00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Studija: Ljudi bi trebalo da rade samo osam sati nedeljno

CC0 / Pixabay / Radni prostor
Radni prostor - Sputnik Srbija, 1920, 18.04.2021
Pratite nas
Masovno korišćenje veštačke inteligencije bi moglo da se odrazi na „značajni nedostatak plaćenog rada“, ukazali su autori jedne studije. Umesto da to dovede do gubitka posla oni su predložili opciju uvođenja kraće radne nedelje.

Studija, urađena pre epidemije virusa korona, izašla je sa zaključkom da ljudi treba da rade osam sati — ali nedeljno, ne dnevno. Ova neobična konstatacija objavljena je u časopisu „Društvene nauke i medicina“, pod imenom „Kraća radna nedelja za sve: Koliko je plaćenog rada potrebno za mentalno zdravlje i blagostanje?“, objavio je portal „Bizlajf“.

Dok su se tokom pandemije dešavale brojne promene, a dešavaju se i dalje, koje su poslodavce naterale da preispitaju svoje stavove o samom radnom okruženju (mestu), malo ko se bavio brojem radnih sati. Štaviše, zaposleni kažu da su u radu od kuće radili duže, i to tri sata dnevno u proseku.

Kolege, tim - Sputnik Srbija, 1920, 05.11.2019
Završen eksperiment: Radna nedelja od četiri dana — rezultat veliko iznenađenje
Studija sugeriše da ljudi treba da rade svega osam sati sedmično ako žele da postignu „psihološke koristi“ od rada.

Već postoje inicijative da radna nedelja bude kraća. Predlozi su ili da se radi četiri dana u toku nedelje, ili šest do sedam sati dnevno — pet dana sedmično.

Ova zanimljiva studija svakako odlazi korak dalje: tvrdi da je osmočasovna radna nedelja dovoljna da se postignu „dobrobiti od zaposlenja“.

Za izradu istraživanja korišćeni su podaci iz britanske longitudinalne studije, u kojoj je učestvovalo više od 80.000 ljudi. U obzir je najpre uzimano to kako su promene vezane za broj radnih sati uticale na mentalno zdravlje ispitanika, odnosno, praćeno je u kojim trenucima se ono poboljšalo.

„To je kao kada uzimate vitamin C. Svima nam treba određena doza, ali nije dobro ako preteramo, to ne donosi nikakve dodatne beneficije po zdravlje. Zapravo, uzimanje velikih količina može imati štetan uticaj“, kazala je Daiga Kamerade, autorka studije i sociolog sa Univerziteta Salford u Engleskoj, preneo je „Blic“.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala