Najprisutnije lekovite pečurke kod nas su ćuranov rep (Trametes versicolor), brezova guba (Fomitopsis betulina) i reiši (Ganoderma lucidum).
Proizvodnjom lekovitih pečuraka počela je da se bavi Slavica Andrić sa suprugom Aleksandrom Simeunovićem i prijateljima, ističući da je to veliki izazov jer gajenje uopšte nije jednostavno u poređenju sa proizvodnjom biljaka.
Oni imaju i svoje udruženje „Lekovite pečurke“, a od drugih se razlikuju jer im je delatnost svakodnevni rad u laboratoriji i gajilištu. Proizvode i lekovite tinkture koje se sve više cene na tržištu.
„Postojale su laboratorije za proizvodnju micelijuma (glavni organizam gljive) za bukovaču i šitake. Mi smo prvi koji smo krenuli da uvozimo kulture raznih lekovitih i egzotičnih jestivih vrsta pečuraka i pravimo njihov micelijum“, izjavila je za „Blic“ Andrićeva.
Ona je ukazala da je prednost što čak i ljudi u gradovima mogu u stanu da gaje pečurke za svoje potrebe.
Velika je zainteresovanost ljudi da se bave gajenjem pečuraka kao dopunskim poslom ili poslom kojim bi se bavili ukoliko bi živeli na selu. Potencijal je ogroman, što pokazuju razvijene zemlje sveta gde su pojedinci postigli ogroman uspeh u ovoj oblasti i gde je gajenje jestivih i lekovitih pečuraka apsolutni hit, navodi list.
Koliko može da se zaradi
Tržišta lekovitih pečurka kod nas gotovo da nema jer dominira uvoz iz Kine koja nudi mnogostruko jeftinije proizvode.
„Ulaganja u ovaj posao mogu biti veoma skromna, a mogu biti i velika, u zavisnosti od toga koji segment posla želite da obuhvatite i koliko da ga unapredite. Mi težimo savremenom i modernom gajenju pečuraka, što zahteva mnogo veća ulaganja i puno učenja. Za proizvodnju tinktura ulaganja u opremu i sirovine su oko 200 evra, a ako želite da obuhvatite celokupan proces proizvodnje, od micelijuma i kultura do gajenja pečuraka, ulaganja mogu da budu od tri do pet hiljada evra, u zavisnosti od veličine gajilišta i opreme koju koristite“, kazala je Andrićeva.
Zarada je srazmerna ulaganju, obimu posla i marketingu, od 200 do 2.000 evra mesečno, navela je ona.
Berba pečuraka je obično na svakih nedelju do dve, u zavisnosti od vrste i ciklusa zasejavanja. Među najtraženijim pečurkama je bukovača i proizvođači je seju svake nedelje da bi imali konstantnu prodaju.
Lekovite pečurke su, s druge strane, manje tražene i dovoljno je praviti manje ture na svakih mesec dana.
Zanimljivo je i gajenje pečuraka na oblicama i panjevima koje je jednako organskoj i potpuno prirodnoj proizvodnji pečuraka i to može da bude sastavni deo bašte ili dvorišta.
Bogat izvor vitamina D
Slavica Andrić ističe da je interesovanje najveće za komercijalne vrste pečuraka kao što je bukovača, koja je takođe lekovita i sušena na suncu predstavlja bogat izvor vitamina D.
„Promocijom i marketingom uspeli smo da zainteresujemo ljude i za manje komercijalne, a izuzetno hranljive i lekovite vrste pečuraka kao što su lavlja griva i kraljevska bukovača, koje možemo da nazovemo superhranom zbog svog ukusa, hranljivosti i lekovitosti“, rekla je ona.
Lekovite pečurke kao što su reiši i ćuranov rep su takođe tražene zbog svojih izuzetnih sposobnosti da regulišu i stimulišu imunitet kod ljudi, a preko toga utiču i na razne druge nedostatke i bolesti, dodala je Andrićeva.
