Ovako o Izveštaju govori jedan od članova međunarodne komisije koja ga je pisala, profesor Darko Tanasković. Osim njega, u komisiji su bili i i Đuzepe Zakarija iz Italije, Viktor Bezručenko iz Rusije, Lorens Frenč iz SAD i Patrik Bario iz Francuske. Predsednik komisije bio je Rafael Izraeli iz Izraela.
Izveštaj menja lažnu sliku o Srbima
Tanasković kaže da izveštaj predstavlja organsku celinu, a da su svi njegovi segmenti u funkciji te celine.
„Ipak, s obzirom na tematiku, pretpostavljam da će najviše pažnje, a i uzbuđenja, izazvati poglavlja Izveštaja koja se odnose na zbivanja u ratnom Sarajevu, na ulogu islama u doktrini i borbenoj praksi muslimanske/bošnjačke strane u građanskom ratu i na način na koji su najuticajniji svetski mediji dirigovano i tendenciozno „pokrivali“ događaje u BiH i u Sarajevu“, zaključuje naš sagovornik.
U izveštaju se, između ostalog, kaže da je politička aktivnost i borba za uspostavljanje islamizovane države kao rezultata građanskog rata u BiH, inspirisana ideologijom Muslimanskog bratstva, iranskom revolucijom i stvaranjem islamske pakistanske države.
„Alija Izetbegović, član organizacije Mladi muslimani, koja je određeno vreme delovala kao omladinska sekcija muslimanskog udruženja El Hidaje, razvio je ovu viziju u svom panislamskom političkom programu pod nazivom „Islamska deklaracija“. Njegova deklaracija kasnije je postala politički program SDA, a jezgro ove stranke činili su bivši pripadnici Mladih muslimana. Njegov sin Bakir Izetbegović, SDA i islamska verska zajednica u Bosni i Hercegovini na čelu sa Mustafom Cerićem nastavili su da sprovode njegovu viziju“, stoji u izveštaju.
U ratu u BiH bosanski Muslimani (današnji Bošnjaci) imali su podršku islamskih država, pomoć u vidu „humanitarne intervencije“ SAD i NATO, kao i akcija drugih država van regiona i nedržavnih aktera, određenih subjekata u međunarodnim organizacijama, poput UN, NATO i OEBS, kao i privatnih vojnih kompanija, globalnih islamskih nevladinih organizacija, transnacionalnih banaka i kompanija, obaveštajnih službi, međunarodnih terorističkih organizacija i radikalnih islamskih grupa, navodi se dalje u izveštaju.
Kako se formirala paradigma o „zlim Srbima“
Slika o „zlim Srbima“ na Zapadu je stvarana uz pomoć kompanija za odnose sa javnošću.
„Srbe su tako predstavljali kao zloglasne zlikovce koji su zaslužili da se protiv njih vodi borba i da budu uništeni. Shodno tome, zločini Muslimana su ignorisani ili prikrivani, ponekad u dosluhu sa štampom, dok su aktivnosti Srba bile veštački nakićene izmišljenim „zločinima“ koji nikada nisu počinjeni. Međunarodni sud pravde presudio je u korist činjenice da nije bilo dokaza o genocidu nad bosanskim Muslimanima počinjenom na celoj teritoriji BiH. Bošnjački nacionalistički mit o genocidu koji su Srbi nameravali da počine nad bosanskim Muslimanima definitivno je razbijen. Tokom građanskog rata u BiH, cilj je bio jasan: najbolji način za podršku Bošnjacima nije bio pružanje humanitarne pomoći, već snabdevanje oružjem u njihovom „pravednom ratu““, između ostalog stoji u zaključcima izveštaja.
Zagovornici antisrpske slike postaju histerični
Prema Tanaskovićevim rečima, ipak, bilo bi nerealno očekivati da će pionirski poduhvat, kakav je pisanje Izveštaja, bez obzira na svoju činjenično i dokumentarno zasnovanu argumentovanost i opsežnost (ima preko hiljadu strana) promeniti već dugo uvreženu paradigmu o ratu u BiH, dodaje naš sagovornik.
„Dugo uvrežene paradigme, na čijem se održavanju i dalje dosledno i uporno radi, ne menjaju se ni lako ni brzo. Ovo je prvi ozbiljan, planski realizovan kolektivni istraživački napor grupe kompetentnih međunarodnih stručnjaka da se sačini Izveštaj o jednom do sada zanemarivanom i prećutkivanom aspektu rata u BiH“, objašnjava Tanasković i dodaje da je uveren da će njegovo obelodanjivanje svakako bar malo poljuljati uverenje u verodostojnost te dugo uvrežene paradigme.
„Predstoji dalji organizovan i dugoročan rad na njenom potpunom demontiranju ili bar radikalnom relativizovanju“, smatra on.
Međutim, zbog pukotina koje se javljaju u pre skoro trideset godina ustaljenom narativu o srpskom narodu kao „agresoru“ i glavnom krivcu za raspad Jugoslavije, zagovornici ove teze, kaže Tanasković, postaju nervozni, pa i histerični.
„Na primer, i govor ministarke inostranih poslova „Kosova“ na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti UN upečatljiv je izraz te nervoze, ali i tvrdoglavosti, bezidejnosti i nesposobnosti da se pronađe neka nova, konstruktivnija i delotvornija politička platforma“, zaključuje on.
Međunarodna komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu utvrdila je da je nova međunarodno priznata država Republike BiH izvršila agresiju na SFRJ napadom na njenu vojsku – JNA, u smislu člana 3. Definicije agresije na osnovu Rezolucije 3314 Ujedinjenih nacija, navedeno je u opširnom izveštaju Komisije koji je od danas dostupan javnosti.
„Prva blokada, koja je pratila liniju razgraničenja bošnjačkih i srpskih snaga, uticala je na sve stanovnike Sarajeva. Druga, neprobojnija blokada, koju su postavile bošnjačke snage, bila je usmerena isključivo na građane Sarajeva srpske nacionalnosti“, navodi se u izveštaju.
