Kako i koliko je onlajn nastava uticala na đake, ali i na njihove roditelje ilustruje pismo zabrinute majke koja ističe da je interes dece potpuno skrajnut i da su učenici i roditelji prepušteni sami sebi.
Pismo prenosimo u celosti:
„Pismo sinu učeniku
Nisi ti kriv što okačiš domaći na pogrešno mesto u Gugl učionici, niko ti nije objasnio.
Nisam znala ni ja.
Izgleda da je znao nastavnik, koji ti je zbog toga zalepio keca u elektronski dnevnik, ali izgleda da mu niko u planu i programu za peti razred nije napisao da i to treba da vas nauči, pa vas nije naučio. Izgleda da ni drugima to nije bilo logično, da se prvo dogovorite oko pravila korišćenja Gugl učionice. Možda ih i sami ne znaju baš dobro, uče se i oni, sine. I sami se nekad zbune.
Ono što znaju, jeste da čvrsto zacementiraju svoje stroge kriterijume i očekivanja, bez obzira što se test radi 30 minuta, bez obzira što se matematika uglavom gleda, a manje piše i vežba, bez obzira što se časovi dosta često samo otkažu i umesto procesa prenošenja znanja dobiješ prezentaciju, bez obzira na to što se za fizičko pišu seminarski radovi u zaostatku prolaznog vremena za sve ostalo, bez obzira na to što ti i majka gubi živce, jer je nekompetenta za deset predmeta i ne zna kako da ti objasni, nisi za to kriv... Nisi kriv ni zato što ne možeš sam da naučiš nejednačine iz Vorda, dok ti se za konsultaciju preporučuje aplikacija sa telefona od strane predmetnog nastavnika... Dešava se, takva je situacija.
Nisi kriv što su sveske poprilično prazne... Pune sveske su osnova za razumevanje bilo čega... Sećaš se, one sveske, sa ušima, tragovima obrisanog posle gumice, onda se neko znanje preko table, žamora, glasova, odgovora tvojih drugara i nastavnika,anegdota iz učionice i preko tih tragova olovke na papiru prenosilo u tvoju pametnu glavu. Ne znam da li će se sad smisliti neka kopi-pejst opcija pravo iz prezentacije u sive moždane ćelije učenika... Možda da, možda ne...
Nisi glup, tvoje ocene nisu ogledalo tvoje pameti. One su odraz neuspeha ovog sistema i naše neorganizovanosti. Ne uspevamo dobro da isplaniramo vreme, budući da nemamo nekoga ko će da stražari na bedemima Gugl učionice 24/7, dok se trudimo da nešto i jedemo, radimo, bavimo se bar malo sportom ili se, gle luksuza, ponekad i odmorimo.
Na kraju, nisi kriv ni što te sve manje zanima škola. Teško da bi te mnogo zanimala i da je sve u redu. Izgleda da čike i tete koje pišu programe, slabo komuniciraju direktno sa decom, ne znam da li se pitaju nekada kome su te programe namenili. Ne bi bilo loše da provedu par časova sa vama, makar i preko aplikacije...
Ti još ne znaš šta je interes deteta, ali izgleda da je to ono što se stavi na poslednje mesto, jer deca nemaju svoj glas u javnosti. Izgleda da smo i mi, vaši roditelji, ostali bez glasa, pa sve puštamo ovako iz meseca u mesec, iz stresa u stres, iz drame u dramu...
Izgleda da je interes deteta ono što zgaziš da bi isterao neki nastavni plan, neka slova sa papira koja nisi hteo da promeniš i kada si znao da mora, to je ono što se zgazi kad je bitno da se održi privid nekog funkcionisanja ili sprovođenja nekih mera, interes deteta jeste da se o njegovom mentalnom zdravlju izgleda misli tek kada krene ono najgore, na šta će lažljivi svet odraslih da se šokira, zgrane i čudi.
Interes deteta je izgleda ono za šta niko više nema pravog interesa.
Nemoj tražiti potvrdu svoje vrednosti u školi, ocenama, pa ni u roditeljima i nastavnicima. Nismo to zaslužili.
Moraćeš da je nađeš duboko u sebi i da veruješ da jesi dobar, da nisi kriv, da nisi ni glup i da možeš. I da baš ništa od ovoga nema nikakve veze sa tobom.
I ne zaboravi da odmoriš oči tokom malih odmora, znam da tepeku posle celog dana gledanja u ekran. Potrebno je da odvojiš vreme i da tvoje oči trepću.
Voli te tvoja mama“.
