Poljska je, recimo, pre nekoliko godina iz Engleske centralne banke povratila 100 tona svog zlata.
Kako analitičari tvrde, ovaj plemeniti metal služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, a sada se pojačana kupovina može dovesti u vezu i sa korona krizom.
Iz centralne banke Mađarske, navode da je povećanje zaliha zlata nastavak dugoročne strategije usvojene 2018. godine, kada su zlatne rezerve uvećane deset puta, sa 3,1 tone na 31,5 tona, nakon čega su ostale na tom nivou više od dve godine.
Oni su napomenuli i da je pojačana kupovina poluga povezana sa novim rizicima koji proizilaze iz pandemije virusa korona, piše „Blic“.
Zlatne rezerve na Balkanu
Isti trend je prisutan i na Balkanu. Dok Srbija deluje proaktivno, kupovinom zlata pripremajući se za negativne šokove, neke naše komšije svoje zlato daju na zalog za kredit, dok pak neki već 20 godina nemaju trunku zlata u rezervama, navodi list.
Podaci Svetskog saveta za zlato, najpreciznije baze informacija o rezervama po državama, pokazuju da je Srbija lider u regionu.
Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2013. godine zlatne rezerve su povećane količinski za 20,7 tona, tj. one su i više nego udvostručene, a vrednosno za preko milijardu evra, tačnije 1,1 milijardu.
Samo su u poslednje dve godine rezerve uvećane za 12 tona zlata (devet tona je kupljeno u oktobru 2019. godine, a tri tone su kupljene u novembru 2020. godine).
„U oktobru 2019. smo na međunarodnom tržištu kupili devet tona zlata, dok smo u novembru 2020. kupili još tri tone. Međutim, Narodna banka Srbije kontinuirano kupuje zlato najvišeg kvaliteta i po tržišnim cenama i iz domaće proizvodnje. Ukupne devizne rezerve u zlatu, prema poslednjim podacima iznose 36 tona, vrednosti oko 1,7 milijardi evra (što je oko 12 odsto deviznih rezervi)“, navode u Narodnoj banci Srbije.
Oni dodaju da je povećanje zlata relativno ravnomerno raspoređeno sa aspekta njegovog porekla, tj. da se 42 odsto zlata nabavilo otkupom iz domaće proizvodnje, dok je 58 odsto kupljeno na međunarodnom tržištu.
Zlato u Srbiji predstavlja i devizne rezerve, a prema podacima Narodne banke Srbije, učešće zlata u deviznim rezervama trenutno iznosi 12 odsto ukupnih rezervi.
Ovaj plemeniti metal služi i kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima. Osim toga, na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok ono uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
Drugo mesto na Balkanu zauzimala je Severna Makedonija, koja ima 6,8 tona zlatnih rezervi. Zatim slede Slovenija sa 3,17 tona i Bosna i Hercegovina sa 2,98 tona, pa Crna Gora sa 1,09 tona. Na poslednjem mestu je Hrvatska koja je sve svoje zlatne rezerve rasprodala još 2001. godine.
Hrvatska Narodna banka je tada odlučila da proda 13,127 tona zlatnih rezervi po tadašnjoj ceni od 272 dolara po unci, što je državi pribavilo oko 115 miliona dolara. Ostatak zlatnih rezervi je „otišao“ 2005. godine po ceni od 496 dolara po unci, pri čemu je Hrvatska zaradila oko 31 milion dolara.
Da su te rezerve sačuvali, one bi danas vredele oko 735 miliona dolara.
Crna Gora založila zlato za kredit
Crnogorske rezerve zlata, koje su nasleđene od nekadašnje SFRJ, nisu povećane ni za gram i ne nalaze se u zemlji.
Naime, one su 2017. godine po treći put založene za kredit kod Kredit Svis banke. Tamo će ostati do 2027. dok se zajam ne otplati, jer je uzet na deset godina.
„Zlatne rezerve založene su za kredit u iznosu od 78 miliona evra, zaključen sa Kredit Svis AG London u aprilu 2017. Kreditni aranžman je podeljen u dve tranše, jedna u iznosu od oko 48 miliona, a druga 30 miliona evra i kao kolateral su založene ukupne državne rezerve zlata“, rečeno je ranije iz Ministarstva finansija Crne Gore.
Cena zlata pada
Međunarodna rejting agencija Fič predviđa da će cena zlata ove godine pasti sa 1.734 na 1.600 dolara za uncu, a 2022. godine smanjiti se na 1.400 dolara zbog povećane potražnje usled investicijskih tokova i kupovine od centralne banke.
Agencija za rejting je objavila da očekuje da će cene zlata pasti na 1.200 američkih dolara po unci do 2023. godine, objavio je RT.
Cena unce zlata je u petak, 9. aprila, iznosila 1.741,20 dolara po unci.
Pročitajte još:
- Rusija pravi novi proizvod za izvoz — zlatnike
- Amerikanci objavili najnovije rezultate o srpskom „zlatu“
