Papir koji je uzburkao region, a koji nudi predlog preuređenja granica na Balkanu, uključujući i mogući raspad Bosne i Hercegovine, po oceni Miroslava Stojanovića, dugogodišnjeg dopisnika „Politike“ iz Nemačke, samo je prividno potekao iz Slovenije. Sigurno je, kaže on, da u svim evropskim centrima gde se vodi ozbiljna spoljna politika postoje razni scenariji u fiokama, razigravaju se, opipavajući javno mnjenje i pitanje je samo šta će u jednom trenutku biti interesantno i aktuelno.
„Očigledno je da je ovaj papir isprobavanje jedne struje u EU koja jeste za to da se reformiše gotovo ceo politički reljef na Balkanu. I to je mnogima iritantno, pogotovu onima koji su kao Berlin izričito protiv bilo kakvog menjanja granica na Balkanu, upozoravajući da bi to moglo biti fatalno, za razliku od onih koji veruju da se bez korekcije granica ovo trusno tle ne može smiriti“, objašnjava Stojanović u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Rešenje se ne može tražiti u EU
On napominje da „non pejper“ jasno pokazuje da je i u Evropi prisutno nezadovoljstvo i svest da BiH ne funkcioniše, ali veruje da se, i pored različitih verzija, to rešenje ne može tražiti u EU.
„Ovakva pitanja se rešavaju u odnosima velikih sila na međunarodnom planu. Sad su interesantna vremena kad se preslažu karte i politička moć i stvara se nešto što će u budućnosti biti vizija novog međunarodnog poretka. Trenutno je na sceni veliko zaoštravanje i vaskrsavanje Hladnog rata novim sredstvima, ali bez rešenja na relacijama velikih sila, odnosa Vašingtona, Pekinga i Moskve, ne može se rešiti nijedno ključno evropsko pitanje uključujući balkansko“, uveren je Stojanović.
Da je „non pejperom“, kako kaže, miš pušten i sada nema nazad, smatra i bivši ambasador Milovan Božinović, koji ističe da se dokument doživljava kao politička bomba, iako realizam govori da ne treba biti iznenađen, jer ako se jedna država 25 godina nalazi u problemima koji generišu nestabilnost, zdrav razum nalaže da se traži izlaz iz situacije.
„Mislim da je za Republiku Srpsku odgovor da se drži Dejtona, jer je taj sporazum, koliko god kod pojedinih svetskih struktura bio na lošem glasu, fleksibilna i dinamična formula. Ako se bošnjačka strana drži ekstremnog stava i želi promenu Dejtona tako da on bude neka vrsta implicitnog priznanja Srpske da je kapitulirala, ta vremena nisu moguća, osim po cenu velikih lomova za koje nisu zainteresovani ni balkanski akteri, ni velike sile“, ocenjuje Božinović.
Menjanje granica riskantna opcija
On upozorava da je menjanje granica, kako predlaže famozni dokument, krajnja i riskantna opcija bez koje se može.
Radovan Kovačević, savetnik predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika, ističe da u Republiku Srpsku već dugo stižu sa raznih adresa u EU razumevanje za nezadovoljstvo srpskog i hrvatskog naroda stanjem u BiH.
„Odnosi u BiH su nesređeni na svim mogućim nivoima, loši su i između Hrvata i Bošnjaka, između Srba i i Bošnjaka, između Sarajeva i RS. Dosta toga ne štima i mnogi u EU su toga i te kako svesni.
„Sad smo prvi put čuli na zvaničnom nivou da se o tome razgovara i razmišlja“, komentariše Kovačević.
On ponavlja zvanični stav RS da je voljna da razgovara o opstanku BiH, ali na principima predviđenim Dejtonskim sporazumom.
„Tek ukoliko ne bude mogućnosti dogovora, naš je stav da se onda na miran i civilizovan način raziđemo i da u dobrosusedskim odnosima i otvorenim granicama budemo otvoreni saradnji i razvoju. Nažalost, iz Sarajeva slušamo raznorazne pretnje ratom. Srpska ne pristaje na rat, želimo mir i da na miran način dođemo do razrešenja problema“, poručuje Kovačević, koji s gorčinom konstatuje da kad bi iz Banjaluke stigle slične pretnje kao od SDA, dosad bi reagovao i Džo Bajden lično.
U BiH ne sme biti rata
U BiH, ističe Dodikov savetnik, ne sme i neće biti rata nego se mora naći miran način za dogovor, a u Srpskoj uvek postoji volja za saradnju. S druge strane, iako je jasno na koji način i s kojim interesima velike sile vode svoju politiku, Srpska nema problem da jasno kaže šta je njen interes i da se za njega bori, kako kaže Kovačević, i onda kad za njen interes ne postoji razumevanje.
„Mi smo još 2006. rekli da ukoliko nastave da čerupaju RS naš odgovor će biti referendum o nezavisnosti. To je tada bilo nešto strašno što su svi osuđivali ali evo nas 2021. kad se na mnogim adresama ozbiljno govori da je jedno od potencijalnih rešenja za BiH da dođe do mirnog razdruživanja“, navodi naš sagovornik.
Po mišljenju Božinovića, predloženi „non pejper“ nudi šansu da se Bošnjaci koji imaju tvrde pozicije dozovu pameti i shvate da je bolje vratiti se izvornom Dejtonu nego ići u rizike s nesagledivim posledicama.
„Ozbiljni ljudi i konstruktivni političari na čelu svojih entiteta i partija imaju mnogo prostora da izbegnu najgore scenarije i ovo je možda prilika da dobro razmisle pred koju se dilemu stavljaju, jer šta bi donela opšta premetačina na Balkanu“, pita Božinović, koji vidi dve opcije – ili bi velike sile došle i nametnule svoj mir, ili sami akteri na Balkanu mogu da razgovaraju i da iz problema izađu civilizovano.
Komentarišući stav Srbije prema iznetom predlogu, Božinović ističe da srpska politika u ovom momentu nije ni naivna ni neoprezna, kako i treba da bude kad je reč o granicama.
„Predložena ideja nije ništa senzacionalno novo, to je opcija koju je zdrav razum morao da drži kao moguću, međutim, predviđam da će narednih godina doći do promena globalnog karaktera – a sve to može da ima direktne posledice na nas, na region gde je mešanje velikih sila tradicija. Ja bih srpskoj politici preporučio da ništa ne menja u odnosu na ono što sad radi. Mi smo za BiH na dejtonskim principima, tačka. Što se tiče Kosova, ne treba biti naivan pa očekivati doslednost od velikih sila koje ništa ne obavezuje da ne menjaju mišljenje i da nemaju dvostruke standarde. Sve odluke koje vidimo biće rezultat situacionog odlučivanja kako im u tom momentu to odgovara. Svet je pred raspletima koje moramo sačekati. Ne treba trčati pred rudu“, savetuje Božinović.
Pročitajte i:
