Naučnici tvrde da slaba tačka u magnetnom polju za sada ne ugrožava živi svet na Zemlji, ali ta Južnoatlantska anomalija, kako je nazvana, utiče na rad satelita i drugih svemirskih letelica koje prolaze područjem iznad Južne Amerike i juga Afrike. Na tom mestu kroz magnetno polje prolazi viša koncentracija solarnih čestica, što može izazvati kvarove u računarima ili strujnim kolima.
Uzrok ove rastuće anomalije je neka vrsta misterije, a naučnici očekuju da će se ta slaba tačka povećavati, prenosi Biznis insajder.
Žilijen Ober, stručnjak za geomagnetizam sa Pariskog instituta za fiziku Zemlje, navodi kako postoji mogućnost da anomalija ima veze sa dva ogromna grumena gustog stenja zakopanog na dubini od gotovo 2.900 metara ispod površine Zemlje. Zbog svog sastava, oni remete tečni metal u spoljašnjem jezgru Zemlje, koji generiše magnetno polje.
Oba grumena su po zapremini milionima puta veća od Mont Everesta, kaže Kian Juan, stručnjak za geodinamiku sa Arizona univerziteta. Njegov tim veruje da ta dva grumena imaju vanzemaljsko poreklo - da su ostaci planete veličine Marsa, koja se u davnim vremenima sudarila sa Zemljom, a vidljiva posledica tog sudara je naš Mesec.
Zemljino magnetno polje nastaje u spoljašnjem jezgru zbog vrtloženja tečnog metala, tokom kog se topliji i lakši materijal podiže ka polučvrstom plaštu. Tu im se zamene mesta, pa hladniji i gušći materijal tone u jezgro. Taj proces se zove konvekcija. Problem je, međutim, u tome što nešto na granici između jezgra i plašta ispod južne Afrike stvara haos u konvekciji, slabeći tako jačinu magnetnog polja iznad tog dela Zemlje.
Može se verovati, kaže Žilijen Ober, da je razlog jedan od grumenova koje istražuje tim Kiana Juana.
Juanovo istraživanje polazi od stava da su grumenovi zapravo ostaci planete Teje. Posle sudara Teje i Zemlje, dva dela Teje su potonula i sačuvana su u najdubljim delovima Zemlje. Animacija pokazuje gde su ta dva grumena locirana.
Juan navodi da su oni 1,5 do 3,5 odsto gušći nego ostatak plašta i da imaju i višu temperaturu. Kada se oni umešaju u konvekciju, mogu da izazovu vrtlog u uobičajenoj struji tog procesa. To može dovesti do toga da se tečni metal u jezgru ispod juga Afrike vrtloži u suprotnom smeru od metala u drugim delovima jezgra.
Orjentacija Zemljinog magnetnog polja zavisi od smera u kom se tečni metal kreće. Da bi magnetno polje bilo jako, sav metal mora da ide u istom smeru. Svako područje koje je različito od uobičajene šeme, slabi ukupan integritet magnetnog polja.
Ipak, postoji mogućnost i da ova područja nisu kriva za slabu tačku magnetnog polja.
„Zašto se tako nešto ne dešava iznad Pacifika, gde je drugi grumen“, zapitao se Kristofer Finlej, geofizičar sa Tehničkog univerziteta Danske.
Južnoatlantska anomalija još od sedamdesetih godina pravi probleme satelitima, navodi Ober. Čak i sada su problemi prisutni, pa većina operatera isključuje svoje satelita kada orbitiraju iznad ovog dela Zemlje.
Prema pojedinim procenama naučnika, ova slaba tačka u Zemljinom magnetnom polju se povećala četiri puta u poslednjih 200 godina, dok je snaga magnetnog polja oslabila za osam odsto od 1970. godine.
Takođe, primećeno je da se anomalija podelila na dva dela: jedan koji je iznad okeana jugozapadno od Afrike i drugi koji je istočno od Južne Amerike.
Pročitajte još:
- NASA prati čudnu magnetsku anomaliju iznad Zemlje
- Zemlja ulazi u nepoznato: Magnetni severni pol ubrzano klizi ka Rusiji
- Oživela sovjetska ideja koja može da spasi planetu – da li će Veštačko Sunce „obasjati“ i Srbiju?
