Vlada Sjedinjenih Američkih Država razmatra uvođenje novih pravila protiv pranja novca koja zahtevaju da ljudi koji drže kriptovalute u privatnom digitalnom novčaniku prolaze kroz proveru identiteta ako vrše transakciju u vrednosti od 3.000 dolara ili više. Identifikovanje prilikom trgovanja kriptovalutama trenutno se ne radi nigde u svetu.
Pojedini inostrani stručnjaci ocenjuju da bi usvajanje pravila pokazalo „kratkovidost“ Amerike u odnosu na neke druge zemlje kada je reč o kriptovalutama, jer bi „ubijalo“ njihovu prvobitnu namenu – da učine finansijske usluge dostupne svima. Eksperti smatraju i da bi taj potez mogao da motiviše i druge vlade širom sveta da počnu da suzbijaju kriptovalute.
Kriptovalute na nišanu Amerike
Ako pravila budu usvojena, firme registrovane u Americi koje izrađuju digitalne novčanike moraće da od korisnika traže da se identifikuju prilikom obavljanja takve transakcije, čime će sasvim sigurno izgubiti deo klijenata. S druge strane, ako pravila ne budu usvojena, kriminalci će i dalje moći da kriju svoj digitalni novac i transakcije od američkih vlasti.
„To znači da će samo otežati posao tim firmama, jer će mnogi korisnici prestati da ih koriste i preći na konkurentski novčanik, koji nije registrovan u Americi i nastaviće po starom. Oni hoće da suzbiju finansiranje terorizma, pranje novca i ostalo, a istraživanje koje je sprovedeno pokazuje da samo 0,34 odsto transakcija predstavlja nelegalan promet. Zbog 3,4 promila nečega ne verujem da bi trebalo celu zajednicu ’šikanirati‘“, smatra direktor Centra za ekonomska istraživanja Nikola Korbar za Sputnjik.
Korbar predočava da Amerika, niti bilo koja druga zemlja na svetu, ne može da proverava identitete prilikom kripto transakcija, jer se one obavljaju potpuno anonimno – korisnici se za slanje kriptovaluta služe isključivo jedinstvenim javnim adresama svojih digitalnih novčanika.
Transakcije potpuno anonimne
Kada jedan korisnik šalje kriptovalute drugom, on u aplikaciji za transakcije, koju je napravio ili korisnik lično ili neka kompanija, bira iznos, unosi adresu digitalnog novčanika onog kome šalje i eventualno plaća proviziju samoj mreži kriptovaluta da bi ubrzao prenos kripto novca. Lični podaci se ne unose nigde.
„Kako ćete vi tu da ubacite bilo kakvu identifikaciju? Ko mene sprečava da imam 20 ili 200 ili 3.000 bitkoin novčanika? Niko. To je kao da stavite kapiju na sred livade i da očekujete da će svi da prolaze kroz nju, a ne da je zaobilaze. Ne mogu da zaustave tu transakciju. Ne mogu da je presretnu. Ne mogu joj ništa“, pojašnjava Korbar.
Pošto ne mogu da kontrolišu transakcije, Korbara smo pitali da li bi vlasti širom sveta mogle da „stave šapu“ na čitav sistem razmene kriptovaluta, putem kog se one vrše. Odgovorio je odrično:
„Sistem funkcioniše na ’pir-tu-pir‘ (peer-to-peer) mreži. To su međusobno umreženi korisnici koji koriste resurse mreže. Sve što je vama potrebno da biste je koristili i održavali je pristup internetu. Imate ’rudare‘ koji održavaju sistem i sve dok postoji barem jedan ’rudar‘ na svetu sistem će funkcionisati, bez obzira na banke, vlade, išta. Sve bitkoin novčanike su u početku pravili korisnici. Prošlo je tri, četiri godine dok se nije pojavila firma koja je napravila svoj bitkoin novčanik. Čak i da se tim firmama zabrani da rade, opet će postojati bitkoin novčanici“, ističe Korbar.
Zabrana – smrt za tržište
Korbar dodaje da je identifikacija korisnika za sada moguća jedino putem kripto menjačnica, koje za to već upotrebljavaju „kej-vaj-si“ (KYC – Know Your Customer) proceduru putem koje oni koji menjaju novac u kriptovalute i obratno dostavljaju menjačnici svoje lične podatke, poput imena i adrese.
„Ako oni hoće da ih ’satru‘, jednostavno, mogu da donesu zakon kojim zabranjuju svim pravnim licima, bankama i karticama da imaju bilo kakve veze s kriptovalutama. Oni jednim zakonskim aktom mogu da preseku svaku vezu kriptovaluta sa sistemima plaćanja. Automatski, ako sprečite da novac zakonski ulazi i izlazi u kripto, vi ’ubijate‘ njihovu vrednost na nulu, preko noći“, objašnjava Korbar.
Vrednost kriptovaluta u poslednje vreme je porasla, a bitkoini su u utorak dostigli novu rekordno visoku cenu od 62.000 dolara. Najpopularniji digitalni novčić na svetu porastao je juče za više od tri procenta, na oko 62.557 američkih dolara.
Saznajte: Hoće li digitalni novac postati jedina globalna valuta
