Predlog o pripajanju Kosova Albaniji, inače je deo albanskih ambicija o stvaranju takozvane "velike Albanije".
Slovenački portal navodi da se u uvodu dokumenta pod nazivom „Zapadni Balkan - put napred“ spominju „nerešena nacionalna pitanja Srba, Albanaca i Hrvata“, koja su se pojavila nakon raspada Jugoslavije.
Dalje se navodi da čak i nakon uspostavljanja mira nakon završetka ratova, obećanih evropskih perspektiva i napretka Severne Makedonije i Crne Gore u ovom pravcu u regionu, ključna pitanja ostaju nerešena:
- da je Dejtonski sporazum 1995. godine, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, koji je odneo više od 100.000 života, praktično prepoznao ono što je postignuto u ratu, ali ne u principu.
- da je trenutno teško zamisliti evropske perspektive Srbije i Kosova.
- da se članstvo BiH u EU može u potpunosti isključiti.
- da je u međuvremenu prazan prostor iskoristila Turska, koja je povećala svoj uticaj u BiH i Severnoj Makedoniji.
- da osim Turske, nekolicine lokalnih političara i njihovih pristalica, koji lično imaju koristi od haosa i nefunkcionalnih institucija, niko nije zadovoljan situacijom u BiH.
Ključni deo su predložena rešenja za prethodno opisane probleme.
Autori dokumenta naglasili su da Srbija, Hrvatska i Albanija trenutno imaju stabilne vlade i da su njihovi izabrani političari sposobni da donose strateške odluke.
Šta je predloženo
1. Ujedinjenje Kosova i Albanije
"Na Kosovu se 95 odsto stanovništva želi ujediniti s izvornom albanskom nacijom. Slična je situacija i u Albaniji. Granica između Albanije (članice NATO-a) i Kosova praktično ne postoji. Srpski deo Kosova dobio bi poseban status - po uzoru na Južni Tirol", navodi se u dokumentu. To je autonomna pokrajina u severnoj Italiji, gde većina stanovništva govori nemački.
2. Ujedinjenje većine teritorije Republike Srpske sa Srbijom
"Srpsko nacionalno pitanje može se u velikoj mjeri rešiti pripajanjem dela Republike Srpske Srbiji. U ovom slučaju, Srbija je spremna pristati na ujedinjenje Kosova i Albanije", navodi se u dokumentu
3. Spajanje većine hrvatskih kantona u BiH s Hrvatskom
"Hrvatsko nacionalno pitanje može se rešiti spajanjem većine hrvatskih kantona u BiH s Hrvatskom ili davanjem posebnog statusa hrvatskom delu BiH (po uzoru na Južni Tirol)."
4. Bošnjacima nezavisna funkcionalna država
"To bi Bošnjacima dalo nezavisnu funkcionalnu državu i preuzeli bi punu odgovornost za nju. Na referendumu bi ljudi odlučivali da li će se pridružiti EU ili budućnosti izvan EU (sledeći primer Turske). Za sada velika većina Bošnjaka podržava u perspektivi EU, a u naglom porastu turskog utjecaja i radikalnog islama, situacija bi se mogla drastično pogoršati u sledećoj deceniji".
Prema informacijama slovenačkog portala, dokument „Zapadni Balkan - put napred“ primio je kabinet predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela još u februaru. Međutim, to nije službeno potvrđeno. Portal navodi i da se u briselskim diplomatskim krugovima o „non-pejperu“ govori kao o slovenačkom dokumentu, jer je navodno Janšin kabinet učestvovao u slanju na razne adrese.
Kako se navodi, ipak nije reč o zvaničnom stavu Slovenije, već je samo reč o jednom od neformalnih predloga za moguće rešenje pitanja koja se tiču zemalja bivše Jugoslavije, prenosi portal Kliks.
O potencijalnom otvaranju Pandorine kutije na Balkanu i mogućnosti prekomponovanja Bosne i Hercegovine u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ govorili su dopisnik dnevnog lista „Politika“ iz Nemačke Miroslav Stojanović, bivši ambasador naše zemlje u Berlinu i Beču Milovan Božinović, i savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika Radovan Kovačević:
