Naslovi u medijima poput onih - Valjaonica bakra Sevojno stimuliše zaposlene da se vakcinišu, Nagrada za vakcinaciju kao ulaganje u zdravlje radnika u Paraćinu, U šabačkoj firmi bonus za vakcinaciju, pokazali su da ni naši poslodavci ne razmišljaju drugačije od onih u svetu. Pojedine firme, posebno u Americi, svojim zaposlenim osim stimulacije u novcu nude slobodne dane, vaučere, velnes programe...
Šta su nam otkrili poslodavci koji stimulišu vakcinaciju
Da ne bi bilo dovedeno u pitanje kolektivno zdravlje i funkcionisanje firme, u valjaonici u Sevojnu su odlučili da zaposlene koji se vakcinišu nagrade sa po 10.000 dinara, u paraćinskoj firmi „Ljuba invest“ sa po 4.000, odnosno 6.000 dinara, zavisno od godina starosti. Najizdašnija je bila šabačka kompanija „Kartonval“ koja vakcinisane nagrađuje sa po 30.000 dinara. Ta firma, u kojoj je inače prosečna plata nepunih 87.000 dinara, plaća zaposlenima da sopstvenim automobilom dolaze na posao da se ne bi inficirali.
Po oceni sociologa Vladimira Vuletića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, to je stvar koja se tiče poslodavaca i zaposlenih i sasvim je uredu.
Racionalni poslodavci
„Reč je o racionalnoj odluci poslodavaca da im je, na kraju, kada podvuku crtu, jeftinije da stimulišu ljude nego da imaju gubitke zbog eventualnih bolovanja i zato što nemaju potrebne ljude na radnom mestu“, kaže Vuletić za Sputnjik. On ističe da to i nije neka novost i podseća da su ljudi i ranije bili stimulisani, na primer da daju krv, od đaka, do vojnika, koji su zbog toga bili nagrađeni slobodnim danima.
Ukoliko ta stimulativn amera ima efekta, po njegovom mišljenju, svakako je treba podržati.
Prema podacima Privredne komore Srbije, na kraju februara, od 1.134 kompanije sa 385.000 zaposlenih, zbog zaražavanja koronavirusom bilo je prijavljeno odsustvo 3,21 odsto radnika, najviše u firmama na području Užica, u Novom Sadu i Pančevu. S obzirom na broj obolelih u proteklom mesecu taj broj je nesumnjivo porastao.
Neukorenjeni stavovi o vakcinaciji
Na pitanje šta nam govori činjenica da se nakon ponuđene finansijske nagrade u šabačkoj firmi za vakcinaciju prijavilo 30 odsto zaposlenih, Vuletić nema dilemu.
„Govori da u čitavoj priči o vakcinaciji i nevakcinaciji, stavovi većine građana nisu duboko ukopani. Antivakseri su jedan relativno mali procenat onih koji su iz bilo kojih razloga ubeđeni u nešto, ali većina ljudi okleva, razmišlja na neki oportunistički način i suštinski nije protiv vakcinacije. Potrebno je samo malo da ih nešto stimuliše i onda je ta vrsta stimulansa nešto što dobro dođe“, ističe naš sagovornik.
On smatra da će takva vrsta stimulansa teško uticati na nekoga ko je duboko protiv vakcinacije, ali takvi, kako kaže, nisu dominantni, ali svojom propagandom mogu dodatno da pokolebaju neodlučne.
I život ima različitu cenu
A o tome to što u visini nagrade za vakcinaciju ima poprilične razlike, na koju neki gledaju kao na različitu cenu zdravlja koja nije uredu, ovaj sociolog ne misli tako.
„Na kraju krajeva i život ima različitu cenu. Neki ljudi ne prezaju da se zaposle u fabrikama u kojima je verovatnoća da će se razboleti od nekih bolesti veća, a neki na to nisu spremni. To je stvar individualne situacije. Ne može se o tome načelno i uopšteno govoriti i ne bih ja to postavio kao neko načelno pitanje da li je reč o različitoj ceni zdravlja. Naprosto svako od nas, kao što ima različitu platu, ima i različitu mogućnost da dobije neke privilegije“, kaže Vuletić.
Sve, kaže, zavisi od tržišne pozicije kompanije, ali i od tržišne pozicije svakog konkretnog zaposlenog i od toga kako su sindikati uspeli da se izbore za kolektivne ugovore.
A sindikati koji su se do sada oglasili povodom poteza pojedinih poslodavaca, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i Savez samostalnih sindikata Srbije, pozdravili su stimulisanje vakcinacije uz podsećanje da nije reč o uslovljavanju, već o ponudi koju svaki zaposleni može da odbije.
Kako objašnjavaju, interes je svakog poslodavca da se odvija proces proizvodnje, da su radnici na poslu, a ne na bolovanju i da je imunizacija jedan od ključnih načina da se izađe iz sadašnje krize.
Veća sekiracija zbog nagrade, nego gubitka kolege
Vlasnik šabačke kompanije koja je stimulisla vakcinisanje, Zoran Petković, to je prvo pokušao da učini sa uskraćivanjem vaskršnje nagrade zaposlenima koji to nisu uradili, ali je naišao na negativne reakcije. Ono što ga je, kaže, iznenadilo da su se ljudi više nasekirali zbog gubitka nagrade nego eventualnog gubitka posla ili kolege sa kojim rade.
Na pitanje, može li se govoriti i o tome da smo postali sebičnija populacija, kada smo zbog neodlučnosti da se vakcinišemo spremni da ugrozimo zdravlje i egzistenciju onih s kojima radimo, Vuletić kaže da je egoizam dominatna odlika sveta u kome živimo.
„Individua je ispred i iznad kolektiva i to je nešto što je karakteristika svih modernih društava. Ako govorimo o individualnim pravima, ona su mnogo više zaštićena nego obaveze koje pojedinci imaju prema kolektivu. I to nije novost i navikli smo da na taj način razmišljamo. Ali upravo zbog toga u nekim vanrednim situacijama, a ovo jeste jedna od takvih, kada je neophodno da se zaštiti čitava zajednica, moraju da se donose neke mere koje će u određenom stepenu ograničiti i ta individualna prava“, uveren je naš sagovornik.
Mogle bi da uslede i manje popularne mere
On finansijsko stimulisanje od strane poslodavaca vidi kao prvu meru.
„Videćemo kako će stvari ići. Sada je ovo neka situacija između, tako da još postoji prostor za ovu vrstu motivacije koja je pozitivna, ali ne sumnjam da će u jednom trenutku, ako socijalni, zdravstveni i ekonomski sistem budu ugroženi, država pribeći i merama koje neće biti tako popularne“, ocenio je Vuletić.
Instrumenti za to postoje, reč je o nepopularnom gubljenju privilegija, kaže on. Primer je, kako dodaje, primena kovid pasoša bez koga nema ulaska u avion, ili da ne možete da očekujete besplatno zdravstveno osiguranje ako se niste vakcinisali.
