Presuda Evropskog suda za ljudska prava ne odnosi se na vakcinisanje protiv kovida-19, već protiv drugih zaraznih bolesti kao što su difterija, tetanus ili dečja paraliza i, prema rečima profesora beogradskog Pravnog fakulteta Bojana Milisavljevića, predstavlja izvor prava samo za strane u sporu.
Presuda suda je signal i za vakcinaciju protiv kovida
„To je nešto što je pojedinačna odluka suda. Međutim, sud ima mogućnost da proglasi i pilot-presudu, što mislim da ovde nije slučaj. To znači da u svim istim slučajevima državni organi moraju da postupaju na isti način“, smatra on.
Sa druge strane, presuda Evropskog suda za ljudska prava šalje signal vezano i za vakcinaciju protiv koronavirusa, dodaje naš sagovornik, tako da bi možda, ukoliko dođe do slučajeva vezanih za vakcinaciju protiv kovida, sud postupio na isti ili vrlo sličan način.
„Takvo postupanje suda utemeljeno je i u nekim ranijim odlukama vezanim za povrede nekih drugih prava, kao što je pravo na imovinu ili ograničenje zbog javnog interesa. Očigledno, sud ovde prepoznaje da je interes javnog zdravlja iznad pojedinačnih prava građana i zbog toga pravi izuzetak – smatra da je tada obavezna vakcinacija poželjna da bi se zaštitilo javno zdravlje i javni poredak država“, objašnjava Milisavljević.
Evropski sud za ljudska prava, podsećamo, ocenio je da obavezna vakcinacija dece u Češkoj protiv devet bolesti zadire u pravo na privatnost, ali ne predstavlja kršenje člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima kad je reč o „pravu na poštovanje privatnog života“.
Sudu su se svojevremeno obratili roditelji i deca iz Češke koja nisu primljena u vrtiće zato što nisu vakcinisana i to je prva presuda ovog suda koja se odnosi na obaveznu vakcinaciju dece. U Češkoj, roditeljima koji ne vakcinišu decu od bolesti za koje zakon propisuje da moraju biti vakcinisana preti novčana kazna, a deca ne mogu biti upisana u vrtiće.
„Politika vakcinacije sledi legitimne ciljeve zaštite zdravlja, kao i prava drugih, jer štiti i one koji prime vakcine i one koji ne mogu da budu vakcinisani iz medicinskih razloga“, istakao je sud.
U presudi se dodaje i da osobe koje ne mogu da prime vakcinu „zavise od kolektivnog imuniteta da bi se zaštitile od teških zaraznih bolesti“.
U Srbiji bi morali da se menjaju propisi
Srbija, pak, ako je suditi prema rečima ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara, razmišlja o obaveznoj vakcinaciji protiv kovida-19, a to je predlog struke. A struka, odnosno jedan od njenih predstavnika u Kriznom štabu, epidemiolog dr Branislav Tiodorović navodi da će Srbija o obaveznosti vakcinacije protiv koronavirusa odlučivati shodno stavu Evrope i sveta, kao i da će svaka odluka biti zasnovana na nauci.
Sa prane strane posmatrano, Milisavljević objašnjava da će naša zemlja, ukoliko se odluči da vakcinacija bude obavezna, morati da promeni neke propise.
„Bez izmena propisa be verujem da obavezna vakcinacija protiv kovida može da se uvede, a da li je potrebno da se uvede, to je već politička odluka. Ako žele i misle da je potrebno, doneće odluku o uvođenju, ako misle da nije neće. Zavisi i od toga kako se kreće pandemija. Ako počne da popušta, verovatno neće razmišljati o tome; ako krene da pravi još veće probleme, više će se o tome razmišljati“, kaže Milisavljević.
