Takva situacija nije ništa neobična, ili nepoznata ekonomskoj i teoriji i praksi, smatra ekonomista Ivan Nikolić. Rešenje bi, u svakom slučaju, trebalo da bude pronađeno do 21. jula ove godine, kada na naplatu dospeva prva rata kredita koji je Crna Gora uzela kod kineske Eksim banke za izgradnju deonice od Podgorice do Kolašina autoputa Bar-Boljare. Reč je o rati koja iznosi 36,6 miliona dolara.
Postoje tri rešenja
„Taj kredit jeste jako visok i u ovom trenutku prevazilazi njihove mogućnosti otplate, a na koji će se način problem rešiti videćemo. Može da se bilateralno dogovori sa kreditorima da se uslovi servisiranja tog duga promene, ili eventualno, kao što je predloženo EU, da tu uđe i pomogne neko drugi. To je što se tiče samog servisa, a može da dođe i do nekih kompenzacija vezanih za taj kredit", kaže Nikolić.
Ugovor sa kineskom bankom za kreditiranje te deonice sa 944 miliona dolara sklopljen je 30. oktobra 2014. godine, uz kamatu od dva odsto. Izvođač radova je kineska kompanija CRBC. Ta prva deonica autoputa, dugačka 41 kilometar, veoma zahtevna, sa puno mostova i tunela, trebalo je da bude gotova do maja 2019. ali su rokovi nekoliko puta produžavani i do jula sigurno neće biti završena.
Tako se izjalovio plan da se od putarine sa završene te prve deonice delimično pokriju troškovi otplate. S obzirom na to da su zbog pandemije kovida 19 izostali i prihodi od turizma, budžet Crne Gore teško može da obezbedi sredstva za početak otplate kredita.
Šta je za Crnu Goru opcija u situaciji kada je na molbu za pomoć Brisel odgovorio negativno, konstatujući da ne finansiraju kredite trećih država, ali da mogu da ponude povoljne kredite za druge deonice puta ukupno dugačkog 177 kilometara.
Teško da će EU promeniti mišljenje
Po mišljenju Nikolića teško da će EU promeniti to mišljenje, uprkos tome što je poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon ocenila da nije mudra odluka EU da ne pomogne Podgorici u otplati kineskog kredita.
Navodeći da je EU jednom već pogrešila u Grčkoj pa je Kina tako preuzela luku Pirej, Fon Kramon je upozorila da kineska vlada sada ima šansu da preuzme glavne delove crnogorske obale, ako Crna Gora ne može da servisira zajam.
„Trebalo bi pre toga dva puta da razmislimo da ponovo ne odigramo u korist Kine“, ocenila je Kramon.
Ukoliko Crna Gora čiji je javni dug na kraju prošle godine iznosio 105 odsto bruto BDP-a, ne bude mogla da otplaćuje kredit to bi moglo da pokrene garancije sadržane u ugovoru.
Prema pisanju medija, odredbama ugovora je predviđeno da je u slučaju nesuglasica između dve strane nadležan kineski sud, a ukoliko dužnik ne bude mogao da isplati kredit, kineska strana će imati pravo vlasništva nad određenim zemljištem. Smatra se da je upravo zbog toga potpredsednik crnogorske Vlade Dritan Abazović pre mesec dana zatražio pomoć Evropske komisije.
Sada je lako pametovati
Nikolić, međutim, za Sputnjik kaže da je sada lako pametovati. Kada je odlučivano o tom kreditu svakako se računalo i na visok rizik otplate, ali u potpuno nekim drugim pretpostavkama i okolnostima da će se ekonomija odvijati tempom koji je postojao tih godina.
„Nažalost, desio se ovaj šok vezan za koronu i stvari su se preokrenule. To je nešto slično kao što smo mi u Srbiji imali pred finansijsku krizu 2008-2009. godine, kada smo bazirali razvoj na zaduživanju, prodaji imovine, privatizaciji, a onda se naglo desila kriza. Preko noći svi ti izvori kapitala su presušili i zemlja je zapala u problem i sa otplatom duga, pa smo već 2011-2012. bili bukvalno na ivici eksterbne nelikvidnosti i bankrota“, podseća naš sagovornik.
Crnogorci su to sada doživeli i videćemo kako će se stvari dalje odvijati, kaže on.
Na pitanje može li se, ipak, očekivati promena odnosa EU prema molbi Crne Gore, on kaže da je veličina crnogorskog duga beznačajna za EU, ali da je to ipak stvar same Kine i Crne Gore. Na zapitanost mnogih zašto su ulazili u rizičan projekat ukoliko je on neisplativ, ovaj ekonomista, međutim, ukazuje na još jednu činjenicu:
„Crna Gora nikada sama ne bi mogla da uradi tako grandiozan projekat kakav je taj autoput. Ni mnoge zemlje ne bi to mogle. I onda bi to značilo da se ona nikada neće pomaći sa razvojnog nivoa na kome je. Taj neki iskorak nekada i treba da napravite sa tim rizicima, a niko nije ni u snu mogao da pomisli da bi ovakva pandemijska kriza takvog intenziteta mogla da zadesi svet“, objašnjava naš sagovornik.
Rezon je, kaže, bio da se tim značajnim ulaganjima, rastom investicija podstakne i BDP, da se stvori infrastruktura koja će opet dodatno podstaći turizam, jer je Crna Gora od 2015. u stagnaciji.
