Ovo je stav istoričara Čedomira Antića koji podseća da su se slične situacije događale i pre dvadesetak godina, pred potpisivanje Dejtonskog sporazuma. Poput Janše danas, tada se pojavila grupa američkih senatora koja je predlagala formiranje tri nacionalne republike u okviru BiH.
O navodnom „Janšinom papiru“, region je najpre obavestio BiH portal „Politički“ (za koji se tvrdi da je blizak obaveštajnoj zajednici te zemlje), tvrdeći da se u dokumentu slovenački premijer zalaže za promenu granice između Srbije i takozvanog Kosova, pripajanje delova Severne Makedonije i Crne Gore Albaniji, ali i razlaz u BiH.
Opipavanje pulsa pred „Dejton 2“
Sa rezervom bi trebalo uzeti informaciju o „non pejpru“ i zbog toga što bi se zapadne sile sa njim teško saglasile, tvrdi Antić:
„Moje uverenje je da je tako nešto nemoguće, osim u slučaju nekakvog velikog svetskog rata, ili postizanja šireg sporazuma sa Rusijom, što je takođe nemoguće. Nisu SAD na strani Albanaca i Bošnjaka zato što su oni u pravu i zato što ih mnogo vole. Na njihovoj su strani zato što je to način da se gradi jedan odnos snaga koji daleko prevazilazi Balkan“, objašnjava Antić i napominje da je aktuelni američki predsednik Džo Bajden političar kontinuiteta.
Sa druge strane, Janša, koji je devedesetih godina bio mejnstrim političar, danas je usamljen u svojoj podršci Donaldu Trampu, dodaje Antić. Ali, istorija nas uči da su male države obično nečiji eksponenti – to je ono što ohrabruje da bi informacija o „non pejpru“ mogla da bude i istinita.
„Ovo je jako zanimljiv predlog, koji je, kada je reč o Crnoj Gori i vidovit zato što vidimo da se tamo poslednjim snagama pokušava da se dobije ravnopravnost za Srbe. Uveren sam da bi to bilo najbolje rešenje i kamo sreće da su 1990, uz pokroviteljstvo velikih sila promenjene granice na Balkanu“, komentariše Antić.
Ako je tačno da „non pejper“ postoji, veliki je događaj da se našao neko ko razume situaciju na Balkanu, jer je srpskom narodu, početkom devedesetih godina učinjena velika nepravda, slična onoj koja je učinjena u II svetskom ratu, navodi naš sagovornik.
„Neredovno stanje i nasilje traju već trideset godina. Možda je ovo najava preokreta, mada, imajući u vidu iskustva iz 1991, 1995. i 2004, plašim se da su mnogo veći izgledi da to nije tako i da je ovo pokušaj da se zbuni javnost, pre nego što se napravi veliki pokret da, pod firmom nekakvog „Dejtona 2“, Bošnjaci dobiju mnogo, a Srbi izgube sve“, kaže Antić.
Probni balon iz Brisela
Da se radi o jednoj vrsti probnog balona mišljenja je i Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije, a Slovenija je izabrana kao „izvođač radova“ iz dva razloga.
„Prvo, zato što je bila deo Jugoslavije i imala je iskustvo mirnog razlaza putem referenduma. Drugo, zato što je Slovenija jedina zemlja bivše Jugoslavije koja je članica EU, a da pri tome nema velikih interesa u BiH i na KiM, za razliku od Hrvatske, koja je mnogo više vezana za pitanje budućnosti BiH. Čini mi se da je čitava ova priča probni balon EU, koja očigledno vidi da su postojeće granice na Zapadnom Balkanu, nažalost, dugoročno neodržive“, kaže Petrović.
Svima je jasno da je BiH najneodrživija država u Evropi, sa sijasetom institucionalnih mehanizama za opstrukciju. Uz to, tri konstitutivna naroda imaju potpuno drugačije poglede na budućnost države. Kao takva, ona ne može biti kandidat za članstvo u EU i u postojećem formatu može dovesti do novih konflikata koji bi se reflektovali na čitav region, a možda i na čitav kontinent, dodaje on.
„Mislim da je EU želela da, preko slovenačkih zvaničnika, ispita kakve bi bile reakcije javnog mnenja u BiH. Vidimo da je ovo itekako uzburkalo javnost“, konstatuje Petrović.
EU pokazuje zube Vašingtonu preko Kosova
Sa druge strane, navodni Janšin predlog za ponovno aktiviranje procesa takozvanog „razgraničenja između Srbije i Kosova“, tako što bi sever Kosova pripao Srbiji, a Preševo i Bujanovac Kosovu, Petrović karakteriše, kao zanimljiv, iako manje realan u odnosu na predlog o BiH.
„Činilo mi se da će nova strategija Džoa Bajdena i Miroslava Lajčaka biti vraćanje na stare pozicije, definisane u nemačkim političkim krugovima, da se, kako oni to kažu, Srbija i Kosovo međusobno priznaju u postojećim granicama. Čini mi se da EU ponovo pokušava da na primeru Kosova pokaže zube Sjedinjenim državama. Da pokaže da je ona faktor da može da reši probleme u svom dvorištu bez Vašingtona. Zvanični Brisel ovako, indirektnim putem pokušava da udara kontru zvaničnom Vašingtonu“, smatra Petrović.
EU i dalje, mišljenje je našeg sagovornika, pokušava ono što je pokušavala i u vreme mandata Donalda Trampa – da sebe predstavi kao jedinog pravog posrednika u rešavanju problema između Beograda i Prištine, da na taj način pokaže da je globalni politički akter u vremenu koronakrize, kada je ugled evropskih institucija i njenih mehanizama gotovo u potpunosti urušen, zaključuje Petrović.
Vest da je Janez Janša, uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja EU, na sto predsednika Evropske komisije Šarla Mišela, poslao „non pejper“, u kome se predviđa „dovršenje raspada Jugoslavije“ i promena granica na Balkanu, izazvala je popriličnu gužvu, kako u Briselu, tako i u regionu.
Prvo je Evropska komisija potvrdila, pa u roku od pola sata demantovala da je „non pejper“ stigao u Brisel; potom je vest demantovao sam Janša, ali je nakon njegovog demantija, Tanja Fajon, dežurna evroposlanica za naš region ipak zahtevala da slovenački premijer objasni šta se dokumentu nalazi, jer on, prema njenom mišljenju može da rasplamsa sukobe na Balkanu.
