Ovako neveselu viziju budućnosti sveta centar za srednjeročne i dugoročne strateške prognoze američke Obaveštajne zajednice donosi u svom novom izveštaju pod naslovom „Globalni trendovi 2040: još osporeniji svet“.
Ključni trendovi i neizvesnosti
Izveštaje ove vrste, uz pomoć CIA, Stejt departmenta, Ministarstva odbrane, NSA i drugih sličnih službi, Nacionalni obaveštajni savet već skoro četvrt veka objavljuje na svake četiri godine, za svaku predsedničku administraciju kad započne mandat u Beloj kući, sa idejom da „ukaže na ključne trendove i neizvesnosti koji će oblikovati strateško okruženje za Sjedinjene Države tokom naredne dve decenije“.
Već i letimični pogled na neke od ranijih izveštaja pokazuje da prognozerima iz američke Obaveštajne zajednice, ako izuzmemo njihovo netačno predviđanje opadanja Rusije jer u svoju kalkulaciju nisu umeli da uključe pojavu Vladimira Putina, ipak nisu promakli važniji među trendovima koji oblikuju svet u kome živimo; ali se istovremeno vidi i da njihove ispravne prognoze Beloj kući nisu pomogle da spreči negativne trendove po SAD na koje je na vreme bila upozorena. Još u izveštaju iz 2012, primera radi, najavljeno je: „Neće biti jedne sile koja je hegemon... SAD više nisu ’globalni policajac‘. Moć će preći na mreže i koalicije u multipolarnom svetu... Migracije će se povećati... Nejednakost u okviru država povećaće društvene tenzije.“
Nestabilnost i konfrontacija
Iako relativno tačne prognoze budućnosti iz prošlosti ne mogu da budu garant da će se i sadašnje prognoze pokazati podjednako relevantnim, izveštaj američkih obaveštajaca o globalnim trendovima do 2040. donosi vredan uvid u stanje svesti u današnjem Vašingtonu.
A tamo preovlađuje pesimizam, i to ne samo zbog iskazanog straha da će „zajednički globalni izazovi, poput bolesti i finansijskih kriza (...) proizvesti šokove koji mogu da budu katastrofalni“, već i zato što se čitavo ustrojstvo sveta neumitno menja.
Nijedna država, očekuje se, „neće biti u dominantnoj poziciji u svim regionima sveta i u svim oblastima... Sjedinjene Države i Kina imaće najveći uticaj na globalnu dinamiku“, a uz njih i Evropska unija, Rusija, Velika Britanija, Indija i Japan. „Geopolitičko okruženje biće nestabilnije i konfrontativnije“, predviđa se, „uz povećan rizik od konflikta barem dok ne budu uspostavljena nova pravila“.
A povećanje ekonomske nejednakosti, i posledični gubitak poverenja u institucije sistema da će građanima pružiti ono što im je i zadatak, uz dalje migrantske pritiske koji se tek očekuju, dodatno će pogoršati tenzije u okviru država. Pri čemu će, kako se navodi, „društva koja su etnički i kulturno diversifikovanija“ – kao što je američko – „biti podložnija izazovima ove vrste... Intenziviranje sučeljenih identitetskih dinamika izazvaće političku debatu i polarizaciju, društvene podele i, u nekim slučajevima, nemire i nasilje.“
Sve to pak uz „moćne korporacije koje će pokušati da izvrše uticaj u političkim i društvenim arenama“ i „oblikovati odnose unutar i između država“. „U zavisnosti od konteksta, ovi nedržavni akteri nadmetaće se i, u nekim slučajevima, zameniti države... Nacionalni interesi, kao i zaštita nacionalne bezbednosti, biće suprotstavljeni korporativnim interesima i njihovom profitu“, opominje se, i kao primeri rastućeg uticaja „superstar kompanija“ navode Fondacija Bila Gejtsa i „Fejsbuk“ Marka Zakerberga koji je najavio pokretanje privatne digitalne valute. Njegova Libra će, prognoziraju američki obaveštajci, „redukovati kontrolu država nad kursom njihovih valuta i novčanim tokovima“.
Sve u svemu, u 2040. čeka nas pet mogućih scenarija globalnih odnosa, predviđa Grupa za strateške budućnosti Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD, i samo jedan od tih scenarija podrazumeva da će Amerika tad biti onoliko moćna koliko više nije. A i ta je prognoza više izraz želje da se desi (tehnološko) čudo nego što je proizvod realističnih očekivanja. Nasuprot tome, ostala četiri scenarija za 2040. predviđaju različite stepene uspona i dominacije američkih konkurenata, pre svega Kina a uz nju i Rusije.
Ideološke kontradikcije
Kakvu nam budućnost prognoziraju američki stratezi? Od čega oni najviše strepe? I da li i mi imamo razloga da budemo neveseli kao što su i oni?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i istoričar i publicista Srđa Trifković.
Pesimistični ton izveštaja, ocenjuje Branko Pavlović, „izraz je svesti njegovih autora da je bes građana na Zapadu dosegao toliki nivo da oni jednostavno nemaju drugog izbora nego da priznaju da sadašnje stanje nije dobro. Ali uprkos ispravnoj konstataciji da sadašnje stanje jeste loše, njihove procene budućnosti veoma su manjkave i kontradiktorne.“
Pa se tako, ukazuje Pavlović,Kini i Rusiji priznaje da su stabilna društva koja će nastaviti da napreduju, a uprkos tome se iznosi pretpostavka da će iz tih zemalja doći do odliva stručnjaka na Zapad, što će mu omogućiti novi tehnološki procvat – iako se upravo Zapadu prognoziraju dalja ekonomska stagnacija, društvena nestabilnost i opadanje. Takođe,iznenadni tehnološki procvat označava se kao preduslov za „renesansu demokratija“ – to je jedini scenario budućnosti u kome je Zapad globalni hegemon – ali se uopšte ne konstatuje činjenica da svi raspoloživi podaci govore o postojanju upravo suprotnog trenda,daje sve više patenata koji dolaze sa Istoka, a ne sa Zapada kao što je bilo u vreme njegovog uspona.
Ideološko slepilo američkih prognozera globalnih trendova Srđa Trifković upoređuje sa terminalnim stanjem SSSR-a: „Kao da su u poslednjim fazama Sovjetskog Saveza bili angažovani stručnjaci da daju predviđanja za period nad kojim oni nemaju ni kontrolu niti optimističku viziju, a istovremeno iz ideoloških razloga ne smeju da priznaju da je potrebno izvršiti i temeljne reforme, i kompletnu reviziju sistema koja bi omogućila njegovo funkcionalno opstajanje. Zato se autori ovog izveštaja, uprkos stvarnosti, ne odriču koncepta američke izuzetnosti, dominacije punog spektra i onih ideoloških floskula koje Ameriku sada vode putem sunovrata.“
Korporacije i države
I stoga, dodaje Branko Pavlović, prognoze američkih obaveštajaca i stratega „možda pre svega treba da se shvate kao poruka njihovim saveznicima – da se okupe oko Amerike i rade ono što im ona kaže ili im prete razni mračni scenariji. A nada da to može da bude sprečeno polaže se u multinacionalne korporacije i nevladine organizacije, uz istovremeno negiranje značaja države.“
„Tehnološke kompanije imaju znatnu moć zbog toga što mogu da kontrolišu tokove informacija i da oblikuju politički diskurs... Privatni sektor i drugi ne-državni akteri mogli bi da preuzmu posao vlada i da postanu primarni provajderi blagostanja i bezbednosti“, prognoziraju američki eksperti.
Međutim, ukazuje Srđa Trifković, „u samoj Americi sve više raste nepoverenje, kako u mejnstrim medije tako i u tehnološke gigante koji se smatraju za njihovu produženu ruku, dok je upravo pandemija kovida 19 ojačala ulogu države i pokazala koliko je ona važna kao okvir za rešavanje problema. Prema tome, reč je o prognozi koju je stvarnost već opovrgla.“
„Zabrinjava to što autori izveštaja – tamošnja intelektualna, obaveštajna i politička elita, dakle – ne uviđaju da su užasne unutrašnje nejednakosti u zapadnim društvima, iz kojih i proističe čitava serija unutrašnjih tenzija i urušavanje političkog procesa u SAD, posledica ogromne moći koju je stekla šačica najbogatijih. A sada se od njih, koji su i izazvali problem, očekuje rešenje. To je nemoguće,“ komentariše Branko Pavlović.
Sukob SAD i Kine
Sve u svemu, iako naglašava da je predviđanje budućnosti krajnje nezahvalan posao, Srđa Trifković očekuje nastavak sukoba Amerike s Kinom,uz neizbežan poraz koji će je „svesti na pravu meru“: „Ekonomski udeo SAD u svetu je opao, sa preko 40 odsto globalnom BDP-a pre nekoliko decenija na ispod 20 odsto danas, i neminovno je da će se ova činjenica odraziti i na političkom i na geostrateškom planu.“
„A da bi svoj dalji pad ublažila“, zaključuje Branko Pavlović, „Americi zapravo preostaje još samo jedna ozbiljna mogućnost – ekonomska eksploatacija svojih saveznika i parazitiranje na njihov račun. Da bi to postigla, tenzije sa Rusijom i Kinom moraće da podigne na dosad nezapamćen nivo. Ne zato što stvarno misli da može da se obračuna sa ovim silama, već da bi time onemogućila razvoj njihove saradnje s članicama EU. Koje će time postati lakši plen.“
Pročitajte i:
