedoumice da li nam je taj sporazum bio potreban. Sagovornici Sputnjika, i pored svih kritika koje ovaj sporazum godinama trpi, ipak misle da Srbija ima od njega koristi, jer je parafom na njega i ispunjavanjem preuzetih obaveza pokazala da je spremna na saradnju i kompromis što nije slučaj sa Prištinom.
Zoran Anđelković, nekadašnji predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije, napominje da treba imati u vidu okolnosti koje su postojale te 2013. godine kada je sporazum potpisan, jer je EU tada bila sigurna da će se u narednih nekoliko godina kompletirati nezavisnost Kosova .
Nerealizacija sporazuma postala kec u rukavu Beograda
„Briselska administracija je na žalost igrala tada na kartu da prikupi i neke lične političke poene nadajući se da će se u talasu priznavanja Kosova koji se tada dešavao taj trend nastaviti, ne očekujući uopšte da će Srbija u međuvremenu i ekonomski i politički ojačati i zaustaviti taj proces. Tako da je taj sporazum u stvari EU inicirala i garantovala uverena da neće ni biti potrebe za njegovom realizacijom,“ uveren je Anđelković.
On ukazuje da nam je Briselski sporazum dao na neki način značajnu prednost u svim budućim razgovorima.
„Mi sada imamo potpuno pravo da kažemo: dok se ne sprovede kompletan sporazum nema napretka u dogovorima i u traženju kompromisnog rešenja,“ navodi Anđelković.
Dilema ko je od Briselskog sporazuma profitirao a ko izgubio - EU koja ga je inicirala, Priština koja je njime stavila pod „kontrolu“ sever Kosova ili Srbija koja još uvek čeka formiranje Zajednicu srpskih opština dogovorenu ovim sporazumom, vodi se od dana njegovog potpisivanja.
Amerika ne želi da Priština realizuje sporazum
Mirko Krlić, koji je u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma bio pomoćnik tadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandra Vulina i deo tima zadužen za kulturnu baštinu, kaže da je Srbija u samom startu postigla mnogo jer su prvobitne verzije sporazuma koje su joj nuđene bile katastrofalne.
„S obzirom da je to period kada je kosovsko pitanje iz UN prebačeno na EU, Brisel je video da da će morati da pravi ustupke i tako smo i došli do ove konačne verzije sporazuma, i pored svih pritisaka koje smo tada trpeli. Druga je stvar što Priština nije ispunila dogovoreno iz Brisela, a sasvim treća zašto Evropa koja je to tada prikazala kao veliku pobedu ne može ili neće da utiče na Prištinu da deo koji se tiče formiranja ZSO ispuni,“ kaže naš sagovornik.
Po njegovom mišljenju, takvo nonšalantno ponašanje Prištine ima uporište samo u jednom:
„Sami albanski političari su rekli da Kosovo nema svoju spoljnu politiku i da je njihova spoljna politika - politika Amerike. Dakle, u tom smislu treba sumnjati da je Amerika ta koja „koči“ primenu Briselskog sporazuma, jer joj iz razloga koji su verovatno vezani za neki njen interes ne odgovara realizacija tog sporazuma“, smatra Krlić.
Da nije to u pitanju dodaje on, ZSO bi na mig Amerike bila formirana.
Srbija pokazala da je kooperativna
Stevica Deđanski, direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje, slaže se da Briselski sporazum izaziva kontroverze, da neki kažu da nam nije ni trebao, a drugi tvrde suprotno.
„Međutim, činjenica je da nam je u tom momentu taj sporazum bio neophodan jer smo bili u ćorsokaku sa pregovorima i to je nekako moralo da se odblokira. Strane sile su sve vreme pokušavale da pokažu kako smo mi strana koja ne želi dijalog niti kompromis. Mi smo im pokazali na kraju da je situacija skroz drugačija jer smo seli za sto, razgovarali, potpisali i ispunili ono što smo potpisali. Srbija nije ništa izgubila ovim sporazumom, ali nije ništa preterano ni dobila, bar ne na terenu, i to zato što Priština nije ispoštovala svoj deo dogovora,“ objašnjava Deđanski.
Benefit koji Srbija ima od Briselskog sporazuma, jeste to što je njime pokazala da je kooperativna i spremna da se nađe rešenje.
„Priština to nije uradila a mi ne znamo zašto Evropa ne insistira kod Prištine da sprovede potpisano. Ali smo zato mi tu da EU stalno ovim sporazumom opominjemo da ni ona nije ispoštovala potpisano jer ona je bila garant,“ dodaje Deđanski.
Najviše što se moglo u tom trenutku
Šest od 15 tačaka briselskog sporazuma odnosi se na Zajednicu srpskih opština koja još uvek nije formirana. Ostale tačke sporazuma, čije je sprovođenje zavisilo od Beograda, a koje se odnose na integraciju policije i pravosuđa na severu u kosovski pravni sistem, telekomunikacije i održavanje lokalnih izbora izbora na severu po kosovskim propisima realizovane su.
Nije sproveden deo sporazuma koji se odnosi na energetiku. Tog 19. aprila 2013. dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na KiM trebalo u bliskoj budućnosti da donese zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra, a sa ovlašćenjima u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.
Ivica Dačić, u to vreme predsednik Vlade, koji je ispred Srbije i potpisao sporazum, rekao je dan posle potpisivanja da je to "najviše što se u tom trenutku moglo ostvariti."
Potpisivanju sporazuma posredovala je tadašnja šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, koja je od sporazuma imala velika očekivanja, ali je i dobila velika priznanja što je uspela da ga isposluje.
