Ranije ove godine, Grifols je zaključio ugovor o kupovini Alkahesta, kompanije koju je osnovao neurolog sa Univerziteta Stanford Toni Vis-Koraj, a koji je, zajedno sa Saulom Viledom, u naučnim radovima objavljenim 2011. i 2014. otkrio da krv mladih miševa imao naizgled čudesne efekte na mozak starijih miševa.
To otkriće potkrepljeno je istraživanjem nazvanim geronauka, koje pokušava da razume molekularne i ćelijske mehanizme koji čine starenje glavnim faktorom rizika i pokretačem uobičajenih hroničnih stanja i bolesti starije odrasle dobi, prema navodima Nacionalnog instituta za zdravlje koje prenosi "Njuzvik".
U poslednjih šest godina, Alkahest je identifikovao više od 8.000 proteina u krvi koji su potencijalno obećavajuće terapije. Napori Alkahesta i Grifolsa rezultirali su sa najmanje šest ispitivanja u drugoj fazi, koja su završena ili su u toku, za lečenje širokog spektra bolesti starosti, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest.
Alkahest i drugi medicinski startapovi signaliziraju promenu u razmišljanju o nekim bolestima sa kojima se suočava čovečanstvo. Oni u fokus staljaju jedini najveći faktor rizika od svih: starenje čoveka.
Njihov cilj je „hakovanje“ samog procesa starenja i, u tom procesu, odlaganje ili sprečavanje pojave mnogih bolesti koje su najviše povezane sa starenjem.
Ideja da starenje i bolest idu ruku pod ruku, naravno, nije ništa novo. Novo je novootkriveno poverenje naučnika da se „starenje“ može meriti, korigovati i kontrolisati.
Rezultat ovakvog načina razmišljanja je poplava investicija i eksplozija istraživanja o tome šta tačno polazi po zlu u ljudskom telu kako stari.
U mesecima pre pandemije, investitori su izdvojili milijarde dolara za finansiranje biotehnologije čiji je cilj komercijalizacija nove nauke.
Neke biotehnološke kompanije razvijaju lekove i infuzije dizajnirane da očiste „zombi“ ćelije i metaboličko „smeće“ koja se akumulira u telu s godinama.
Drugi se nadaju da će uliti novu snagu ćelijama ili da će podstaknuti telo na korisne akcije dodavanjem opskurnih hormona ili proteina, čiji nivo opada kako starimo.
NIA, pod rukovodstvom Ričarda Hodsa, nedavno je najavila da planira da u narednih pet godina potroši oko 100 miliona dolara na istraživanja usmerena na razumevanje „ćelijskog starenja“.
„Nemate pojma koliko je ljudi zainteresovano za ulaganje novca u dugovečnost. Reč je o milijardama dolara“, rekao je Nir Barzilai, direktor Instituta za istraživanje starenja na Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn na Univerzitetu Ješiva.
Velika većina ovih napora i dalje u predkliničkom razvoju, ali postavlja se pitanje šta bi se moglo dogoditi ako ovi preparati zaista ispune svoja obećanja: Hoće li siromašni mladi ljudi biti primorani da prodaju svoju krv starijim milijarderima?
