„Sedam godina od zločina za koji još nije stigla osveta. Objava antiterorističke operacije je zločinački korak koji je pogazio ustav i ljudska prava u Ukrajini“, rekao je Mirošnjik za Sputnjik.
Prema njegovom mišljenju, Porošenko, Jacenjuk i Turčinov su „gurnuli vojsku na ukrajinske građane na jugoistoku Ukrajine kako bi zaštitili svoje neustavno preuzimanje vlasti“.
„Antiteroristička operacija nije bila ništa drugo do kaznena operacija uz korišćenje vojske, snaga bezbednosti, kao i stvorenih i legalizovanih banditskih formacija protiv građana Ukrajine koji su imali drugačije gledište i nisu podržali državni prevrat“, objasnio je predstavnik LNR.
On je objasnio da su ljudi koji su „prigrabili vlast u Kijevu“, pokrećući antiterorističku operaciju, nastojali da reše nekoliko zadataka odjednom: da pobegnu od kazne za izvršeni državni udar i ubistva na Majdanu, „da utope u krvi antimajdanski protest u Donbasu i na jugoistoku Ukrajine“ i izbrišu neželjeno biračko telo sa liste birača na predsedničkim izborima čime se „pružao prostor za manipulacije i izbor Porošenka“.
Mirošnjik je, takođe, nazvao zapadnu zajednicu koordinatorom Kijeva u zločinu nad stanovnicima Ukrajine.
„Bez američke podrške, ovaj zločin (objava antiterorističke operacije) ne bi mogao toliko dugo da ostane nekažnjen i bez adekvatne reakcije zapadne zajednice. Oni su takođe suorganizatori i koordinatori ovog zločina nad ukrajinskim stanovništvom“, naglasio je predstavnik LNR.
On je naveo da je odluka o izvođenju vojne operacije dovela konfrontaciju unutar Ukrajine do nivoa unutrašnjeg oružanog sukoba „koji je za sobom povukao hiljade žrtava i potpuno resetovanje sistema vlasti u Ukrajini“.
Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine odlučio je 13. aprila 2014. da uz učešće oružanih snaga pokrene veliku tzv. antiterorističku operaciju na istoku zemlje protiv samoproglašene Donjecke i Luganske narodne republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatraju se, između ostalog, na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. usvojila tri dokumenta koja regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i posle sporazuma o primirju između sukobljenih strana, nastavljaju se prepucavanja.
Pročitajte još:
