Na hiljade ljudi bilo je zatočeno bez jasnog povoda, a zatvorenici su pretrpeli nateže nasilje, isključivo zbog svoje nacionalnosti, a dve trećine ubijenih i ranjenih Srba nije imalo veze sa ratnim dejstvima, već sa zločinačkim delima, stoji u izveštaju. Podaci o ubijenim Srbima u Sarajevu kreću se od 2.600 (SIPA) do 3.300 (MUP RS), dok je republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih lica RS popisao oko 3.000 ubijenih.
Masovne zločine vršila SDA uz pomoć kriminalaca
„SDA (Stranka demokratske akcije Alije Izetbegovića, op. aut.) je na najvišem državnom nivou planirala kampanju terora protiv Srba, a nju je sprovela udruženim zločinačkim poduhvatom koji je obuhvatao sve bošnjačke državne institucije“, stoji u izveštaju.
U sprovođenju zločinačke kampanje protiv sarajevskih Srba, SDA je regrutovala i naoružavala pripadnike organizovanog kriminala, osuđenike, silovatelje i narkomane, koji su, zahvaljujući amnestiji Alije Izetbegovića, puštani iz zatvora.
„Jedan od specifičnih aspekata kampanje terora bilo je stvaranje ogromne mreže privatnih zatvora u kojima su počinjena najgora zlodela (mučenja i grupna silovanja),“ navodi se u izveštaju.
U dokumentu se precizira i da je prijavljeno 800 nestalih sarajevskih Srba, a da do danas nije pronađeno njih 260. Članovi komisije procenjuju da bi broj nestalih mogao da bude i veći jer su ubijane čitave porodice, a da oni koji su preživeli nisu mogli da prijave nestanke svojih bližnjih, tako da mnoge nestale osobe niti su identifikovane, niti su prebrojane.
„Institucije predvođene bošnjačkim zvaničnicima iz SDA uložile su ogromne napore da prikriju zločine nad srpskim građanima“, ističe se u izveštaju.
Kampanja diskriminacije i terora prethodila zločinima
Tome je, dodaje se, prethodila kampanja diskriminacije i demonizacije Srba koji su bili isključeni i potisnuti kao građani i čiji životi nisu bili važni.
Odmah nakon što je BiH proglasila nezavisnost, SDA je počela da otpušta Srbe sa značajnih pozicija menjajući ih pouzdanim Muslimanima.
Međunarodna komisija u izveštaju navodi da su Srbi u Sarajevu bili u dvostrukoj blokadi – spoljašnjoj, koja je pratila liniju razgraničenja bošnjačkih i srpskih snaga i koja je uticala na sve stanovnike grada, i unutrašnjoj, neprobojnijoj, koju su postavile bošnjačke snage i koja je bila usmerena isključivo na Srbe.
Tako je, na primer, svu humanitarnu pomoć kontrolisala bošnjačka SDA, koja je diskriminisala Srbe. Stoga je, ocena je međunarodnih eksperata, UNHCR (organizacija UN za humanitarnu pomoć) de fakto postao dobavljač za muslimane i bošnjačku vojsku – Armiju BiH. Zbog toga Komisija smatra da je neprimereno da se Sarajevo naziva „opkoljenim gradom“.
Komisija u svom Izveštaju posebnu pažnju obraća na medijsku kampanju koja je vođena protiv srpskog naroda i navodi kako su mediji i nevladine organizacije igrali veliku ulogu u demonizaciji Srba širenjem lažnih vesti i fokusiranjem pažnje na i saosećanja isključivo na patnje Muslimana, koje se u izveštaju karakterišu kao „vrlo stvarne“, pri tome ignorišući patnje Srba.
„Srpsko stanovništvo grada, za koji se tvrdi da je tolerantan i multietnički, potpuno su eliminisali oni koji i dalje tvrde da su glavne žrtve sukoba“, stoji između ostalog u zaključcima izveštaja.
Članovi Međunarodne nezavisne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu između 1991. i 1995. bili su Rafael Izraeli iz Izraela, Đuzepe Zakarija iz Italije, Viktor Bezručenko iz Rusije, Lorens Frenč iz SAD i Patrik Bario iz Francuske i Darko Tanasković iz Srbije.
